мини|Детаљна мапа Банатске републике мини|Мапа предложене Републике Банатије (предлог су изнели Немци из Баната на Мировној конференцији у Паризу 1920. године)
Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске, подржана пре свега од Мађара и Шваба како би се спречило да се Банат припоји Србији и Руминији, као силама победницама Првог светског рата. Након саветовања са мађарском владом у Будимпешти, већ 7. новембра 1918. године је Банатска република je престала да постоји, трансформишући се у Комесаријат мађарске владе за Банат, који ће трајати до 20. фебруара 1919. године, такође под руководством Отоа Рота.
Историја Приликом проглашења републике, формирано је Банатско народно веће, које се састојало од по пет представника следећих народа: Немаца, Мађара, Срба и Румуна.
Цивилни повереник Републике је постао др. Ото Рот, немачки социјалиста јеврејског порекла, док је војни заповедник постао Алберт Барта, мађарски официр. Мађарска влада је признала независност Банатске републике. У том смислу се сматра да је стварање републике било подржано од Мађарске, у сврху задржавања северног Баната и заустављања опредељења тамошњег становништва за јужнословенску државу.
Банатско народно веће је организовало војне одреде и цивилну стражу 4. новембра исте године. Циљ ових војних одреда је био успостављање контроле над целом територијом Баната. Ипак, Банатска република је била кратког века; након неколико дана, војска Краљевине Србије је ушла у Банат, што је био крај Банатске Републике. Неколико месеци касније, територија Баната је подељена између Краљевине СХС и Румуније, узимајући у обзир проглас Велике народне скупштине у Новом Саду и резолуцију из Алба Јулије.
У априлу 1920. године, Немци из Баната су поднели захтев мировној конференцији у Паризу да се република обнови под именом „Република Банатија”. Према овом захтеву, обновљена република не би укључивала само Банат, већ и суседну Бачку, а била би подељена у кантоне, којима би управљали представници већинске етничке групе из сваког кантона. Предлог је одбачен на мировној конференцији.
Демографија
Република је бројала 1.582.133 становника, од којих: 592.049 (37,42%) Румуна 387.545 (24,50%) Немаца 284.329 (17,97%) Срба 242.152 (15,31%) Мађара одређен бројих мањих етничких група, укључујући Словаке, Хрвате, Русине, итд.
Према вероисповести, становништво републике је укључивало: 855.852 (54,10%) православних хришћана 591.447 (37,38%) католика чланове мањих верских заједница, укључујући калвинисте, лутеране и Јевреје
Види још Банат Српско-мађарска република Барања-Баја Република Прекмурје
Литература
Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004. Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919—1920, Нови Сад, 1998.
Категорија:Стварање Краљевине СХС Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Румуније у новом веку Категорија:Историја Мађарске у новом веку Категорија:Српске државе Категорија:Историја Срба у савременом добу Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше непризнате државе Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву Категорија:Настанци 1918. Категорија:Европа у међуратном периоду Категорија:Последице Првог светског рата у Мађарској