Последња жеља () је прва од две збирке приповедака (друга је Мач судбине), претходних саге о Вешцу, коју је написао пољски писац фантастике Анджеј Сапковски. прво пољско издање је објављено је 1993., а прво српско издање 2007. Књига је преведена на неколико других језика.
Збирка садржи оквир приче и 7 главних кратких прича; Гералт од Ривије, након што је рањен у борби, почива у храму. За то време он се присећа скорашњих догађаја из свог живота, од којих сваки чини причу за себе. Приповетке Глас разума Оквирна приповетка, која повезује све остале као сећања главног јунака, Гералта од Ривије. Заплет
Рањени Гералт опоравља се у храму богиње Мелителе у Еландеру, под заштитом своје старе пријатељице, свештенице Ненеке. Након вођења љубави са младом свештеницом Јолом (заклетом на ћутање), која га подсећа на Јенефер, Гералт заспи и сања о свом сусрету са стригом у Визими.(приповетка "Вештац"). Ујутро га пробуди Ненеке, забринута због његових рана (задобијених у борби са стригом): разговарају о мутацијама које је Гералт преживео да би постао вештац (на пример, он не може да буде хипнотисан) и његовом недостатку вере. Овде је представљена друга приповетка, "Зрно истине".
У храм долазе витезови Реда Беле Руже, гроф Фалвик и млади витез Таилес, да би протерали Гералта из Еландера у име принца Хереварда. Ненеке поносно одбија њихове захтеве (пошто је Гералт пријатељ Храма) све док се рањеник не опорави, али Гералт обећава да ће отићи након три дана. Незадовољни, витезови вређају Ненеке (због чега Гералт и Таилес скоро улазе у борбу), али се повлаче када им свештеница запрети својом магијом, упозоравајући да ће се вратити (у овом тренутку, уведена је трећа кратка прича, "Мање зло"). Касније, Гералт размишља о својој судбини (уводећи кратку причу, "Питање цене").
Нешто касније, песник Невен, Гералтов пријатељ, стиже у храм. Заједно се сећају прошлих времена, и тога како Гералтова професија постаје све мање профитабилна. Коначно, они се присјећају своје прве авантуре ("Крај света"). Гералт разговара са Ненеке о Јенефер, и нуди јој део своје зараде. Ненеке га одбија и пита га како је срео Јенефер. Он јој прича причу ("Последња жеља").
Када Гералт и Невен напусте храм, на путу их пресрећу Фалвик и Таилес, у пратњи одреда најамника принца Хереварда, под командом патуљка по имену Денис Кранмер. Таилес изазива Гералта на двобој, али уз непоштена ограничења: ако не прихвати изазов, биће обешен, а ако повреди Таилеса својим мачем, биће одвучен у тамницу, тако да мора допустити младом витезу да га победи. Вештац указује да постоји и трећа могућност (да се пробије, посекавши све на свом путу), али га Кранмер моли да избегне крвопролиће, какво је учинио у Блавикену. Вештац нуди Таилесу да послуша глас разума и прихвати извињење, али је одбијен презривим ћутањем. Гералт као од шале избегава младићеве ударце, а затим одбија ударац тако да се Таилес удари по лицу сопственим мачем, унаказивши се до краја живота. Гроф Фалвик наређује најамницима да га ухвате, али их Денис Кранмер зауставља, тврдећи да Гералт заправо није додирнуо Таилеса, који се набо на сопствено оружје. На растанку, Гералт обећава грофу Фалвику да ће га наћи ако се буде светио Храму или Кранмеру, и пријатељски се растаје са патуљком.
На растанку са свештеницама, када додирне Гералтову руку, Јола има визију његове смрти. Ненеке упозорава Гералта да остане, али Гералт је одбија, говорећи да је већ видио слична пророчанства и одлази. Ненеке му потврђује своју љубав, и испраћа га у сузама.
Вештац Гералт успешно скида урок са зачаране принцезе. Заплет
Наоружани белокоси странац тражи преноћиште у злогласној крчми у Визими, престоници краљевства Темерије. Нападнут од тројице гостију који мрзе странце, а по акценту су препознали да је непознати из Ривије (краљевства на југу), странац за трен ока убија нападаче, а затим једним магијским знаком успева да натера градску стражу да га мирно поведе градском кастелану.
Код кастелана, странац се представља као вештац Гералт од Ривије, професионални ловац на чудовишта (потврђујући свој идентитет знаком вештаца - магичним медаљоном са вучјом главом), који се јавља на оглас (окачен по раскршћима и гостионицама) краља Фолтеста од Темерије.
У последњих 20 година, по свим земљама појавила су се чудовишта (боболаци, авети, боровици, вукодлаци, вампири, русалке и ноћнице). Пре 14 година краљ Фолтест направио је дете својој сестри Ади: и мајка и дете умрли су на порођају, али је девојчица после 7 година устала из гроба као стрига (висока 4 стопе, грађена као буре са рукама до земље, огромних зуба и канџи, неприродно брза и снажна), и почела да терорише Визиму у ноћима пуног месеца, једући људе и остављајући унакажене лешеве за собом. Фолтест је тражио савет чаробњака: већина је саветовала да стригу треба спалити заједно са дворцем (или јој одрубити главу ашовом!), само је један грбави пустињак рекао да су то уроци који се могу отклонити, и да ће од стриге опет настати Фолтестова кћи: треће певање петла, ако затекне стригу ван саркофага, скида урок. Старац је преноћио у крипти, а ујутро су од њега остали само капица и тољага, али је Фолтест забранио сваки покушај убијања стриге, и понудио велику награду сваком ко успе да спасе принцезу од урока. За 6 година многи су покушали и погинули ("неколико блеса, лутајућих витезова, чак и један чобанчић, кретен"), а неке је обесио сам Фолтест због неуспеха; за то време, покољи су се наставили (и до 50 људи годишње).
Пред задатак, Гералт се темељно припрема: скупља детаље о ранијим нападима, прегледа јединог преживелог, и сусреће се са краљем Фолтестом (који му даје дозволу да убије принцезу у самоодбрани, или ако и након скидања урока не буде нормална) и двојицим великаша, који му нуде део награде чак и ако убије стригу. Одлучује да покуша након следећег напада, пошто ће сита стрига бити спорија.
Ноћ након пуног месеца, у уклетом замку, Гералту приступа млади великаш Острит (некада заљубљен у принцезу Аду, и можда, човек који је у гневу урекао Фолтестову кћи), који му нуди новац да оде и поштеди стригу: краљеви непријатељи желе да искористе принцезин терор како би изазвали побуну и збацили краља (под утицајем краља Визимира из суседног краљевства Редање). Одбијен, Острит напада вешца мачем, који га обара песницом, везује и користи као мамац за принцезу: Острит гине, али Гералт, обдарен натприродном снагом (изазваном мутацијама у детињству и специјалним наркотицима), успева да уплаши и отера стригу, а затим леже у њен саркофаг до јутра како би је зора затекла напољу. Ујутро, Гералт поред саркофага налази ружну, мршаву и запуштену четрнаестогодишњу девојчицу: тргавши се из сна, она напада Гералта и рањава га у врат, али је вештац савлада, угризавши је за врат.
На крају, Гералт добија своју награду (3.000 орена), а принцеза је спашена: ружна и ментално заостала ("Плаче без престанка. И пишки у кревет.").
Зрно истине Пародија на бајку "Лепотица и звер". Заплет Путујући друмом, Гералт примећује јато лешинара како кружи изнад оближње шуме. Скренувши са пута, наилази на чопор вукова који се госте остацима мушкарца и жене: детаљан преглед открива да су обоје жртве вампира. Истражујући околину, Гералт открива замак обрастао шумом, и на брегу поред њега бледу црнокосу девојку, наизглед русалку, која пред њим бежи у шуму. Капија замка се магично отвара, и у дворишту на вешца насрће човеколико чудовиште, са главом и канџама медведа: пошто није успело да уплаши и отера вешца, чудовиште започиње разговор са Гералтом, шокирано његовом храброшћу; пошто Гералт затражи мало воде за себе и коња, чудовиште га учтиво позива на вечеру, што вештац свечано прихвата.
За вечером сазнајемо да је чудовиште заправо млади властелин Нивелен, који је од оца, витеза-пљачкаша, пре 12 година наследио замак и разбојничку дружину; приликом напада на непознат храм, Нивелен је под притиском дружине силовао заробљену свештеницу, која га је проклела пре но што се убила: да је чудовиште у људској кожи, и да ће у чудовишну кожу доспети. Неколико дана касније, Нивелен се пробудио као чудовиште и, обузет страхом и лудилом, напао своје слуге и рођаке: када се освестио, био је сам у замку са неколико убијених слугу. Уз чудовишну кожу, добио је и дар да изводи ситне магије: да створи храну и пиће, одело, топлу воду, а кућа је магијски испуњавала његове жеље. После неколико месеци у самоћи, у двориште замка залутао је неки трговац: сетивши се бајки које је слушао као дете (о девицама које пољупцем претварају жабе у принчеве), Нивелен је престрашио трговца и затражио његову кћи у замену за живот; пошто је кћи имала само осам година, Нивелен је проклео злу срећу и отпустио трговца, обдаривши га златом и драгим камењем (пленом осталим од оца).
Трговац се очигледно негде похвалио, јер неколико дана касније, на капији се појавио други трговац са одраслом ћерком и оставио је Нивелену на годину дана, у замену за врећу злата. То се поновило још четири пута (укључујући и кћи једног сиротог витеза), и текло је мање више исто: после почетног страха и резерве, и ситних, али скупоцених поклона, девојке би се ослободиле и зближиле са Нивеленом ("Грицни ме животињо, прогутај ме целу!... Чедност је у данашње време ређа од планинског змаја."), а затим вратиле родитељима. На његово разочарење, физичка блискост са женама није скинула урок: показало се да у бајкама нема ни зрна истине. На закључку приче, Нивелен обавештава Гералта да је задовољан својим стањем (због коњског здравља, здравих зуба и афродизијачког дејства који његов изглед има на жене) и одбија даље покушаје скидања урока. На питања о црнокосој русалки, Нивелен оклевајући признаје да да су се он и Верена заволели и живе заједно већ неко време: то је и разлог што је пре три дана одбио да прими још једног трговца са ћерком. За крај, моли Гералта да се врати и обави свој посао ако се икада претвори у право чудовиште.
Успут сазнајемо масу чињеница (и предрасуда) о вешцима: вешци отимају малу децу, коју потом хране магијским травама; она која то преживе постају вешци, чаробњаци с надљудским моћима; уче их да убијају, искорењују из њих сва људска осећања и инстикте - од њих стварају чудовишта која ће убијати друга чудовишта (Чудовишта је све мање, а вештаца све више...крајње је време да неко крене у лов на вешце.).
На путу натраг, Гералт схвата да Верена није русалка већ брукса (врста вампира), и враћа се да спасе Нивелена: рањеног у борби са Вереном, Гералта спашава Нивелен, који пробада Верену коцем; последњим дахом, брукса изјављује љубав Нивелену и покушава да га поведе са собом у смрт, али је Гералт убија. Неколико тренутака касније, Нивелену се враћа људски лик: у бајкама је било зрно истине, али љубав мора бити истинска.
Мање зло Сатирична (и трагична) верзија бајке о Снежани и седам патуљака. Заплет
Уочи пијачног дана, Гералт стиже у Блавикен са телом кикиморе (за коју није расписана награда) и одседа код старог пријатеља Калдемајна, градоначелника. У покушају да прода леш чудовишта локалном чаробњаку Ириону (који се доселио пре годину дана), Гералт га препознаје као Стрегобора - бившег дворског чаробњака краља Идија у Ковиру - који се крије у Блавикену под лажним именом.
Стрегобор моли Гералтову помоћ тврдећи да га прогони чудовиште - девојка наводно рођена под клетвом Црног Сунца: некадашња принцеза Ренфри, на којој је Стрегобор открио знакове проклетства, уз помоћ девојчине маћехе (и њеног чаробног огледала које увек говори истину). Девојка је успела да заведе ловца послатог да је убије, и постала чувена разбојница, наговоривши седморицу гномова-рудара да приступе њеној банди. Гералт се руга тој идеји, називајући је апсурдном. Стрегобор моли вешца да га одбрани и убије девојку, тврдећи да је она чудовиште у већој мери од кикиморе коју је убио. Он инсистира да би убити је, било "мање зло". Гералт одбија и одлази.