мини|Скулптура са надгробног споменика бургундског војводе Јована Неустрашивог Pleurant (фр. pleurant, од pleurer, плакати) је скулпторална представа члана погребне поворке, који, у широкој кукуљици сличној монашкој, чија му капуљача готово у потпуности покрива лице, погнуте главе, одаје почаст покојнику. Овакве фигуре се срећу на монументалним надгробним споменицима позног средњег века.
Надгробни споменици XII–XIV века Представе лица која жале за покојником, или просјака, изведене у плитком рељефу, појављују се већ крајем XII века на надгробним споменицима који приказују погребни цермонијал (споменик Бруна, свештеника катедрале у Хилдесхајму, +1194). Током XIII и XIV века, ове фигуре ће постепено добијати на волумену (надгробни споменик Луја IX Светог, +1270, у базилици у Сен-Денију; уништен током Хугенотских ратова), да би крајем XIV века прерасле у низ потпуно самосталних статуета уметнутих у аркадама уоквирене нише саркофага на ком лежи представа покојника.
Надгробни споменици XV–XVI века Надгробни споменик Филипа Смелог Прекретницу у развоју овог мотива представља надгробни споменик бургундског војводе Филипа Смелог (владао 1363-1404) у картузијанском манастиру у Шанмолу (Champmol) код Дижона, који је осмислио и започео Клаус Слутер (1381—1410), а, после извесних застоја у радовима, тек 1410. године завршио његов нећак Клаус де Верве. Погребну поворку овде чини четрдест фигура (високих 41 cm), војводиних рођака и представника племства, смештених под аркадни фриз саркофага. Приступајући свакој фигури као засебној целини, водећи, истовремено, рачуна о равнотежи читавог ансамбла, Слутер је, готово натуралистички, ставом, гестом и изразом лица успео да прикаже различите степене жалости., Реконструисани споменик се данас налази у Музеју лепих уметности у Дижону.
Поруџбине Филипа Доброг Током XV и XVI века фигуре „плакача“ сличне Слутеровим постају обавезни елемент читавог низа надгробних споменика племића и црквених великодостојника. Споменик Филипа Смелог представљао је узор ког се касније држао Филип Добри (бургундски војвода 1419-1467) када је наручивао надгробни споменик за своју прву жену, подигнут у цркви Сен-Бавон де Ган (Saint-Bavon de Gand, 1436-1442; дело Жила де Башера (Gilles de Bachere)), за своју сестру, Ану Бургундску, војвоткињу од Бедфорда (у цркви целестинаца у Паризу; наручен 1440, дело Гијома Велитона (Guillaume Veluton)), за свог оца, Јована Неустрашивог (бургундски војвода 1404-1419), подигнут у картузијанском манастиру у Дижону (1443—1470, дело Хуана де ла Уерта, Juan de la Huerta, и Моатиријеа, Moiturier).
Надгробни споменик Филипа Поа Логични развој Слутерове концепције и квалитативно ново решење, које није имало значајнијег одјека, запажа се на надгробном споменику бургундског сенешала Филипа Поа (Philippe Pot), насталом око 1480. године (сада у Лувру). Овде осам племића означених хералдичким обележјима кућа из којих потичу, представљених у природној величини, на раменима носи камену плочу на којој лежи представа покојника.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Tombeau de Philippe Pot (1428 - 1493), grand sénéchal de Bourgogne
Категорија:Вајарство Категорија:Средњовековна уметност