мини|upright = 1.25|Сеча шума у провинција Риау на острву Суматра ради садње палми (2007) Дефорестација у ​​Индонезији подразумева дугорочни губитак шума и растиња широм земље; што за собом оставља немерљив негативан утицај на друштво и животну околину. Индонезија је станиште неких од биолошки најразноврснијих шума на ​​свету и трећа је по броју врста иза Бразила и Демократске Републике Конго. Све до 1900. године, Индонезија је још увек била прекривена густим шумама, које су чиниле 84% укупне површине државе. Крчење шума се током 1970. година знатно увећало, и у убрзаном успону је од тада. Процењује се да је покривеност шумама од 170 милиона хектара током 1900. смањена на мање од 100 милиона хектара до краја 20. века. Током 2008. године, процењено је да ће тропске кишне шуме у Индонезији ишчезнути у наредних 10 година.China is black hole of Asia's deforestation , Asia News, 24.03.2008. Од укупне сече шума у Индонезији, чак 80% се води као илегално.Riskanalys av glas, järn, betong och gips 03.11.2015. s.19–20

Велика шумска пространства у ​​Индонезији су уништена од стране великих мултинационалних компанија за прераду целулозе, као што је -{Asia Pulp and Paper}- и претворена су у плантаже.indonesia trees Indonesia without trees? Record breaking logging of last rainforests Friends of the Earth Шуме често бивају спаљене од стране фармера и власника плантажа.Slash and burn, Encyclopedia of Earth Други велики извор дефорестације је дрвна индустрија, вођена потражњом из Кине и Јапана. Развој пољопривреде и пројекти трансмиграције навели су велики број људи да се населе у области прашума, додатно убрзавајући крчење шума.

Сеча и паљење шума ради рашчишћавања земљишта за пољопривреду, учинили су Индонезију трећим највећим светским емитером гасова који потпомажу ефекат стаклене баште, иза Кине и САД. Шумски пожари често уништавају велике површине прерађивача угљеника, укључујући древне прашуме и тресетишта. Током маја 2011. године, Индонезија је прогласила мораторијум поводом нових уговора о сечи шума, како би подржала борбу против дефорестације."Indonesia's forest moratorium: A stepping stone to better forest governance?", CIFOR Working Paper 76, 2011 Ова одлука се показала као неефикасна, јер је стопа сече шума наставила да расте. Од 2012. године, Индонезија је превазишла стопу сече шума у ​​Бразилу,Bachelard, Michael: "World's worst illegal logging in Indonesia", in The Sydney Morning Herald, 03.11.2015. и постала најбржа дефорестациона држава на ​​свету."Deforestation in Indonesia Is Double the Government's Official Rate", in Scientific American, 03.11.2015.

Историја мини|Сеча шума ради стварања плантаже дувана на северу Суматре (око 1900) Индонезијски архипелаг од око 17.000 острва је станиште неких од шума са најразличитијим врстама на свету. Током 1900. укупна шумска подручја представљала су 84% од укупне површине Индонезије. До 1950, плантаже и ситне њиве су и даље покривале само мали део. Шумски покривач у то време се процењује на 145 милиона хектара примарне шуме и још 14 милиона хектара средњег и плимског растиња. У раним 1970. Индонезија користи овај вредан ресурс ради своје економске користи током развоја дрвне индустрије. Од касних 1980. до 2000. године, капацитет производње је повећан скоро 700% у индустрији целулозе и папира, што је учинило Индонезију деветим највећим произвођачем целулозе и једанаестим највећим произвођачем папира на свету.

Стопа сече шума наставља да расте. Државни извештај о животној средини за 2009. који је поднео председник Сусило Бамбанг Јудојоно, показало је да је број пожара порастао са 19.192 током 2008. на чак 32.416 током 2009. године. Министарство за животну средину оптужило је слабо спровођење закона и недостатак надзора од стране локалних власти, јер је рашчишћавање земљишта примарни узрок пожара. Између 1990. и 2000. године, 20% шумске површине у Индонезији је изгубљено (24 милиона ha), а до 2010. године, само је 52% укупне површине земљишта је под шумом (94 милиона хектара).Staff (30 November 2011) Food and Agriculture Organization of the United Nations, Media Centre И поред мораторијума у новим уговорима за сечу шума наметнутих 2010. године, стопа дефорестације је наставила да расте до 840.000 хектара у 2012. години, надмашивши крчење шума у Бразилу.John Vidal: "Rate of deforestation in Indonesia overtakes Brazil, says study" in The Guardian, 03.11.2015.

Захваћена подручја мини|Уништавање ​​мочварних шума тресета зарад плантажа уљних палми у граду Индрагири Хулу, покрајина Риау, Суматра Индонежанске низијске тропске шуме, најбогатије у количини дрвне грађе и биодиверзитета, највише су изложене ризику. До 2000. године оне су скоро у потпуности нестале у Сулавесију, и предвиђа се да ће за пар година нестати и на Суматри и Калимантану.

На десетине хиљада квадратних километара шуме на Суматру је потпуно уништено, често под командом централне владе која подржава акцију мултинационалних компанија за уклањање шума.Losing land to palm oil in Kalimantan, BBC News, 3 August 2007 На Калимантану, између 1991-2014, велике површине обрасле шумом су спаљене због неконтролисаних пожара, што је узроковало загађивање атмосфере широм југоисточне Азије.

Крчење шума Заједничка студија Велике Британије и Индонезије о дрвној индустрији у Индонезији 1998. године претпоставила је да је 40% посечених стабала било незаконито, са вредношћу од преко 365 милиона америчких долара.Indonesia-UK Tropical Forestry Management Programme (1999) Illegal Logging in Indonesia. ITFMP Report No. EC/99/03 Према последњим проценама, узевши у обзир легалну сечу стабала и поредећи је са количином домаће потрошње и извоза, рачунице показују да је 88% исечених стабала у земљи илегално на неки начин.

Илегално пустошење шума мини|upright = 1.25|Насин сателит забележио је облак густог дима изнад острва Борнео 5. октобра 2006. Пожари се појављују током сушне сезоне (авг-окт), изазивају их углавном рашчишћавање вегетације и друге пољопривредне активности, али захватају и шуме и ниско растиње. Процељује се да је око 73% произведене дрвне грађе засигурно прибављено илегалном сечом стабала.indonesia trees indonesia without trees? Record breaking logging of last rainforests Friends of the Earth Многе методе дефорестације у Индонезији сматрају се илегалним из више разлога.

Приватне корпорације, мотивисане економским профитом од стране локалних и регионалних тржишта захтева за дрвном грађом, криве су за уништавање шума. Ова агро-индустријска предузећа често нису у складу са основним законским прописима, јер непримерено примењују исплативије али далеко еколошки неефикасније методе сече шума, попут шумских пожара ради пустошења земљишта у пољопривредне сврхе. Шумарски закон из 1999. године наводи да је од суштинског значаја за компаније да буду подржане од стране власти у појединим регионима уз -{IPK}- дозволу, тј. дозволу за прикупљање дрвне грађе, ради легалног одобрења сече шума. Међутим, многе од ових корпорација успевају да заобиђу законску процедуру, и уз то увећају профит прихода примењујући незаконите активности, попут подмићивања државних службеника, а на руку им иду и лоше законске регулативе у Индонезији, које подривају напоре за очување шумарства.

У пракси широм државе, пољопривредници и надничари у руралним областима, који поседују најнижи степен образовања, примењују основни метод кошења и паљења усева како би „оплеменили“ своја обрадива земљишта. Ова рудиментарна пољопривредна техника подразумева и сечу шумског дрвећа пре сушне сезоне, а потом и спаљивање ових стабала у наредној сушној сезони, ради обезбеђивања ђубрива које ће обогатити минерални састав земљишта. Ова пољопривредна пракса се понавља на истом земљишту све док се оно не испразни од хранљивих материја и више није у стању довољно да рађа и доноси пољопривредне приносе. Након тога, ови пољопривредници прелазе на другу парцелу и изнова примењују свој метод сече и паљења усева.Tony Waters, The Persistence of Subsistence Agriculture. стр. 3. Lexington Books (2007) Овај друштвени фактор дефорестације повећава изазове са којима се суочава одрживост шумарства у земљама у развоју као што је Индонезија.

Покушаји очувања Напори да се зауставе глобалне климатске промене су укључили и мере које су осмишљене како би се пратило уништавање шума у ​​Индонезији и како би се подстакле националне и локалне власти да зауставе даљи нестанак стабала. Универзални назив овог програма је „Смањење емисија шумске деградације и крчења шума“ -{(REDD)}-. Нови системи за праћење дефорестације се користе у Индонезији. Један такав систем, Акциона платформа шумског мониторинга под управом Центра за глобални развој, тренутно приказује податке о сечи шума широм Индонезије на месечном нивоу.

Дана 26. маја 2010. године, Индонезија је потписала споразум о намерама са Норвешком, у коме се поставља двогодишњи мораторијум о новим концесија од сече шума, као део договора у којем Индонезија добија 1 милијарду америчких долара ако не прекрши своју обавезу. Очекивало се да Споразум смањи индустрију палминог уља и заустави или успоре планове о стварању великог пољопривредног газдинства у провинцији Папуа.

Средства ће у почетку бити посвећена финализацији стратегије климе и шума Индонезије, изградњи и институционализацији људских капацитета који би пратили, извештавали и проверавали смањење емисије штетних гасова, а уједно и усвајали нове политике и институционалне реформе. Норвешка ће помоћи Индонезији при успостављању система који би смањио корупцију, тако да закон може у потпуности да се спроведе. Двогодишњи мораторијум о сечи дрвећа проглашен је 20. маја 2011. године. Током 2013, мораторијум је продужен за још две године."Indonesia Extends Logging Ban to Protect Rainforest" , in The Jakarta Globa, 05.11.2015

Галерија

Референце

Спољашње везе Forest Monitoring for Action (FORMA) – Frequently updated online map of forest clearing in Indonesia "Asia Pulp & Paper announces end to deforestation in Indonesia," Climate Action (12 February 2013) "Greenpeace supports Asia Pulp & Paper's commitment to end deforestation in Indonesia," RISIinfo.com (5 February 2013), press release

Категорија:Географија Индонезије Категорија:Шуме