ЦЕР-10

ЦЕР (Цифарски Електронски Рачунар), модел 10, је први дигитални рачунар направљен у СФРЈ, али такође и први оригинални дигитални рачунар саграђен у Јужној и средњој Европи у периоду од 1949—1959. године. Пре Југославије, у Европи су само Енглеска, Немачка, Француска и Русија саградиле сопствене оригиналне дигиталне рачунаре у то време. ЦЕР-10 је био електронски рачунар заснован на електронским цевима, транзисторима и ел. релејима, који је пројектован и произведен у Институту „Винча“ и Институту „Михајло Пупин“ (ИМП-Београд) у периоду од 1956. до 1960. године.Рајко Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Ел. Рачунар ЦЕР Инст. Винча“, Зборник Конф. ЕТАН- (1960). стр. 305-330, Београд, 18. новембар 1960.(види и: часопис Инфо-М, свеска 36, прилог и ЦД. стр. 28-29, Београд 2010). Прештампано у књизи: "50 година рачунарства у Србији“. стр. 11-23, PC Press, Београд 2011.Владан Батановић(Ед): „ИМП Ризница знања“. стр. 25-28, изд. ИМП и ПКС, Београд 2006.Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19. стр. 89-105, Музеј науке и технике МНТ, Београд 2010/2011.

ЦЕР-10 добио је име по планини Цер, у чијем подножју је рођен др Тихомир Алексић. ЦЕР је уједно и скраћеница за Цифарски електронски рачунар, а 10 у имену означава да је то први рачунар, нулте серије.

Историја ЦЕР-10 је идејно дизајнирао проф. др. Тихомир Алексић а током четири године пројектовала га је и изградила ауторска екипа (редослед имена по времену доласка у Винчу) : акад.др Рајко Томовић, др Вукашин Масникоса, др Ахмед Манџић, инж. Душан Христовић, инж. Петар Врбавац, др Милојко Марић, десетак техничара и бројног осталог особља. После вишемесечних проба пуштен је у рад 1960. године у Винчи. Касније је систем ЦЕР-10 био редизајниран и знатно проширен са тзв. Статистичким органом, крајем 1962. године у Институту „М. Пупин“. Овај рачунар је радио на решавању математичких задатака за СКНЕ-Винча од 1961, па затим на статистичкој обради крипто-ннформација за потребе Савезне владе и Танјуга од 1963—1967. године.Драгана Бечејски-Вујаклија, Никола Марковић(Ед): "50 година рачунарства у Србији (Хроника дигиталних деценија)", књига pp. 11-44, изд. ДИС, ИМП и PC-Press, Београд 2011. год.

Тим креатора ЦЕР-10 рачунара добио је задатак да направи два рачунара, један који ће служити Савезној влади, а други за Нуклеарну комисију. Услед недовољне суме новца направили су само један.

Први ЦЕР-10 се налазио у згради СКНЕ-ССУП - Савезна комисија за нуклеарну енергију (некадашња зграда ПРИЗАД-а, у којој се у то време налазило и седиште ОЗНЕ,) од 1961. Имао је више намена. Основна сврха му је била статистичка обрада шифрованих података које је користила Савезна влада. Од 1963. године, када се у ову зграду уселио ТАНЈУГ, три године је коришћен за ширење вести.

Након дужег периода током кога је ЦЕР-10 служио као едукативно средство, завршившио је на тавану Електротехничке школе, са покиданим кабловима и изгорелим кућиштима. Марта 2006. године Институт „Михајло Пупин” је поклонио кућиште-орман машине и сачуване делове рачунара, као и део оригиналне документацује ЦЕР-10, Музеју науке и технике у Београду (МНТ-САНУ) у Скендербеговој улици 51. Уз помоћ старих нацрта поново му је враћен првобитни изглед и данас се чува у овом Музеју, док је један његов орман смештен у Академији наука.

Спецификације Рачунар ЦЕР-10 је трошио 60 кW електричне енергије и могао је да оствари 50,000 једноставних операција у секунди. Састојао се од шест металних ормана, величине 2×2 м, који су се налазили у соби величине 80 м2, са дуплим подом, под којим су били каблови. Према речима Др Вукашина Масникосе, поред спољне (бубањ) меморије и штампача, сви остали делови компјутера су били направљени на Институту.

Следе спецификације овог модела ЦЕР-10 1750 електронских цеви,types ECC.81,EL.83-Philips; 1500 транзистора, types OC.76,OC.44, 2N.396, и 14.000 германијумских диода OA.85; Примарна меморија са феритним језгрима Philips: капацитета 4096 тридесетобитних речи; Секундарна меморија: бушена папирна трака; Брзина: мин. 1600 сабирања у секунди (50.000 простих операција/сек). Периферијски уређаји: Фотоелектрични читач бушене папирне траке, Ferranti тип -{TR 2B}-; Бушач папирне траке, Creed тип 25; Телепринтер-штампач, Siemens модел Т-100.

Галерија

Види још ЦЕР рачунари Институт Михајло Пупин Тихомир Алексић и Рајко Томовић (САНУ).

Напомене

Референце

Литература

Велимир Петровић: „Творци првог домаћег електронског мозга“, Борба. стр. 6, Београд, 6. септ.1960; види још; Борба. стр. 3, Београд, 21. авг.1960. Станко Стојиљковић: "Пети електронски у Европи", лист Политика. стр. 18, Београд, 30.април/2.мај 2006; види још: Политика. стр. 9, Београд 30. јан. 2012.

Борис Вуковић: „Са ЦЕР-10 је СФРЈ постала светска елита“, лист БЛИЦ. стр. 18-19, Београд, 12.јун 2011. Belgrade,.

Спољашње везе Е-потенцијали Србије, Никола Марковић, председник информатичког друштва Србије Званични сајт Института Михајло Пупин Југославија је била међу светском елитом у области дигитализације („Политика”, 13. фебруар 2023) Дигиталне иконе (РТС, 14. јануар 2014) Дигиталне иконе (РТС, 21. јануар 2014)

Категорија:Институт Михајло Пупин Категорија:Рачунари Категорија:ЦЕР рачунари Категорија:Југословенски рачунари Категорија:Рачунари развијени у Србији

ЦЕР-10

Źródło i licencja