Димитрије Ђорђевић – Мита (Београд, 27. фебруар 1922 — Санта Барбара, 5. март 2009) био је српски историчар, универзитетски професор и академик.
Биографија Његов деда по мајци је генерал и министар војни Краљевине Србије Михаило Рашић. У тренутку немачког напада на Краљевину Југославију у Априлском рату 1941. године, био је студент Правног факултета Универзитета у Београду. Придружио се Југословенској војсци у Отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Немци су га заробили и спровели у концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.
Након рата се вратио у Југославију, где је на власт дошла Комунистичка партија. Брзо је ухапшен као бивши припадник ЈВуО. По изласку из затвора је наставио студије на Универзитету у Београду, код Васа Чубриловића, некадашњег припадника Младе Босне и предратног политичара, који је у међувремену постао близак комунистима.
Ђорђевић је докторирао 1962. године. Од 1970. године је радио као професор европске историје на Универзитету Калифорније у Санта Барбари. Међу његовим постдипломцима били су Милан Ст. Протић и Миле Бјелајац.
За члана ван радног састава Српске академије наука и уметности је изабран 1985. године.
Пошто је пензионисан, написао је аутобиографско дело „Ожиљци и опомене“, у којем се бави својим животом у Другом светском рату.
Преминуо је 5. марта 2009. године у Санта Барбари.
Одабрана дела
Ђорђевић, Димитрије (1994). „Ожиљци и опомене“. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
Спољашње везе Краћа Биографија на сајту САНУ Димитрије Ђорђевић, СЕРБИКА АМЕРИКАНА
Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Српски професори Категорија:Српски историчари Категорија:Чланови ван радног састава САНУ Категорија:Антикомунисти Категорија:Историчари из Београда