мини|300px|десно|Хумка Салбичке степе у басену средњег Јенисеја (Русија) која датира из мегалитског периода (на слици је стање из 1910. године, пре археолошких ископавања) мини|300px|десно|Шема типичне хумке (цртеж из 1873) у Лахолм, Јужна Шведска Хумка или курган је земљани или камени, већи или мањи вештачки – људском руком подигнути – брежуљак различите грађе, структуре и намене. Хумка је имала три главне сврхе: служила је за (1) становање, (2) сахрањивање, (3) осматрање. Из практичних разлога чешће се налази у низинским, него у горским крајевима.
У скоро сваком народу и култури постојао је неки вид хумки, тако да постоје многи називи за њих. Неки од назива (у оригиналној, нетранспонованој форми): , , , , , , , , ; , , , , итд.
Увод
Хумке представљају етно-географски различиту културу од културе пирамида и зигурата, али им је намена слична, а делом се и епохално преклапају: када су у Египту или у Инка култури грађене пирамиде, у евроазијској степи су ницале њима аналогне гробнице од нагомилане земље и камена. Има чак и хумки – тумула – који су грађом налик на пирамиде, најтипичнији пример је Ахилова гробница у Тракији (југозападна област данашње Турске).
Опис мини|290п|Знаменити "Царски Курган" града Керч на Криму Хумка је збирни назив за надгробне и друге вештачке земљане купе полукружног вертикалног пресека, које налазимо претежно у равничарским крајевима. Хумке припадају посебној историјској епохи и карактеристика су одређених култура, понајвише праисторијских и античких. Обично је у њиховом центру гроб, а концепт је да га велика количина нанесене земље (делимично и камена) сачува од ометања и пљачкања. Пљачкање гробова и некропола је у стара времена била уобичајена пракса, тако да на жалост, ни мрви под хумкама висине 5-10 метара и широким 20-50 м колике су најкарактеристичније хумке нису могли да почивају у миру. Пљачкаши су у циљу да се домогну евентуалних гробних вредности вертикално сондирали хумке и на друге начине копали у њихову унутрашњост. Чак је био средњовековни период када је постојала посебна потражња за скривеним благом гробница и развила се читава "индустрија" организоване крађе гробних артефаката. Тако је много хумки трајно девастирано и гробови у њима оштећени или уништени. Похлепа и у већини случајева чиста знатижеља узрок је пропасти хумки и у данашњем модерном периоду.
На територији Србије постојао је велик број хумки - преко 1000 - али је од тога врло мали број сачувао свој првобитни изглед и садржај. Оне хумке које су остале нетакнуте веома су значајне данас за све области науке: за археологију њихов унутрашњи садржај актуелних предмета и оруђа, за историју оно што нам откривају о својим древним градитељима, за биологију и екологију њихов сачувани биљни покривач. Хумке у већини земаља, па и у Србији штити закон о заштити природе и делом закон о заштити културног наслеђа. На жалост у овом делу Европе до данашњег дана формално је заштићена само једна, а археолошки их је истраживано само неколико.
Порекло и епоха
Према археолозима, а на основу антрополошких студија костура из кургана, представници степске културе су Панонску низију досегли већ у раном бакарном добу. Прадомовина прото-индоевропљана како се такође зову, била је западно од Урала, отворена подручја источне Украјине и јужне Русије према Кавказу, голе и непошумљене степе.David W. Anthony (2007): The Horse, the Wheel, and Language – How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton University Press Сматра се да су до нас (у Подунавље) стизали заобилазећи Карпате са југа, а један део је мигрирао ка Западној Европи преко северних Карпата. Најпре су на територији данашње Украјине прешли Дњепар, а део који је кренуо ка северозападу пратио је реку Дњестар према изворишту на данашњој граници Пољске. У наше крајеве кургански народи стизали су преко Румуније, најпре у Банат, а тек потом су заузели Алфелд у Мађарској. Један део је након преласка делте Дунава стигао и на подручје Бугарске. У исто време, између 3700–3300. п. н. е. десила су се кретања и у супротном правцу, ка Сибиру и далеком Истоку.
Што се наших простора тиче, према дуго најприхваћенијем предлогу Милутина ГарашанинаMilutin Garašanin (1961): Pontski i stepski uticaji u donjem Podunavlju i na Balkanu na prelazu iz neolita u metalno doba. GZM Novi Sad, Arheologija XV-XVI. стр. 5-26 време стизања степских народа догодило се усред Баденске културе, иако се његови ефекти већ могу јасно уочити и у ранијим слојевима. Према Газдапустаију (Gazdapusztai)Gazdapusztai Gyula: Chronologische Fragen in der Alfölder Gruppe der Kurgan-Kultur, A Móra Ferenc Múzeum Évkönyve, 1966-67. 2. (Szeged, 1968) за стизање источно-степских народа у Карпатски басен има изгледа већ на крају Бодрогкерестур културе. Свеопште прихваћен став је Ечедијев (Ecsedy István)Ecsedy (1979): The people of the pit-grave kurgans in eastern Hungary, Budapest: Akadémiai Kiadó који такође сматра да су први представници етничких група неолитске Средњи Стог 2. културе са територије Украјине стигли на наше подручје при крају периода Тисаполгар () културе.
У смислу антрополошке класификације, костури сахрањени у окер-гробове припадали су протоевропском робусном типу нордијских кромањонаца, тип потврђен и код нас. Ови антрополошки типови одступају од оних из гробова староседелаца и сигурно припадају досељеној номадској култури.
Питање које остаје отворено је у коликој мери су се досељеници мешали са локалним становништвом? Влада мишљење да су се нови досељеници из етничке групе "Древне Јамна-културе" тек након дуготрајне инфилтрације, на крају Бодрогкерестур културе (вероватно на почетку Баден културе или нешто раније) најпре настаниле у источној Мађарској. Антрополошки материјал њихових гробова који је на подручју Мађарске и Румуније археолошки добро истражен доказује да до мешања у почетку није дошло, и да је инфилтрација била спор процес. Изгледа да мешање локалних староседелаца и група номада са истока је по први пут могло да се деси тек од краја Тисаполгар-бодрогкерестур културе.Zsuzsanna K. Zoffmann (1981): Das anthropologische material der kurganbestattung von Derekegyház—Ibolyásdomb, In: A Móra Ferenc múzeum évkönyve 1980/81-1, Szeged, (1984). стр. 105
Знамените хумке
{| border="4" style="border-collapse: collapse; border-color:silver; font-size: 12px; background-color: #ECECEC; padding: 15px; width: 95%;" ! style="background:DarkSeaGreen; height:33px; width:165px;"| Назив !! style="background:DarkSeaGreen;"| Изворни назив !! style="background:DarkSeaGreen;"| Енглески назив !! style="background:DarkSeaGreen; width:100px;"| Држава !! style="background:DarkSeaGreen;"| Локација !! style="background:DarkSeaGreen;"| Тип !! style="background:DarkSeaGreen;"| Материјал !! style="background:DarkSeaGreen;"| Култура/народ !! style="background:DarkSeaGreen; width:110px;"| Историјски период !! style="background:DarkSeaGreen; width:82px;"| Век !! style="background:DarkSeaGreen;"| Статус, белешка !! style="background:DarkSeaGreen;"| Откриће/ископавања |- | Шум-гора || || Shum-gora || Русија || На подручју Батечког рејона Новгородске области || курган || земља, камен || Руси || средњи век || 8. век – 10. век || Силуета кургана се налази на грбу и застави Батечког рејона, општинске јединице Новгородске области. || 2002 (георадар) |- | Шкодова гора || || Usatove Kurgan || Украјина || У близини села Усатове, Одеска област || курган || земља || Праиндоевропљани || бронзано доба || 3. век п. н. е. || Курган се налази унутар великог гробља Усатовске облати. Обележен је металном таблом. || 1925 |- | Каменица Тумул || || Tumulus Korca || Албанија || Kamenicë || тумул || камен || Илири? || бронзано доба || 3. век п. н. е. (?) || Археолошко налазиште високог значаја || 1997-2007 (историја заштите) |- | Курган Есик || Isik kurgani || Issyk Kurgan || Казахстан || Алмати || курган || камен || Скитска култура || гвоздено доба || 5. век п. н. е. || Једно од најбогатијих налазишта златних предмета курганске културе || 1970—до данас |- | Кул-Оба курган || Kul-Oba || Kul-Oba burial mound || Русија || Керч (Иточни Крим) || курган || земља, камен || Скитска култура || бронзано доба || 4. век п. н. е. || 400-350. п. н. е., курган Пазирик-културе, богато археолошко налазиште || 1830 |- | Јапанска пирамида || Yonaguni-jima Kaitei Chikei || Pyramid of Yonaguni, Yonaguni Monument || Јапан || Јапанско море || пирамида || камен || Мегалитска култура || неолит || 10. век п. н. е. || Локалитет стар 10.000-5000 год.; плато са здањем је потонуо 39 m испод мора, врх пирамиде је 5 m од површине, самтра се да је најстарије здање које је икада сачувано || 1987 |- | Тумул ММ || Tumulus MM || Tumulus MM || Турска || Гордион || тумул || земља, камен || Фригија || гвоздено доба || 8. век п. н. е. || Традиционално гроб фригијског краља Мидаса || 1957 |- | Гробница Цецилије Метеле || Caecilia Metella || Mausoleum of Caecilia Metella || Италија || Рим (Via Appia) || тумул || цигла, камен || Рим || гвоздено доба || 1. век п. н. е. || Римски кружни гроб изграђен од паљене цигле узидане смешом кречног малтера и праха теракоте. Сматра се да датира од 67. п. н. е. до краја владавине цара Августа. У касном средњем веку гробница је надограђена у замак. || 1839—do danas |- | Златни курган || || Gold Kurgan || Украјина || Пантикпаион на Криму (Керч) || курган || камен || Монголи || бронзано доба || 4. век п. н. е. || Један од ретких кургана са надсвођеним пролазом (ходником) који води до гроба || 1832 |- | Тила Тепа || ("Златни брег") || Tillya Tepe || Авганистан || Недалеко места Шибарган у северном Авганистану || тумул || земља || Скити || антика || 1. век п. н. е. || Археолошки налаз од више хиљада златних предмета, које чува Народни музеј у Авганистану. || 1969—1978 |- | Августов маузолеј || || Mausoleum of Augustus || Италија || Рим (Piazza Augusto Imperatore) || тумул || камен || Рим || антика || 1. век п. н. е. || Заштићено археолошко знамење. Римски кружни гробови су прављени на узор ранијих Етрурских тумула. || 1930—до данас |- | Ситагрој || Sitagroi || Sitagroi settlement mound || Грчка || Северна Грчка || тел и некропола || камен || Античка Грчка || неолит || 5. век п. н. е. || 4500. п. н. е., иако је сама локација у североисточној Грчкој археолошко налазиште од 11. миленијума п. н. е. (од средњег неолита до раног бронзаног доба) || 1968 |- | Ахилова гробница || || Tumuli of Achilles || Турска || Троја-Сигеион, данас Ахилејон || тумул || камен || Античка Грчка || антика || 5. век п. н. е. || Ахилова гробница (по традицији) у Троји, на Сигејон-платоу || 1950—до данас |- | Мамајев Курган || || Mamayev Kurgan || Русија || Волгоград || курган || земља || Монголи || средњи век || 13. век || Гробница поглавара "Златне хорде", али упамћено као место најстрашније битке у историји, која се на овом кургану одиграла септембра 1942. || – |- | Тумул Кукумела || Cucumella || Etrurian thomb „Cucumella” || Италија || Некадашња Етрурија, на подручју западне Италије || тумул || камен || Етрурци || антика || 4. век п. н. е. || Велика хумка са одаљама, необично слична великом тумулу Лидијског краља Алиатеса, у близини Сарда. Налази се у близини најмоћнијег етрурског града Волсинија (лат. Vulci), који се задњи покорио Риму. || 1878—до данас
Напомена: Листа није свеобухватно исцрпна и није сложена по редоследу важности.
Галерија
Види још Списак хумки у Србији Култура гробних хумки Курганска хипотеза Јамна култура Могила Громила Тумулус Тел Кофун период Јуришина хумка Хумка-тумулус код села Жабара Земљано утврђење
Референце
Категорија:Археологија Категорија:Тумулуси у Србији Категорија:Праисторија