thumb|320px|Кина за време династије Јужни Сунг
Династија Јужни Сунг морала је платити цену за своју слабу одбрану. Године 1126.-1127. Џурџи Ђин су освојили северну Кину (Династија Ђин. Подручје династије Сунг ускоро је сведено на средишњу и јужну Кину и опстајало је само плаћајући велики данак овим Татарима.
Без обзира на то што је родно место кинеске културе у долини Жуте реке припало страним освајачима, југ се и надаље развијао. Становништво од 60% укупне кинеске популације се и даље повећавало, трговина и индустрија су цвале, а нова престоница, Хангчоу, постала је несумњиво највећи град на свету с око 400.000 становника. Кина је у 13. веку била насељенија и богатија од тадашње Европе. Западна Европа тада има само два града с с више од 100.000 становника, Париз и Венецију.
Јужни Сунг је значајно ојачао своју морнарицу како би одбранио своју морску обалу, али и како би спровео неколико поморских мисија у иностранству. Како би се одупрли северној династији Ђин династија Сунг је развила нову војну технологију упорабе барута.
Пад династије Сунг
У 13. веку дошло је до знатног успоравања развоја. То је углавном била последица огромних разарања и друштвених немира насталих због монголске инвазије Џингис-кана и освајања најпре татарског подручја на северу, које је било под династијом Ђин (1210—1234), а потом су напали и Сунг подручја на југу (1235—1279). Монгке-кан, четврти велики монголски кан (каган), преминуо је 1259. год. током опсаде града Чонгсинга. његов млађи брат, Кублај-кан, проглашен је великим каном, а 1271. год. и кинеским царем, иако још није био освојио целу Кину. Након две деценије ратовања, његова војска је на крају уништила војску династије Сунг 1279. год. поновно ујединивши Кину под новом монголском династијом Јуан (1271—1368) која је установила нову престоницу на северозападу Кине, Пекинг.
Списак владара династија Јужни Сунг
Постхумно име1 Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: храмовно име. Цар Сјен-сјао宪孝皇帝 (Xiànxiào huángdì) Гао-цунг高宗 (Gāozōng) Џао Гоу赵构 (Zhào Gòu) Ђијен-јен (建炎)Шао-сјинг (绍兴) 1127-11301131-1162. Цар Ченг-сјао成孝皇帝 (Chéngxiào huángdì) Сјао-цунг孝宗 (Xiàozōng) Џао Бо-цунг赵伯琮 (Zhào Bócóng) Лунг-сјинг (隆兴)Ган-дао (干道)Чун-сји (淳熙) 1163-11641165-11731174-1189. Цар Ц’-сјао慈孝皇帝 (Cíxiào huángdì) Гуанг-цунг光宗 (Guāngzōng) Џао Дун赵惇 (Zhào Dūn) Шао-сји (绍熙) 1189-1194. Цар Гунг-сјао恭孝皇帝 (Gōngxiào huángdì) Нинг-цунг宁宗 (Níngzōng) Џао Куо赵扩 (Zhào Kuò) Ћинг-јуен (庆元)Ђија-таи (嘉泰)Каи-сји (开禧)Ђија-динг (嘉定) 1195-12001201-12041205-12071208-1224. Цар Ан-сјао安孝皇帝 (Ānxiào huángdì) Ли-цунг理宗 (Lǐzōng) Џао Ји-ђи赵与莒 (Zhào Yǔjǔ) Бао-ћинг (宝庆)Шао-динг (绍定)Дуан-пинг (端平)Ђија-сји (嘉熙)Чун-јоу (淳祐)Бао-јоу (宝祐)Каи-ћинг (开庆)Ђинг-динг (景定) 1225-12271228-12331234-12361237-12401241-12521253-125812591260-1264. Цар Ђинг-сјао景孝皇帝 (Jǐngxiào huángdì) Ду-цунг度宗 (Dùzōng) Џао Менг-ћи赵孟启 (Zhào Mèngqǐ) Сјен-чун (咸淳) 1264-1274. Цар Сјао-гунг孝恭皇帝 (Xiàogōng huángdì) Гунг-цунг恭宗 (Gōngzōng) Џао Сјен赵显 (Zhào Xiǎn) Д’-јоу (德祐) 1274-1276. Цар Мин-сјао愍孝皇帝 (Mǐnxiào huángdì) Дуан-цунг端宗 (Duānzōng) Џао Ш’赵是 (Zhào Shì) Ђинг-јен (景炎) 1276-1278. Цар Мо末帝 (Mòdì) нема Џао Бинг赵昺 (Zhào Bǐng) Сјанг-сјинг (祥兴) 1278-1279. 1. Владари династије Сунг имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији. Види још Списак кинеских владара Историја Кине Кинески владари Кинеска митологија
Референце
Литература
Спољашње везе
Dinastija Song Umjetnost dinastije Sung s video komentarima
Категорија:Историја Кине Категорија:Кинеске династије