Аћим Медовић (; Подвизов, 15. мај 1815 – Београд, 11. мај 1893) био је лекар и писац, први председник Српског лекарског друштва, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус Пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду.
Биографија и школовање 220px|мини|лево|Аћим Медовић Аћим Медовић рођен је 15. маја 1815. године у месту Подвиздову, у Источној Галицији (тадашње Аустријско царство).Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 8. Крштено име му је било Јоахим Медович.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 7. Гимназију је завршио у Подолини, у Пољској. У Бечу је дипломирао најпре на Филозофском факултету, а потом је дипломирао на Медицинском факултету.Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 489. Промовисан је 1841. године за доктора медицине, хирургије и бабичлука.Станојевић В., Др Аћим Медовић 1815-1893, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година LXXXIV (1956), свеска 9. стр. 1082. Након завршеног факултета није се вратио у свој родни крај, већ је дошао у Кнежевину Србију.
Живот и рад у Пожаревцу
Указом кнеза Александра Карађорђевића постављен је за физикуса Округа пожаревачког крајем 1842. године. Шеф Санитетског одељења био је др Јован Стејић. Аћим Медовић је са жаром прихватио тај посао и почео да примењује нове и ефикасне методе лечења. Све је чинио како би унапредио здравствство у Пожаревцу. Након пар година, 20. априла 1845. године поднео је молбу за стицање српског држављанства.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 11. Држављанство му је додељено 22. маја 1845. године, када је положио и заклетву.Аћим Медовић (1815-1893) У списак житеља српске вароши Пожаревац уведен је 8. јуна 1845. године.
Четрдесетих година 19. века настала је права инвазија голубачке мушице у Србији. Њен ујед био је смртоносан и страдало је на хиљаде грла стоке. Јован Стејић у својству шефа Санитетског одељења у свом годишњем извештају из 1843. године пише: „Домаћа стока овога пролећа је у источним Србије окружијама највише од злосрећне голубичке мушице пострадала. Само окружје Гургосовачко, Алексиначко и Црноречко приликом те напасти до 11327 комада које говеда, које оваца и коза, које свиња и коња”.Станојевић В., Др Аћим Медовић 1815-1893, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година LXXXIV (1956), свеска 9. стр. 1083. Године 1846. стиже наредба Окружног начелства у Пожаревцу да се што хитније испита распрострањеност овог инсекта како би му се стало на пут. Др Аћим Медовић прихватио је посао и у наредних пар мецеси на терену, немајући никакву стручну литературу и без помоћи микроскопа, пратио је живот голубачке мушице. О својим резултатима обавестио је Министарство унутрашњих дела и то је била прва студија о том убитачном инсекту. У свету науке студија је била од великог значаја.
Аћим Медовић је извештај о гулубачкој мушици послао и Друштву српске словесности. Његов целокупни рад и значајна публицистичка активност, препоручили су га да 28. децембра 1847. године постане члан Друштва српске словесности.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 13.
Посао Аћима Медовића као физикуса захтевао је честа путовања по округу. У слободно време бавио се истраживањем и записивањем. Интересовала су га средњовековна утврђења, трагови порушених манастира, места битака, обичаји, култура, устаници из Карађорђевог и Милошевог времена, као и здравствено стање становништва у округу.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 230. На основу прикупљене грађе написао је 1851. године „Повестницу округа пожаревачког са стране државноописне и повестне”. У књизи је била географска карта коју је сам урадио, као и историјско географски приказ пожаревачког округа.
мини|десно|Новине Србске, број 63 од 5. јуна 1852. године. стр. 1. Премештај и рад у Београду
Аћим Медовић је због успешног рада, десет година после доласка и рада у Пожаревцу, премештен у Београд. Линдермајер, који је био секретар Санитетског одељења у Министарству унутрашњих дела, запазио је рад Аћима Медовића и кнежевим указом број 459 од 24. маја 1852. године постављен је за привременог „столоначелника оделенија санитета у Попечитељству внутерних дела”.Новине Србске, број 63 од 5. јуна 1852. године. стр. 1.
После премештаја у Београд, наставио је научни и здравствено пословни рад, и 1852. године Гласник Друштва српске словесности одштампао је рад Др Аћима Медовића „Окружије пожеревачко, повесно описано, са картом”Окружије пожеревачко, повесно описано, са картом, а у Великом београдском календару за 1852. годину одштампана је расправа „Мане и недостаци нашег народа и начин како би се њима помоћи могло”. Био је веома стручан и савестан лекар. Сваке друге недеље писао је извештаје о раду, а након три месеца писао је општи, шири извештај. За сталног секретара Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела постављен је 15. маја 1853. године.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 15.
Његов рад у Санитетском одељењу Министарства унутрашњих дела дошао је до изражаја када је Кнез Милош, по повратку из изгнанства 1858. године, на место смењеног др Линденмајера поставио за начелника Санитетског одељења Стеву Милосављевића, првог лекара пореклом из Србије. Др Милосављевићу је др Медовић био драгоцени сарадник, јер је током претходног периода стекао потребно искуство у области санитетске регулативе. Др Милосављевић и др Медовић су значајно унапредити санитетску регулативу кнежевине Србије и учествовали су у изради многих закона и прописа.
Аћим Медовић изабран је за редовног члана Српског ученог друштва 29. јула 1864. године, и то у Одсеку за науке природословне и математичке.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 16. Дужност секретара вршио је од 1869. до 1870. године.
мини|десно|Судска медицина за правнике. Део 1, Део први или припремни по Бергману : са 40 каменорезних слика у тексту мини|десно|Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела - за изучене бербере у Кнежевини Србији - са 171 дрворезном сликом мини|десно|Санитетска полиција : са 18 дрворезних слика
Професор Велике школе и аутор првих уџбеника из судске медицине
Признат као научник и лекар, изабран је 1865. године за хонорарног професора судске медицине и хигијене на Великој школи.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 129. Аћим Медовић показао је видне резултате не само као професор, већ и као писац првог нашег уџбеника за тај предмет. Прве године по избору за ту катедру, он је објавио у калиграфском издању своја предавања под насловом „Судска медицина за правнике”, а следеће године штампао је уџбеник „Судска медицина за судске, полицајне и санитетске званичнике, адвокате и остале правнике”.Станојевић В., Др Аћим Медовић 1815-1893, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година LXXXIV (1956), свеска 9. стр. 1084. Године 1867. држао је предавања из мале хирургије о првој помоћи, преломима и ишчашењима на курсу за бербере и друга лица, који су у оно време самостално или као помоћници лекара пружали прву помоћ и мале медицинске услуге.Др Аћим Медовић : (1815-1893) : живот и дело : поводом 200 година од рођења : зборник радова с научног скупа одржаног 22. априла 2015. године, Београд. / уређивачки одбор Радоје Чоловић, Београд : САНУ : Српско лекарско друштво, 2015 (Београд : "Макарије"), стр 18. Сва та предавања штампао је 1869. године под насловом „Мале хирургијске услуге и прва помоћ при повредама тела”. Године 1871. штампао је уџбеник за јавну и социјалну хигијену „Санитетска полиција”, а 1872. године објавио је књигу за пољопривреднике „Јагодичасто воће”, која је најпре била штанпана у чланцима у листу Тежак. За редовног професора изабран је 1879. године.
Оснивање Српског лекарско друштво
Велика открића у области медицине учинила су да су лекари морали проналазити начине да редовно прате свакодневне новине у овој научној области. Један од начина било је и оснивање лекарских друштва, где су могли да размењују искуства, спремају или слушају предавања, изводи из стране литературе....