Бела Новакович () је био високи официр Краљевине Мађарске између два рата и до окупације Југославије од стране Осовинских снага 1941. године. У то време носио је чин генерал-потпуковника (по једном извору, погрешно наводећи, подмаршала). Након Априлског рата именован је за начелника војне управе на територији Југославије окупираној и анексираној од стране Мађарске, у Бачкој. На тој функцији био је само кратко време, до пензионисања и повлачења из војне службе исте године. Новакович је био српског порекла па се због тога у неким изворима помиње и као Новаковић.
Живот и војна каријера
Бела Новакович рођен је у румунском Банату, у српској породици, али му је мајка била Мађарица, Етелка Хусти (). Завршио је студије на војној академији у Печују, а 1904. године са чином заставника распоређен је у домобрански () 26. пешадијски пук у КарловцимаОдликовање пешадијског пука у Карловцима . За време Првог светског рата служио је најпре као капетан, а затим је након оспособљења био на дужности команданта главног штаба. Одликован је за ратне заслуге аустријском краљевском бронзом, медаљом Сигнум Лаудис са мачевима на ленти.
Након рата служио је као професионални војник у следећим позицијама: као начелник штаба 5. мешовите бригаде у Сегедину, у чину пуковника (1926–1929); затим унапређен у генерал-мајора као командант Краљевског војног Института за спорт и мачевање Миклош Толди (1935-1938); уочи Другог светског рата као командант војне управе Закарпатја у југозападној Украјини (1939). Пензионисан је у чину генерал-потпуковника 1941. године, уз почасти са доделом мађарског Ордена за заслуге са крстом и звездом.
Новакович је био мајстор сабље и инструктор мачевања. Течно је говорио мађарски, српски, немачки и италијански језик, а био је православне вероисповести.
У мађарској војној историографији име Беле Новаковича спомиње се искључиво у позитивном контексту. Од својих подређених и од својих питомаца тражио је тачност, уредност и спремност. Увек их је контролисао лично и неочекивано, са њима био директан, а свака грешка записивала се у годишњи извештај. Гледајући их право у очи, током предаје својих писмених мишљења дипломцима је рекао "Ако се слажете са изнетим, ставите свој потпис".
Улога у рату на територији окупиране Југославије мини|Проглас мађарске војне управе у Бачкој 1942. године која упозорава на рацију
Мађарска војска је упркос потписаном пријатељству између две земље на Хитлерово инсистирање у пролеће 1941. напала Краљевину Југославију. У Војводини су мађарске војне јединице окупирале Бачку и Барању, Немачка је држала Банат, док су Срем окупирали Хрвати. Мерама војног статаријума покушан је слом било каквог отпора према новом режиму који је био фашистичког уређења. Почеле су масовне депортације Јевреја, Срба и Рома. Сасвим је могуће да је Новакович смењен због његове неактивности или неефективности у тим акцијама етничког чишћења, пошто се војни врх којем је био подређен залагао за "најжешћи обрачун" са онима који се успротиве, а према речима Хенрика Верта (), начелника Генералштаба, нарочито према Србима више није требало имати уступака. Врх српске војске је обавештен о намери да се из Бачке депортују сви колонисти пристигли након Тријанонског споразума, а чији број је процењен на 150.000. Пошто је целокупан спрски живаљ у Бачкој тада износило око 160.000 (а само мали број нису били староседеоци него колонисти) тај план би значио прогон целокупног српског грађанства. Готово је сигурно да као професионални војник и припадник те етничке групе Новакович није подржавао прогон Срба.
Референце
Белешке
Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1976. Категорија:Банаћани Категорија:Срби у Румунији Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници Априлског рата