Фатема (или Фатима) Мерниси (арапски: فاطمة مرنيسي‎; 1940 – 30. новембар 2015) била је мароканска феминистичка списатељица и социолог. Након тешког детињства проведеног у традиционалној харемској изолацији у родном Мароку, Мерниси бива подстакнута и инспирисана потлаченошћу жена у муслиманском свету и конзервативним ставовима верских догми и учења. Постаје једна од највећих поборница женских права и слобода и као научница бива призната и уважавана широм света. Преминула је у болници у Рабату 30. новембра 2015. године.

Биографија Мерниси је рођена у земљорадничкој породици средњег слоја у Фесу 1940. године. Иако је одрасла у донекле привилегованом окружењу, заштићена од сиромаштва које су многи њени вршњаци проживљавали, Фатемино детињство је пролазило у оквиру ограниченог харемског живота. Као млада девојка, Мерниси је живела у формалном харему у свом дому у Фесу, као и у сеоском харему, који је припадао баки са мајчине стране. За разлику од западних схватања једне такве заједнице, као места блуда и задовољстава за мушкарце, Мерниси је подигнута у харему традиционалног духа, где су са њом живеле даље рођаке и који је био замишљен као место где ће бити заштићене од осталих мушкараца и јавних сфера. Након једног таквог периода, испуњеног ограничењима, тугом и жељом за слободом Фатема је постала свесна фрустрирајуће изолације у којој је егзистирала и осетила је да међу женама којима је окружена постоји осећај конекције за заједничке патње и за међусобну солидарност. Тема харемског живота и дискриминација жена у исламским земљама постају главне теме њене научне социолошке делатности. Стекла је основно образовање у Куранским школама, док је више образовање стекла у женској школи, основаној од стране Француског протектората. 1957. године студирала је Политичке науке на Сорбони у Паризу и на Универзитет Брандејс у Сједињеним Америчким Државама одлази на докторске студије, након што је добила стипендију. Након што је докторирала, враћа се у Мароко на Универзитет Мухамеда Петог у Рабату и предавала је у периоду између 1974. и 1981. социолошке предмете као што су методологија, породична социологија и психосоциологија. Такође је радила као гостујући професор на Универзитету Харвард и на Универзитету Калифорније (Берклију). Међународно позната је постала као исламска феминисткиња. .

Мерниси се интензивно бавила Исламом и женском улогом у исламским државама, анализирајући историјски развој исламског учења и његове модерне манифестације. Кроз детаљно истраживање природе Мухамедовог наслеђа, она отворено сумња у валидност хадиса (казивања и традиције које му се приписују) и, поред тога, у потлаченост жена коју она види у Исламу, али не и у Курану.  Обимно је писала о животу унутар харема и о сексуалном полу у јавним и приватним сферама. .  Допринела је комадом "Ћерка трговца и суптанов син" антологији Сестринство је глобално: Међународни женски покрет антологије (1984), који је издат од стране Робин Морган. .

Највише се бавила социолошким темама, боравећи у Мароку. Неколико пута у касним седамдесетим и раним осамдесетим годинама прошлог века, спроводила је интервјуе са циљем да прадстави ставове о женама који су тада преовладавали. Такође се бавила социолошким истраживањима за УНЕСКО, Међународну организацију рада, као и за тадашњу мароканску власт. У исто време, Мерниси је допринела периодикама и другим публикацијама, пишући чланке о женама у Мароку и Исламу са савремене, као и са историјске тачке гледишта.

Године 2003., Мерниси је награђена Наградом Принца од Астурије заједно са Сузан Зонтаг. .

Фатема је била предавач на Универзитету Мухамеда Петог у Рабату и академик- истраживач на универзитетском Институту за научна истраживања. .  Преминула је у Рабату 30. новембра 2015. године.

Заоставштина Њена прва монографија "Под велом", објављена је 1975. године. Поновно издање је објављено у Великој Британији 1985. године и у САД 1987. "Под велом" је постао класик, нарочито у пољу антропологије и социологије жена у арапском свету, на Медитерану и у муслиманским заједницама. Њена најпознатија књига "Вео и мушка елита: феминистичка интерпретација Ислама", је квази-историјска студија улога Мухамедових жена. Први пут је објављена на на француском језику 1987, а преведена је на енлески језик 1991. године. За "Борећи се са свакодневном битком: Интервјуи са мароканским женама" (1991), разговарала је са радницама, сеоским женама, видовњакињама, служавкама, женама- интелектуалцима, и на основу тога написала је књигу, која ју је још више уздигла као аутора и социолога. 1994. године објавила је своје мемоаре "Снови греха: Бајке о харемском девојаштву" (У САД-у је књига оригинално названа "Унутар харема: Бајке о мароканском девојаштву".). У делу "Под велом" испитује разлике између западних и традиционалних муслиманских концепција женске сексуалности и пола. За разлику од традиционалних западних ставова о женама као инфериорним и пасивним, Мерниси тврди да многи муслимански учењаци и историчари приказују жене као активне и као да поседују одређену сексуалну агресивност. Она тврди да су ношење вела и домаћа изолација настали из жеље за контролисањем потенцијалне претње по друштвени поредак од стране непознате, мистичне женске сексуалности. Дајући све од себе да уздигне виталну улогу жена у раном исламском свету, Мерниси дефинише и описује велики број истакнутих краљица, супруга и мајки од осмог века нове ере, па све до данашњих дана у делу "Заборављене краљице Ислама". Још више бива подстакнута својим идејама када је Беназир Буто, одабрана на изборима у Пакистану 1988. за Премијера државе. То је био први пут у историји да жена буде један од главних лидера неке постколонијалне муслиманске државе. Тада је Фатема документовала живот ове веома значајне особе и чврсто се залагала против становишта да муслиманске жене никада нису играле важнију политичку улогу. Поред тога, она сматра да је историја о женској политичкој партиципацији од стране Муслимана и западног света подједнако занемарена. Међутим, за прве кораке ка побољшању те ситуације, муслимански свет се мора заиста окренути демократији и мора преиспитати своје вредности и перспективну делатност. Мерниси сматра да се то мора започети деконструкцијом муслиманских митова и верских догми, као и искорењивањем верског фундаментализма.

Критике Најпознатија Фатемина објављена књига јесте "Под велом" и она се сматра пионирским радом који је отворио пут за феминистичке ставове у исламу и за дискусију о женским правима у муслиманским заједницама. Дело "Вео и мушка елита" је попримило помешане критике, за ралику од претходних аналитичких радова. Једна група критичара ју је хвалила за пажљиво ишчитана дела исламских принципијелних текстова и њихову правилну анализу и примену, док јој је друга група замерала на објективној слици Мухамедових ставова, погледа и понашања према женама. За разлику од њених историјских и аналитичких радова, Фатемини мемоари "Снови греха" су привукли велику светску пажњу и кроз њене живе портрете харемског живота и потлачености жена у арапском свету, највише су до изражаја дошли њено комплексно разумевање исламских ставова и дубоко укорењених феминистичких убеђења.

Цитати Фатеме Мерниси

"Да сам се родила две године раније, не би ми било дозвољено да идем у школу и образујем се. Родила сам се у право време." "Лепота је у кожи. Чувај је, опери је, стави парфем и обуци најбољу одећу коју имаш, чак и када нема посебне прилике. Осећећеш се попут краљице. Кожа је политичка. И зашто би нам имам наредио да је сакривамо?" "Бити залеђен у пасивној позицији објекта чија егзистенција зависи од поседниковог ока, претвара образовану модерну жену са Запада у харемску робињу." "Љуте жене су таоци свог беса. Не могу му се одупрети, нити побећи, нити саме себе ослободити."

Књиге 1975: . revised ed. 1985, 1987, reprinted London.

1983: Le Maroc raconté par ses femmes. 1984: L’amour dans les pays musulmans 1985: Femmes du Gharb

1988: Shahrazad n’est pas marocaine 1990: Sultanes oubliées – Femmes chefs d’Etat en Islam (trans. 1993: Forgotten Queens of Islam) 1992: La Peur-Modernité 1993: Women’s Rebellion and Islamic Memory 1994: The Harem Within (retitled Dreams of Trespass – Tales of a Harem Girlhood ) 1997: Les Aït-Débrouille 1998: Etes-vous vacciné contre le Harem? 2001: 2002: 2009: edited by Mernissi: Doing Daily Battle: Interviews with Moroccan Women . Translated by Mary Jo Lakeland. New Brunswick, N.J., 1988.

Види још Islamic feminism Liberal movements within Islam Asiya Andrabi Mohamed Guessous

Референце

Спољашње везе

Fatema Mernissi's website Obituary on Morocco World News Chronological Overview of books by Fatema Mernissi Premio Principe de Asturias de las Letras 2003 Entrevista El País 6-7-2008 Entrevista El Pais 31-10-1989 Entrevista Encuentros Digitales El Mundo.es Articulos en El Pais sobre Fatima Mernissi Rebel for the sake of women The Prophet and Freedom of the Individual Politics and the Prophet, review of Mernissi's Islam and Democracy, by Martin Kramer

Категорија:Рођени 1940. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Марокански социолози Категорија:Марокански књижевници