Роберт Кинг Мертон (; Филаделфија, 4. јул 1910 — Њујорк, 23. фебруар 2003) био је амерички социолог. Предавао је на универзитету Колумбија, где је достигао ранг универзитетског професора. Мертон је 1994 године добио Националну медаљу за науку за свој допринос и оснивање правца социологија науке.Columbia News ::: Renowned Columbia Sociologist and National Medal of Science Winner Robert K. Merton Dies at 92Синоними за термин "социологија научног сазнања" укључују термине "наука науке" ("Science of Science Cyberinfrastructure Portal... at Indiana University "; Maria Ossowska and Stanisław Ossowski, "The Science of Science", 1935, reprinted in Bohdan Walentynowicz, ed., , Boston, D. Reidel Publishing Company. ) и претходно формирани термин "логологија" (Christopher Kasparek, "Prus' Pharaoh: the Creation of a Historical Novel", The Polish Review, vol. XXXIX, no. 1, 1994, note 3. p. 45–46; Stefan Zamecki, Komentarze do naukoznawczych poglądów Williama Whewella (1794–1866): studium historyczno-metodologiczne [Commentaries to the Logological Views of William Whewell (1794–1866): A Historical-Methodological Study], Warsaw, Polish Academy of Sciences, 2012, , [English-language] summary.). Термин "логологија" обезбеђује одговарајуће граматичке облике недоступне ранијим терминима: нпр., "логологичар", "логологовати", "логологичан", "логологично". Сматра се једним од оснивача модерне социологије
Мертон је развио значајне концепте као што су "ненамерне последице", "референтна група" и "напор улоге" али најпознатији је по увођењу термина "узор" (енгл. "role model") и "пророчанство које се само остварује" (енгл. "self-fulfilling prophecy"). Централни елемент модерне социолошке, политичке и економске теорије, "самооствариво пророчанство", представља процес у ком веровање или очекивање, исправно или неисправно, утиче на исход ситуације или на начин понашања појединца или групе.Columbia Electronic Encyclopedia, 6th Edition; January 1, (2009). p. 1. "Self-fulfilling prophecy" Мертонов термин "узор" се први пут појавио у истраживању о социјализацији које су спровели студенти медицине на Колумбији. Овај термин је произашао из његове теорије о референтној групи или групи са којом се појединац упоређује, али не мора нужно да јој припада. Друштвене улоге су представљале централни појам Мертонове теорије о групама у друштву. Наглашавао је да једна особа нема само једну друштвену улогу и један статус, већ сет статуса који подразумева одређене врсте очекиваног понашања.Gerald Holton (December 2004). 148. American Philosophical Society.
Биографија
Детињство Роберт Кинг Мертон је рођен 4. јула 1910. године у Филаделфији као Мејер Роберт Школник (Meyer Robert Schkolnick).Kaufman, Michael T. (February 24, 2003). "Robert K. Merton, Versatile Sociologist and Father of the Focus Group, Dies at 92". The New York Times. Родитељи су му били руски Јевреји који су имигрирали у Сједињене Америчке Државе 1904. године. Његова мајка је била Ида Расовскаја (Ida Rasovskaya) а отац Арон Школников (Aaron Schkolnickoff), кројач који се од преласка у САД идентификовао као Хари Школник (Harrie Schkolnick) Његова породица је живела сиромашно након што је продавница млечних производа његовог оца изгорела у пожару у јужној Филаделфији, а није била покривена никаквим осигурањем. Његов отац се онда запослио као асистент столара, како би издржавао породицу. Упркос одрастању у прилично сиромашној средини, Мертон је веровао да ипак има мноштво прилика.Robert K. Merton Remembered." Robert K. Merton Remembered. N.p., n.d.
Ишао је у средњу школу у јужној Филаделфији и као средњошколац постао је редовни посетилац околних културних и едукативних центара укључујући библиотеку Арнолд Карнеги, Музичку академију, Централну библиотеку и Музеј уметности. Усвојио је име Роберт К. Мертон првобитно као уметничко име за своје мађионичарске наступе. Године 1994, Мертон је изјавио како одрастање у јужној Филаделфији обезбеђује младима "сваку врсту капитала–социјални капитал, културни капитал, и, изнад свега, оно што називамо јавни капитал—то јест, сваки капитал осим личног финансијског".Овај цитат потиче из књиге Роберта К. Мертона "Живот учења", која је поновно штампана као Роберт К. Мертон, О друштвеној структури и науци, едитовано од стране Piotr Sztompka, Chicago, University of Chicago Press (1996). pp. 339–59. Цитат је узет са стране 346.
Мертон се веома интересовао за магију, којој је тежио након јаког утицаја од стране дечка своје сестре. За почетак своје мађионичарске каријере одабрао је уметничко име "Мерлин", али је убрзо почео да размишља о промени. На крају се одлучио за име "Мертон" да додатно одвоји своје име од својих имигрантских корена. Своје име, Роберт, изабрао је у част "колеге" мађионичара Роберта Удена. Према томе, његово званично уметничко име је било Роберт Мертон и то име је трајно задржао након добијања школарине за Универзитет Темпл (Temple University)."Robert K. Merton Remembered." Robert K. Merton Remembered. N.p., n.d.
Студентски живот Своју каријеру у области социологије започео је уз помоћ Џорџа Е. Симпсона на Универзитету Темпл (1927–31). Радио је као Симпсонов помоћник на пројекту о медијима, тако га упознајући са социологијом. Под Симпсоновим вођством, Мертон је присуствовао годишњем састанку америчких социолога, где је упознао Питрима А. Сорокина, оснивача одељка за социологију на универзитету Харвард. Мертон се тада пријавио за посао на Харварду и отишао је да ради као Сорокинов асистент за истраживања (1931–36). Многи су сумњали да ће Мертон бити примљен на Харвард након дипломирања на Темпл Универзитету али је он убрзо доказао супротно и почео да објављује радове са Сорокином већ на другој години. До 1934, чак је почео да објављује своје сопствене чланке, “Скорија француска социологија,” “Ток арапског интелектуалног развоја, 700-1300 нове ере.,” and “Наука и војна техника". Након објављивања ових чланака, Мертон је докторирао социологију на Харварду. До краја свог студирања (1938) је већ почео да објављује радове који су га начинили славним у пољу социологије. Његов први рад био је Наука, социологија и друштво у Енглеској у 17. веку, који му је помогао да оснује правац Социологија научног сазнања.
Професура Предавао је на Харварду до 1938. године, када је постао професор и главни организатор одељка за социологију на Тулеинском Универзитету. Године 1941. се запослио на универзитету Колумбија, где је провео већину своје каријере као професор. У току пет деценија које је провео на овом универзитету, добио је многобројне престижне титуле. Био је сарадник директора универзитетског Бироа за примењена социолошка истраживања од 1942 до 1971. Додељена му је највиша универзитетска титула, професор, 1974. године и постао је професор "са специјалном улогом", што је титула резервисана професоре емеритусе који су "учинили специјалне ствари за универзитет", убрзо након одласка у пензију 1979. године. Радио је хонорарно на Рокфелер универзитету и био један од оснивача Russell Sage фондације. У знак признања за његов допринос универзитету, Колумбија је креирала Роберт К. Мертон професуру у социјалним наукама 1990. године.
Достигнућа у каријери У току своје каријере, Мертон је објавио око 50 радова у области социологије научног сазнања. Ова грана социологије није била једина којој је он допринео својим идејама и теоријама; бавио се такође теоријом девијантности, организације и многим другим..Social Studies of Science. .
Добио је многе национална и интернационална признања за своја истраживања. Био је један од првих изабраних социолога на Националној академији наука и први амерички социолог који је изабран као инострани члан Краљевске шведске академије наука. Био је такође члан Америчке заједнице филозофа, Националне академије образовања, Америчке академије уметности и науке, која му је уручила Парсонс награду. Мертон се такође сматра једним од креатора методе истраживања назване "фокус група”.
Више од двадесет универзитета му је доделило дипломе и признања, укључујући Харвард, Јејл, Колумбију, универзитете у Лејдену (University of Leyden), Ослу и Кракову, Хебрејски универзитет у Јерусалиму и Оксфорд.
Године 1994, Мертону је додељена САД Национална медаља за науку, за "оснивање социологије научног сазнања и за доприносе изучавању друштвеног живота, а специјално за '"самоостварујуће пророчанство" и за "ненамерне последице".Потпредседник Гор (1994) у Andrew W. Mellon аудиторијуму, Вашингтон, у понедељак, 19. децембра 1994.Био је први социолог који је освојио ту награду.
Приватни живот Мертон се венчао са Сузан Кархарт (Suzanne Carhart) 1934. године, са којом је имао једног сина, Роберта Кокс Мертона (Robert Cox Merton), који је 1997. године освојио Нобелову награду за економију, и две ћерке, Стефани Мертон Тобрело (Stephanie Merton Tombrello) и Ванесу Мертон (Vanessa Merton). Мертон и Сузан су се раздвојили 1968. а Сузан је преминула 1992. године. Мертон се оженио социолошкињом Хериет Цукерман (Harriet Zuckerman) 1993. године. Преминуо је 23. фебруара 2003. године у Њујорку. Тада је живео на Менхетну."Columbia News ::: Renowned Columbia Sociologist and National Medal of Science Winner Robert K. Merton Dies at 92." Columbia News ::: Renowned Columbia Sociologist and National Medal of Science Winner Robert K. Merton Dies at 92. N.p., n.d.
(Објављено је у Колумбија вестима)
Допринос социологији
Функционалне анализе Мертон говори да је функционализам оријентисан око тумачења информација преко последица које оне имају на веће друштвене структуре. Као Диркем и Парсонс, он анализира друштво узимајући у обзир да ли су културне и друштвене структуре добро или лоше интегрисане.. Print. Веровао је да начин на који функционалисти стављају акценат на функције једне друштвене структуре или институције према другим, креира пристрасност у концентрисању на прилагођавање зато што тада увек има позитивне последице. Такође, сматрао је да су заједничке вредности битан параметар у објашњавању начина функционисања друштва и институција, мада се не слаже са Парсонсом око неких тврдњи.
Према Мертоновом схватању функционализма, сва стандардизована друштвена и културна уверења су функционална за друштво као цело, али и појединце у њему. Оваква тврдња подразумева да различити делови друштвених система морају да показују висок ниво интеграције, али Мертон тврди да оваква врста генерализације не може пренети на већа и сложенија друштва. Ова тврдња се односи на универзални функционализам. Говори да све стандардизоване друштвене и културне структуре имају позитивну функцију. Мертон наглашава како је то контрадикторно реалној ситуацији у свету; немају све структуре, идеје, веровања, итд. позитивне функције. Трећа тврдња функционалне анализе са којом се Мертон не слаже је она о неопходности. Ова тврдња говори како стандардизовани делови друштва имају позитивне функције, и такође представљају неопходне делове функционалне целине, што имплицира да су структуре и функције неопходне друштву да би функционисало. Овде, Мертон говори како људи морају да признају да у друштву постоје разноврсне структурне алтернативе.
Дисфункције Мертон наглашава постојање дисфункција. Три главне мане функционализма поставља као постулате: постулат функционалне друштвене групе, постулат универзалног функционализма и постулат неопходности.
Постулат функционалне друштвене групе се односи на погрешно уверење да су сва друштва функционалне и складне заједнице. Мертон истиче да нису сва друштва срећна и добро интегрисана, у којима људи добро функционишу и све напредује. Наводи примере, као што су грађански ратови, где друштва нису била нужно функционална за све људе.