Тома Леко

Тома Леко (Београд, 18. март 1884 – Ваљево, 27. јун 1915) био је лекар, санитетски капетан I класе, управник VI резервне ваљевске болнице.

Биографија

Тома Леко рођен је 18. марта 1884. године у Београду, од оца Марка Лека и мајке Данице Антуле.Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 196. Потиче из угледне београдске породице Леко. Његов отац био је хемичар, професор и ректор Велике школе у Београду.Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 567. Из ове породице је и мајка Владана Ђорђевића. Основну школу завршио је у познатој „школи код Саборне цркве”.Павловић Б., Доктор Тома Леко у српској медицини, Acta chirurgica Iugoslavica : званични часопис Удружења хирурга Југославије, год. 49 (1999), бр. 1/2 . стр. 7. Школовање је наставио у Првој београдској мушкој гимназији коју је завршио са одличним успехом и матурирао школске 1901/1902. године.Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 197. Током школовања добро је научио немачки језик.

Студије у Бечу

Као одличан ученик и са добрим знањем немачког језика 1902. године одлази у Беч где уписује Медицински факултет. У току студија Тома Леко показао је посебно интересовање за анатомију, коју је предавао славни професор анатомије Карл Толдт (1840—1920), који је познат по једном од најбољих анатомских атласа. Ускоро Тома Леко добија место демонстратота-волонтера на Другом Анатомском институту бечког универзитета код професора Толдта.Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 207. Показујући даровитост и интересовање за научно-истраживачки рад, Тома Леко је упућен у Праг на Анотомски институт Јенског универзитета код професора Маурера да проведе један семестар ради усавршавања.Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 55. Још као студент објавио је више радова: 1905. године у часопису Дело два превода предавања професора Ернеста Хекла: „Борба око идеје о створењу света” и „Борба око генеолошког стабла”; 1906. и 1907. године у немачким часописима објавио је два рада из анатомије: „Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare” и „Ein Fall von vollstandigen Felhen des langen Koples des M. biceps brachii und damit in Zusamemenhang stehenden Veranderungen and Knechen und Gelenhteilen”.Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 54. После успешних студија и високих оцена, 1907. године у Бечу Тома Леко је промовисан за лекара.

Специјализација у Бечу

После завршених студија враћа се у Београд, где је одслужио војни рок, а потом је 1909. године отишао у Беч да специјализира хирургију на Другој хируршкој клиници код професора Хохенега (Hocheneg), а паралелно и анатомију на Анатомском институту код професора Хохштетера (Hochsteter).Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 892. Током специјализације објавио је два рада: 1910. године „Zur Morpfologie des Pancreas annulare” ; 1911. године „Zum Cordsschen Fall von Pancreas Annulare”.Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 198.

Балкански ратови

По завршеној специјализацији враћа се у Србију и одмах ступа у војну службу. Као војни лекар у чину поручника, био је постављен за асистента, хирурга у војној болници у Београду. Учествује у оба Балканска рата (1912—1913). Радио је као трупни лекар и хирург у пољској војној болници на Врачјем брду и Царевом врху на Осоговским планинама.Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 199. Борио се да се уочени недостаци српског војног санитета што пре уклоне. По завршетку Другог балканског рата краљевим указом унапређен је у чин капетана II класеСрпски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 1. стр. 30., а за своје заслуге одликован је Крстом милосрђа.Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 11. стр. 361.

Први светски рат и рад у Ваљевској болници

По избијању Првог светског рата Тома Леко радио је као трупни лекар у завојишту Дринске дивизије првог позива.Павловић Б., Доктор Тома Леко у српској медицини, Acta chirurgica Iugoslavica : званични часопис Удружења хирурга Југославије, год. 49 (1999), бр. 1/2 . стр. 9. Наредбом српске Врховне команде премештен је у Ваљево и поствљен за управника тек формиране VI резервне војне болнице.Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 56. Ваљево је по свом географском положају и близни фронта, постао главни центар за пријем рањеника, великог броја избеглица, заробљеника и оболелих. Пристизање и окупљање војника, рањеника и избеглица утицало је да број становника достигне цифру од 100.000, десет пута већу него у мирнодопским условима, У то време Ваљево је имало више војника и болесника него становника.

Услед недостатка опреме и нехигијенских услова и у додиру са заробљеним Аустријанцима појавио се тифус. Радећи у овој болници Леко се разболео од пегавог тифуса и једва успео да преболи. Када је почео да се опоравља, отишао је у Београд како би донео своје приватне инструменте који су му били потребни за рад у болници у Ваљеву. Колеге, рођаци, као и претпостављени, саветовали су га да се не враћа у Ваљево док се потпуно не опорави, али их Леко није послушао због одговорности и дужности према својим болесницима и колегама у болници. Посао му је био пречи од здравља. Убрзо по повратку, не напуштајући дужност, као реконвалесцент, оболео је од трбушног тифуса.

Тома Леко преминуо је 27. јуна 1915. године у Ваљеву, где је и сахрањен.Ратни дневник: : званични извештаји Ратног Пресбироа . Др Тома Д. Леко, година 2 (1915), број 336, 28. јуна 1915. године. Његови посмртни остаци касније су пренети у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.

Српско лекарско друштво

Тома Леко је био активни члан Српског лекарског друштва. Својим стручним радом унапредио је српску медицинску науку. Још као студент медицине учествовао је на Првом конгресу српских лекара и природњака 1904. године. Као доктор учествовао је на Првом Југословенском састанку за оперативну медицину, који је одржан у Београду од 5-7. септембра 1911. годинеЛетопис Матице српске, Први Југословенски Састанак за оперативну медицину, година LXXXVII(1912), књига 285, свеска 1. стр. 112-114, где је поднео два саопштења: „Морфологија и, топографска анатомија и хирургија церебралне хипофизе” и „Панкреас ануларе”. Написао је и велики број стручних научних реферата у земљи и иностранству.

Борба за оснивање Медицинског факултета

Допринос Томе Лека за оснивање Медицинског факултета у Београду није велико и не може се предити као залагање Милана Јовановића Батута, Војислава Субботића, Ђоке Николића и других, али се залагао тако што је то јасно исказао у својим чланцима и дискусијама.

На годишњој скупштини друштва, која је била одржана од 29-30. децембра 1913. године, покренута је расправа после реферата Ђоке Николића „Наш војни санитет у Балканским ратовима”, а као члан Српско лекарског друштва, Тома Леко узима активно учешће и износи следеће мишљење:

„... Пре свега нека је хвала Провиђењу што нам је дало прилику да у једном сретном рату упознамо недостатке нашег санитета...... Ми смо ушли у рат са неизмерно малим бројем лекара, са недовољно извежбаним лекарима и помоћним особљем, са крутом војно-санитетском администрацијом.... Мислим да нам искуство из Балканског рата налаже да се постарамо да се број лекара повећа, што се по мом скромном мишљењу једино може постићи установљавањем српског Медицинског факултета....”Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XX (1914), свеска 5. стр. 262-263.

Највећи заговорници оснивања Медицинског факултета Милан Јовановић Батут и Војислав Субботић, рачунали су на Тома Лека као професора анатомије и хирургије на Медицинском факултету у Београду. То је Војислав Субботић експлицитно рекао 1922. године, поводом 50. година постојања Српско лекарског друштва:

„...Ја Вам, сада овако сетио бих се затворених очију између других и др Томе Лека умрлог тек што је био почео да живи. Не бејаше му суђено да своју драгу анатомију и хирургију предаје на нашем факултету...”Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIV (1922), свеска 8, 9, 10, 11, 12. стр. 359.

Белешке Томе Леке из Првог светског рата, као и његове научне и стручне радове, Бугари су спалили у дворишту зграде Српског Црвеног крста у окупираном Нишу, када су сазнали да је умро од тифуса.

Одликовања Крстом милосрђа

Галерија

Библиографија Leko Т., Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare (Jenaische Zeitschrift für die gesammte wissenschaftliche Anatomie, Bardeleben, Jena, XXX. Band, 1907). Леко Т., О раду једног пуковског превијалишта које је функционисало под релативно повољним околностима (Прилог историји српског санитета за време Балканског рата 1912-13 год) Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 9. стр. 265.