250px|мини|Сушене паприке и патлиџани на истанбулској пијаци Паприка је род биљака из фамилије помоћница (-{Solanaceae}-). Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста -{Capsicum annuum}-, која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.
Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).
Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 -{m}-. Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12Csilléry, G. Pepper taxonomy and the botanical description of the species. Acta Agronomica Hungarica 54 (2):151-166..
Имена паприке
Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.Gil-Jurado, A. T., Il senso del chile e del piccante: dalla traduzione culturale alla rappresentazione visiva in (G. Manetti, ed.), Semiofood: Communication and Culture of Meal, Centro Scientifico Editore, Torino, Italy, 2006:34-58
Систематика и географија рода
Род -{Capsicum}- обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте.Eshbaugh, W.H. 1993. Peppers: History and Exploitation of a Serendipitous New Crop Discovery. In: Janick, J. & Simon, J.E. (Ed.) New Crops, pp 132-139. Wiley: New York. Online Version, Приступљено 17. 4. 2013. Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте (-{Capsicum annuum, Capsicum frutescens}- и -{Capsicum chinense}-). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама, док -{Pickersgill}-Pickersgill, B. 1988. The genus Capsicum: a multidisciplinary approach to the taxonomy of cultivated and wild plants. Biol. Zentralbl. 107 (4): 381-389 сматра да је статус посебних врста нелегитиман.
Научно име врстеРаспрострањење-{C. annuum}- L., 1753Северна Колумбија и јужни део САД-{C. baccatum}- L., 1767 Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу-{C. buforum}- Hunz., 1969 Бразил-{C. campylopodium}- Sendt., 1846 југ Бразила-{C. cardenasii}- Heiser & Smith, 1958 Боливија-{C. chacoense}- Hunz., 1950 Аргентина, Боливија, Парагвај-{C. chinense}- Jacq., 1777 цео Неотропис-{C. coccineum}- (Rusby) Hunz., 1956 Боливија, Перу-{C. cornutum}- (Hiern) Hunz., 1956 југ Бразила-{C. dimorphum}- (Miers) O.K., 1891 Колумбија-{C. dusenii}- Bitter, 1920 југоисток Бразила-{C. eximium}- Hunz., 1950 Аргентина, Боливија-{C. friburgense}- Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил-{C. galapagoensis}- Hunz., 1956 Еквадор-{C. geminifolium}- (Dammer) Hunz., 1956 Колумбија, Еквадор-{C. hookerianum}- (Miers) O.K., 1891 Еквадор-{C. hunzikerianum}- Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил-{C. lanceolatum}- (Greenm.) Morton & Standley, 1940 Мексико, Гватемала-{C. leptopodum}- (Dunal) O.K., 1891 Бразил-{C. minutiflorum}- (Rusby) Hunz., 1956 Аргентина, Боливија, Парагвај-{C. mirabile}- Mart ex. Sendt, 1846 југ Бразила-{C. parvifolium}- Sendt., 1846 Колумбија, североисток Бразила, Венецуела-{C. pereirae}- Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил-{C. praetermissum}- Heiser & Smith, 1956 југ Бразила-{C. pubescens}- Ruiz & Pav., 1794 цео Неотропис-{C. scolnikianum}- Hunz., 1961 Перу-{C. schottianum}- Sendt., 1846 Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја-{C. tovarii}- Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983 Перу-{C. villosum}- Sendt., 1846 југ Бразила ., Север Аргентине
Референце
Категорија:Паприка Категорија:Solanaceae Категорија:Зачини