Тајци () насељено је место са административним статусом варошице () на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 3.375 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1960. године.
Демидовски дворац и парк који га окружује налази се на Унесковој листи светске баштине као део комплекса Историјског центра Санкт Петербурга и околних споменика.-{Historic Centre of Saint Petersburg and Related Groups of Monuments}-
Географија Варошица Тајци је смештена у северном делу Гатчињског рејона, на подручју Ижорског побрђа. Налази се на свега 9 километра северно од административног центра рејона Гатчине, и на око 40 километра јужно од историјског центра Санкт Петербурга.
Кроз насеље пролази друмски правац и железница која Гатчину повезује са Санкт Петербургом.
Историја мини|лево|250п|План Тајачке мизе из 1815.
У писаним изворима из 1500. године помиње се насеље Стаишча () као део Дјагиленског црквеног поседа.-{Стасюк И. В. Средневековое расселение восточных погостов Копорского уезда Водской пятины. XII — первая четверть XVII вв. }- на карти Ингерманландије Августа Бергенхајма из 1676. насеље се помиње као село Стајца,-{«Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г. }- док се на шведској мапи ингерманландске провинције из 1704. помиње као посед Стајцахоф ().-{«Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.}-
Након што је током Великог северног рата руска војска успела да од Швеђана преузме управу над тим подручјем, император Петар Велики је имање Тајци доделио у посед адмиралу Ивану Головину (иначе прадеди Александра Пушкина).-{На земле предков }-
Насеље је током 1770-их година прешло у посед руског племића и индустријалца Александра Демидова, који је на том месту подигао летњиковац окружен огромним парком. Демидовљев летњиковац се данас налази на листи културног наслеђа Русије.
На етнографској карти Санктпетербуршке губерније Петра Кепена из 1849. године, насеље се помиње као Велики Тајци (; ), и наведено је укупно 98 становника.-{Koppen P. von. Erklarender Text zu der ethnographischen Karte des St. Petersburger Gouvernements. — St.Petersburg, 1867. pp. 72}-
Године 1875. у насељу су отворена два школска одељења, по једно на руском и финском језику. У Тајцима су неко време живели и радили чувени руски сликар Семјон Шчедрин и композитор Николај Римски-Корсаков.
Непосредно након Октобарске револуције 1917, Такци постају седиштем Староскворцовске општине Царскосељског округа.-{Волостные советы Ленинградской губернии }- Насеље Тајци је 1. јула 1930. административно означено као одмаралиште, и део истоимене руралне општине. Према статистичким подацима из 1935. у насељу је живело 5.127 становника.-{Административно-экономический справочник по Ленинградской области. — Л., 1936. pp. 24}-
Дана 1. јула 1960. насеље Тајци добија званичан административни статус радниче варошице.-{Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области }-.
Демографија Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 2.853 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 3.375 становника.-{Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. }-
Види још
Лењинградска област Гатчињски рејон Ижорско побрђе
Референце
Спољашње везе
Категорија:Варошице и села Лењинградске области Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији