Кир Велики (стперс. Куруш) такође познати као Кир II (576. или 590. п. н. е.—530. п. н. е. или јул 529. п. н. е.) био је персијски владар. Он је основао Ахеменидско царство. Током своје владавине проширио је царство на већи део југозападне и централне Азије, од Египта и Босфора на западу све до реке Инд на истоку, и створио прво и највеће царство античког доба. Током три деценије владавине, овај владар је победио и покорио нека већа краљевства тог доба, укључујући Медију, Лидију и Вавилон, а водио је војне експедиције и у централну Азију где је покорио све народе. Ипак, није ишао у походе на афрички Египат или европску Грчку као касније Камбиз II и Дарије I Велики. Према Херодоту, погинуо је у бици против Скита у лето 530. или 529. п. н. е. Наследио га је син Камбиз II који је освојио Египат током кратке владавине. Кир (Kyрус) је био следбеник зороастријске религије. Осим јаког утицаја на иранску историју, Кир је снажно утицао и на јеврејску религију, људска права, политику, војну стратегију те уопште на источну и западну цивилизацију.
Порекло Реч Kyрус је латинска односно грчка изведеница староперсијског имена Куруш. Антички историчари Ктезије и Плутарх наводе како је Kyрус добио име од речи Курос што значи сунце односно „попут сунца“, спомињући везу са персијском именицом за сунце (Кхор) уз коју стоји суфикс -васх што значи „сличност“. Ипак, неки модерни историчари попут Карла Хофмана и Рудрика Шмита из Енцеклопедија Иранике наводе како име значи „вербални победник“.
У модерној Персији, Кyрус се увек подразумевао као Курошé Кабир или Курошé Бозорг, што је персијска изведеница од имена Кир Велики. У Библији, познат је под једноставним именом Кореш, док је могуће да се и у Курану спомиње као „Дхул-Карнаун“ који је покорио источне и западне земље.
Историја династије мини|десно|250п|Детињство Кира Великог, Себастијан Ричи (1706—1708)
У складу са херојима других култура и оснивачима великих царстава, традиционална предаја о Кировој породици је врло богата. Према Херодоту, Кир је био унук медијског краља Астијага одгојен у скромној пастирској породици. По другој причи, био је син сиромашних родитеља и радио је на медијском двору. Те приче су контрадикторне Кировим личним сведочењима према којима је наследио трон од свога оца, деда и прадеда.
Од 10-15 персијских племена, Кир потиче из околине града Пасаргада, из породице Ахеменида. Пре него што је ујединио Персијанце и Медијице унутар једног царства, био је краљ Персије те је по краљевској лози полагао право на трон Аншана, које је било вазално краљевство унутар Медијског царства, а простирало се у данашњој провинцији Фарс у југозападном Ирану. На том подручју Кир ће касније основати Пасаргад, будући главни град Ахеменидског царста.
Династију је највероватније основао Ахемен око 700. п. н. е., којег је наследио син ТеиспAchemenet.com. Према записима, после Ахеменове смрти на трон су дошла два његова сина, Кир I од Аншана и Аријарамна од Персије. Њих су наследили њихови синови Камбиз I од Аншана односно Аршам од Персије. Ипак, аутентичност тих античких записа се доводи у питање с обзиром на сложеност и непоузданост извора о Кировим прецима.
Камбиз I се према Херодоту сматра племићем а не краљем, а извори говоре како се оженио принцезом Манданом, ћерком лидијске принцезе Аријене и Астијага, владара Медијског царства. Из наведеног брака рођен је само један син, Кир II, познат као Кир Велики, који је добио име према деду.
Према Ктезију, Кир Велики оженио је Астијагову ћерку по имену Амитис, што изгледа нелогично, јер би тада она била и његова жена и ујна. Вероватно објашњење је да се Астијаг претходно оженио још једном женом која му је родила Мандану, док је Амитис била ћерка Кијаксара, односно Астијагова сестра. Кирова прва жена Касандана, је једнако загонетна. Према Херодоту и Бехистунским натписима, родила је Киру најмање два сина, Камбиза II и Смердиса. Оба сина касније су посебно владала Персијом на кратко време. Кир је имао и кћерке АртистонуAtosa, Livius.org и Атосу која ће се касније удати за Дарија I. Ово ће после бити значајно, јер ће Атоса родити Ксеркса I, Даријевог наследника..
Младост Најпознатији датуми Кирова рођења су 600.-599. п. н. е. према Тори или 575.-576. п. н. е. према модерним проценама. Мало је тога познато о његовом детињству и раном животу с обзиром на недостатак извора односно на њихово оштећење или губитак.
Херодотова прича о Кировом раном животу личи на легенди о напуштеној деци попут Едипа, Мојсија или Ромула и Рема која се касније боре за краљевски трон. Киров надређени био је његов дед Астијаг, владар моћног Медијског царства.
После Кировог рођења, Астијаг је имао сан који је његов свештеник протумачио као знак да ће га његов унук збацити са престола. Свом нареднику Харпагу је наредио да убије дете. Харпаг, коме морал није допустио да убије новорођенче, позвао је краљевског пастира Митрадата из планинске регије покрај границе с Саспиром и наредио му да остави дете да умре у планинама. Срећом, пастир и његова жена Цина су се сажалили над њим те су га усвојили и одгојили као своје дете, док су своје мртворођенче показали Харпагу као Кира.
Кад је Киру било десет година, Херодот тврди да је било очито да Кир није био пастиров син јер се понашао превише господски. Након што је Кир у дечјој игри бичевао сина медијског племића АртембараHerodot, I. 114., краљ Астијаг је испитао дечакаHerodot, I. 115. и открио да су врло слични један другомHerodot, I. 116.. Астијаг је тада затражио од Харпага да објасни шта је учинио с дететом, и након што му је овај признао да није убио новорођенче, краљ га је преварио позивом на банкет где му је послужио властитог сина. Астијаг је био попустљив према Киру, па је дозволио да се врати својим биолошким родитељима, Камбизу и Мандани. Иако се сматра како је Херодотова прича само легенда, она ипак даје увид у ликове из Кировог раног живота.
Успон и војни походи
Медијско краљевство мини|десно|350п|Медијско, лидијско и Вавилонско краљевство уочи Кирових освајања.
Након што му је умро отац 552. п. н. е., Кир је наследио оца на месту краља Аншана. Ипак, он тиме није још постао независни владар. Као и његови претходници, морао је признати врховну власт Медије. У доба Астијагове владавине, Медијско царство се простирало на већи део античког Блиског истока, од малоазијске Лидије на западу до племена Парта и Персијанаца на истоку.
У Херодотовој верзији, мотивисан осветом, Харпаг је уверио Кира да побуни Персијанце против њихових надређених, Медијаца. Додуше, врло је вероватно да су Харпаг и Кир заједно водили побуну због неслагања с Астијаговом политиком. Од почетка персијског устанка у лето 553. или 552. п. н. е. и првих битака у 552. п. н. е., Кир је уз Харпагову помоћ водио своју војску против Медијаца све док није пао главни град Екбатана 549. п. н. е., чиме је и само Медијско царство коначно било освојено.
Иако се чини да је Кир прихватио медијску круну, године 546. п. н. е. службено је заменио титулу прогласивши се краљем Персије. Аршам, који је био владар Персије под Медијцима, због Кировог чина је морао одступити. Његов син Хистасп, иначе Киров други рођак, проглашен је сатрапом Партије и Фригије. Аршам ће поживети још довољно дуго да на престолу види свог унука Дарија I Великог, који је постао шах (цар) након смрти оба Кирова сина.
Кирово покоравање Медије покренуло је низ његових ратова. Астијаг је био савезник са шурјаком Крезом од Лидије, Набонидом од Вавилона и Амазисом II од Египта, који су намеравали удружити снаге против Кира.
Лидијско краљевство и Мала Азија мини|десно|300п|Лидијско краљевство на западу Мале Азије
Прецизни датуми освајања Лидије су непознати, али се претпоставља да су се догодили између Кировог покоравања Медијског краљевства (550. п. н. е.) и освајања Вавилона (539. п. н. е.). У прошлости је било уобичајено узимање 547. п. н. е. као године пада Лидије према цитатима из Набонидових хроника, иако ови подаци нису поуздани. Лидијци су први напали персијски град Птерију у Кападокији. Крез је поставио опсаду града, и потом одвео становнике у ропство. У међувремену, Персијанци су позвали становништво Јоније, који су припадали Лидијском краљевству, да се побуне против свог владара. Понуда је одбачена, због чега је Кир окупио војску и кренуо у војни поход у Лидију приликом ког су му се путем придруживали многи народи. Битка код Птерије завршила је нерешеним резултатом, при чему су обе стране пре заласка сунца доживеле велике губитке. Лидијски краљ Крез повукао се у Сард следећег јутра.
мини|лево|Лидијски краљ Крез на слици Крезов дар од Клод Вигнона из 1629.
За време боравка у Сарду, Крез је послао апел својим савезницима да пошаљу помоћ Лидији. Ипак, пред крај зиме пре него што су се Крезови савезници могли окупити, Кир је ушао дубоко у Лидију и опколио Креза у главном граду Сарду. Нешто пре коначне битке код Тимбре између Кира и Креза, Харпаг је саветовао Кира да постави своје деве испред војника, што је требало уплаштити лидијске коње који нису навикли на мирис дева. Стратегија је успела и лидијска коњица се разбјежала, а Кир је поразио и заробио Креза након опсаде Сарда. Главни лидијски град био је у Кировим рукама, што је значило коначан пад Лидијског краљевства. Према Херодоту, Кир је поштедио Крезов живот и узео га као саветника, што је противно неким преводима Набонидових хроника у којима се наводи како је лидијски краљ био погубљен.
Пре него што се вратио у главни град, Кир је Лидијцу по имену Пактије поверио да пренесе Крезово благо у Персију. Али, убрзо након Кировог одласка, Пактије је закупио плаћенике и изазвао побуну у Сарду против персијског сатрапа (лидијског управника) Табала. Кир је тада послао Мазара, једног од својих војсковођа да угуши побуну, али да доводе Пактија живог. Приликом доласка Мазара у Лидију, Пактије је побјегао у Јонију где је закупио плаћенике с којима је напао грчке градове Магнезију и Пријену, где је ухваћен и послат назад у Персију да га казне.
Мазар је наставио са освајањем Мале Азије, али је умро из непознатих разлога приликом експедиције у Јонији. Кир је тада послао Харпага да доврши Мазарево освајање Мале Азије, а он је освојио Ликију, Киликију и Феникију, користећи посебне опсадне технике за пробијање градских зидина које су биле непознате Грцима. Са освајањима је завршио око 542. п. н. е. и вратио се у Персију.
Нововавилонско краљевство мини|десно|300п|Нововавилонско царство око 540. п. н. е., уочи Кировог освајања
Године 539. п. н. е. Кир је освојио Елам и главни град краљевства СусуSome Thoughts on Neo-Elamite Chronology, Jan Tavernier. Пред крај јуна исте године, његова војска под командом Гобрија, гувернера Гутеје, напала је Опис на ријеци Тигрис и поразила Вавилонске снаге.
До 10. новембра, град Сипар је покорен без борбе јер његови становници готово да нису ни пружали отпор. Вероватно је да се Кир упустио у преговоре са вавилонским генералима и тако договором избегао оружани сукоб. ВаВилонски краљ Набонид је боравио у граду у то време, али је убрзо побегао у главни град Вавилон који није годинама посећивао.
Два дана послије, 12. новембра према јулијанском, односно 7. новембра према грегоријанском календару, Губарове трупе ушле су у Вавилон у којем није забиљежен отпорQuelques éléments concernant la prise de Babylone par Cyrus, Gauthier Tolini. Херодот објашњава да су Персијанци насамарили Вавилонце тиме што су преусмерили ток Еуфрата у споредни канал због чега је дубина воде пала довољно ниско да су се персијски војници коритом реке провукли испод одбрамбених препрека у центар града. Убрзо након, 29. новембра, Кир је лично ушао у град Вавилон и заробио Набонида.
Пре Кирове инвазије на Вавилон, Нововавилонско царство је освојило многа суседна краљевства. Сва подређена краљевства сада су припала њему, укључујући Сирију и Јудеју.