Конард Ернест Ото Цузе ( * 22. јун 1910. - † 18. децембар 1995.) је био немачки грађевински инжењер, проналазач и рачунарски пионир. Његов највећи успех је био први програмабилан рачунар на свету; функционалан, контролисан помоћу програма, и Тјуринг-комплетан -{Z3}- је постао оперативан у мају 1941. године. Захваљујући овој машини и њеним следбеницима, Цузе се често сматра изумитељем модерног рачунара.PDF Raúl Rojas: Konrad Zuse’s Legacy: The Architecture of the Z1 and Z3 RTD Net |url=http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download;?doi=10.1.1.37.665&rep=rep1&type=pdf: "From various sides Konrad Zuse was awarded with the title "Inventor of the computer"."GermanWay : "(...)German inventor of the computer"Monsters & Critics : "he [Zuse] built the world's first computer in Berlin"About.com : "Konrad Zuse earned the semiofficial title of 'inventor of the modern computer'"
Цузе је такође заслужан за стварање С2 рачунарске машине, која се сматра првим рачунаром са контролисаним процесима. Оснивач је једног од најранијих рачунарских предузећа 1941. године, производио је -{Z4}-, који је постао Први светски комерцијални рачунар. Од 1943. године до 1945. године створио је први програмски језик високог нивоа, Планкалкул ().Inception of a universal theory of computation with special consideration of the propositional calculus and its application to relay circuits (Zuse, Konrad, (1943) "Ansätze einer Theorie des allgemeinen Rechnens unter besonderer Berücksichtigung des Aussagenkalküls und dessen Anwendung auf Relaisschaltungen"), unpublished manuscript, Zuse Papers 045/018.A book on the subject: (full text of the 1945 manuscript) Године 1969. предлаже концепт универзума заснованог на рачунарима у својој књизи "Рачунање простора" ().
Већи део његових раних радова финансиран је од стране његове породице и трговине, али након 1939. године добија средства од стране владе Нацистичке Немачке. Због Другог светског рата Цузеов рад протицао је незапажено у Великој Британији и САД. Највероватније је његов први документовани утицај на Америчку компанију била IBM опција на његовим патентима 1946. године.
Постоји реплика рачунара -{Z3}-, као и оригиналног -{Z4}-, у Немачком музеју у Минхену. Технички музеј у Берлину поседује изложбу посвећену Цузеу, где је представљено 12 његових машина, укључујући и реплику -{Z1}- и неколико Цузеових слика.
Рад пре Другог светског рата и -{Z1}- мини|лево|Реплика Цузеове машине -{Z1}-
Рођен је у Берлину, Немачка, 22. јуна 1910, а са својом породицом се преселио, 1912, у Брањево, Источна Пруска, где је његов отац био поштански службеник. Цузе је ишао у Колегијум Хосијанум у Брањеву. Породица се преселила у Хојерсверда, 1923, где је положио матуру 1928, чиме се квалификовао за улазак на универзитет.
Уписао се у Технички факултет у Берлину и истраживао је како инжењеринг тако и архитектуру, али су му биле досадне. Цузе је онда уписао грађевинарство, на чему је и дипломирао 1935. Једно време је радио за Форд Мотор компанију, користећи своје значајне уметничке вештине у дизајну рекламаГовор Хорст Цузеа у Рачунарском конзервативном друштву у Музеју науке у Лондону 18. новембра 2010. Он је почео да ради као пројектант у фабрици авиона "Хенчел" у Шенефелда у близини Берлина. То је захтевало рачунање многих перформанси ручно, што је њему било јако досадно, што га је навело да сања о машини која ће то обављати.
Почев од 1935. године експериментисао је у изградњи рачунара у стану његових родитеља у -{Wrangelstraße 38}-, па се са њима преселио у њихов нови стан на -{Methfesselstraße 10}-, улица која води до Креузберга, Берлин.„Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Рад у стану својих родитеља 1936. године, његов први покушај, назван је -{Z1}-, био бинарни механички калкулатор покретног зареза ограничене програмабилности, читајући упутства са избушеног филма од 35 мм. Цузе је објавио два патента која су претходила фон Нојман архитектури, 1937. Завршио је -{Z1}- 1938. -{Z1}- садржи око 30.000 металних делова и никада није добро радила због недовољне механичке прецизности. Дана 30. јануара 1944. године, -{Z1}-, и његови оригинални нацрти, је уништен у родитељском стану заједно са много околних зграда у британском бомбардовању Берлина у Другом светском рату.Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: : 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg'.
Између 1987. и 1989. године, Цузе је поново изградио -{Z1}-, али је претрпео срчани удар на пола пута кроз пројекат. То је коштало 800.000 марака, (око $500.000) и тражи четири особе (укључујући Цузеа) да се монтира. Средства за овај пројекат ретрорачунара доделио је Сименс и конзорцијум пет компанија.
1939–1945
Године 1939, Цузе је позван у војну службу, где су му дати ресурси да коначно направи Z2. У септембру 1940, Цузе је представио Z2, који је заузимао неколико соба у родитељском стану, стручњацима Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt (DVL; Немачки истраживачки институт за авијацију). Z2 је била ревидирана верзија Z1 користећи телефонске релеје.
Немачка влада је 1940. године почела да финансира њега и његову компанију преко (AVA, Аеродинамички истраживачки институт, претеча DLR),"Mathematicians during the Third Reich and World War II", Technical University of Munich. Retrieved 14 March 2010. који је користио његов рад за производњу једрећих бомби. Цузе је направио рачунарске машине S1 и S2, које су биле уређаји посебне намене који су израчунавали аеродинамичке корекције на крилима радио-контролисаних летећих бомби. S2 је имао интегрисани аналогно-дигитални конвертор под програмском контролом, што га је чинило првим процесом контролисаним рачунаром.
Године 1941, Цузе је покренуо компанију (Цузе конструкција апарата) за производњу својих машина, изнајмивши радионицу на супротној страни у 7 и протежући се кроз блок до 29 (преименоване и пренумериране у Мехрингдам 84 у 1947).
Референце
Литература
. Jürgen Alex, Hermann Flessner, Wilhelm Mons, Horst Zuse: Konrad Zuse: Der Vater des Computers. Parzeller, Fulda. Raul Rojas (eds.): Die Rechenmaschinen von Konrad Zuse. Springer, Berlin. . Wilhelm Füßl (Ed.): 100 Jahre Konrad Zuse. Einblicke in den Nachlass, München. . Jürgen Alex: Wege und Irrwege des Konrad Zuse. In: Spektrum der Wissenschaft (dt. Ausgabe von Scientific American) 1/1997, . Hadwig Dorsch: Der erste Computer. Konrad Zuses Z1 – Berlin 1936. Beginn und Entwicklung einer technischen Revolution. Mit Beiträgen von Konrad Zuse und Otto Lührs. Museum für Verkehr und Technik, Berlin 1989. . In: Denkmalpflege in Baden-Württemberg, 4/34/2005, Esslingen am Neckar, , . , Etas Libri, Milano 1975, pp. XVIII-184. Arno Peters: Was ist und wie verwirklicht sich Computer-Sozialismus: Gespräche mit Konrad Zuse. Verlag Neues Leben, Berlin. . Paul Janositz: Informatik und Konrad Zuse: Der Pionier des Computerbaus in Europa – Das verkannte Genie aus Adlershof. In: Der Tagesspiegel Nr. 19127, Berlin, 9. März 2006, Beilage Seite B3. Jürgen Alex: Zum Einfluß elementarer Sätze der mathematischen Logik bei Alfred Tarski auf die drei Computerkonzepte des Konrad Zuse. TU Chemnitz 2006. Jürgen Alex: Zur Entstehung des Computers – von Alfred Tarski zu Konrad Zuse. VDI-Verlag, Düsseldorf. , . Herbert Bruderer: Konrad Zuse und die Schweiz. Wer hat den Computer erfunden? Charles Babbage, Alan Turing und John von Neumann Oldenbourg Verlag, München 2012, XXVI, 224 Seiten.
Спољашње везе
Konrad Zuse Internet Archive Technical University of Berlin – By Horst Zuse (Konrad Zuse's son); an extensive and well-written historical account
Konrad Zuse and his computers, from Technische Universität Berlin Konrad Zuse Konrad Zuse, inventor of first working programmable computer Zuse's thesis of digital physics and the computable universe Deutsches Technikmuseum Berlin Konrad Zuse Museum Hoyerswerda Computermuseum Kiel Z11 Computermuseum Kiel Z22 Computermuseum Kiel Video lecture by Zuse discussing the history of Z1 to 4 Video showing the model of the helix tower in action
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Берлинци Категорија:Немачки проналазачи Категорија:Немачки атеисти Категорија:Немачки информатичари