Вал () била је титула и почасно име са значењем „власник“ или „господар“ у северозападним семитским језицима који су се говорили у Леванту током антике. Од своје употребе међу људима, почео је да се примењује на богове. Научници су раније повезивали теоним са соларним култовима и са разним неповезаним божанствима заштитницима, али натписи су показали да је име Вал било посебно повезано са богом олује и плодности Хададом и његовим локалним манифестацијама. Угаритски бог Вал (𐎁𐎓𐎍) је протагониста једног од најдужих сачуваних епова са древног Блиског истока, Валовог циклуса.
Познат по епитетима попут „јахач облака“ и „Победоносни Вал“, био је повезан са кишом, муњом, ветром, плодношћу и краљевством, а често је приказиван као супротстављен божанствима мора и смрти попут Јамуа и Мота. Обожавање Вала проширило се по Леванту, Египту и Медитерану путем феничанске колонизације, са регионалним облицима као што је Вал Хамон у Картагини. Бог је такође био познат као „моћни“ и „онај без равног“ („нема никога изнад њега“).
Хебрејска Библија укључује употребу термина у односу на различита левантинска божанства, често са применом на Хадада, који је осуђен као лажни бог. У хебрејској Библији, Вал се често појављује као страно или ривалско божанство, са пророцима попут Илије који су се противили његовом култу, док се у раним израелским контекстима титула понекад могла односити на Јахвеа. Приказ као лажног бога преузет је у хришћанство и ислам, понекад под обликом Белзебуб у демонологији.
Класични извори га представљају као Белуса. Куран такође помиње обожавање Вала, приказујући га као лажног бога коме се противи пророк Илија.
Историја
Вал значи; власник, властодржац, господар, господ, господин, на северно-западном семитском језику. Свештеници култа Вала у екстази су себе повређивали посекотинама и стварали ране на различитим деловима тела, најчешће на чланцима и рукама.
У хананској митологији, Вал је био осуђен, попут природе умирати у зиму и поновно се рађати у пролеће. Придавала му се моћ да чини поља и стада плоднима. Практиковање Валове религије праћено је светим проституирањем (4 Мој 25, 13), што је било жестоко осуђивано од стране *пророка Илије користи каткада име у плуралу Вали (1 Кр 18, 18; Јр 2, 23). Вал значи власник. Веровало се да је власник извора, планине, града.
Првобитно је Вал поштован као божанство племена, или одређене територије, касније се он односи на божанство шума и планина. Назив „Вал” је често коришћен за принчеве и друга владарска звања код паганских народа Сумера и Вавилонаца.
У древном граду-држави Угариту, Вала су обожавали као сина божанства Дагона. Представљан је у облику моћног бика или ратник у оклопу са кацигом, слично римском Зевсу.
У Феникији „Вал” поштован као божанство воде и оснивач морских богова.
У Старом завету се помиње да је служење Валу укључивало и приношене људских жртава, чак и сопствене деце (Јер. 19, 4, 5, 6).
У периоду од XX—X века култ Вала се проширио далеко на западу; Египат, Шпанија... Цар Елагабал је преселио његов култ у Рим.
На плочама из Рас Шамре, Вал је бог кише, грмљавине и муња. „И кедрови вену на додир деснице његове”. Даље стоји да је био син Ела, или Дагона, мало познатог божанства које су Јевреји повезивали с филистејским градом Ашдодом. Дагон је можда имао везе с морем — новчић пронађен у близини овог града приказује тог бога с рибљим репом.
Од Картагине до Палмире налазили су се храмови посвећени Вал-Хамону, „господару олтара с тамјаном”, кога су Грци поистовећивали с Кроносом. На гори Кармилској пророк Илија критикује веру краља Ахава у моћ Валову и тада, на Илијину молитву, „паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи”. Потом Илија нареди народу да побије „пророке Валове”, чиме је обезбедио да се Господ Бог и даље поштује у краљевству Израиљ (1 цар 18, 40).
Референце
Литература
.
, translated from the German for Routledge in 1987 as The Routledge Dictionary of Gods and Goddesses, Devils and Demons
Категорија:Паганизам Категорија:Митологија Категорија:Божанства Категорија:Демони