Комијске прашуме (руски: Девственные леса Коми) је највећа европска прашума (32,800 км²). Налази се на северном делу Урала у руској републици Коми. Год. 1995, уписана је на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Европи као највеће подручје тајге, тундре и мочварних тресетишта с рекама и природним језерима, на којима успевају углавном четинари, али и врбе и брезе. thumb|left|<center>Највећи европски национални парк Југид-ва thumb|left |<center>Поштанске марке с мотивима Комијске прашуме из 2003. год. Заштићено подручје одговара руским заштићеним подручјима природног резервата Печора-Иљич (Печоро-Илычский заповедник) и националног парка Југид-ва (Югыд ва), највећег у Русији и Европи (18.917 км²).
Најзаступљеније дрвеће су Сибирска смрека (Picea obovata), Сибирска јела (Abies sibirica) и Сибирски ариш (Larix sibirica). Фауна укључује више од 200 врста птица и многе врсте ретких риба, док су најзаступљенији сисари: ирвас (Rangifer tarandus), самур (Martes zibellina), Европски визон (Mustela lutreola) и зец (Lepus europaeus).
Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма HUET, али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни судИзвештај руског Greenpeace-a Посећено 7. фебруара 2011. (rus.).
Географија
Девичанске шуме Коми припадају екорегиону тајге Уралских планина.Ural Mountains , Encyclopædia Britannica on-line Доминантне врсте дрвећа су сибирска смрча, сибирска јела и сибирски ариш, док су најистакнутији сисари ирваси, самур, нерц и зец.
Локација одговара руском резервату природе Печора-Илич и националном парку Југид Ва. Његов статус локације светске баштине признат је 1995. године, што га чини првим природним местом светске баштине у земљи. Ово признање је локацији донело додатна финансијска средства из иностранства и спасило га од непосредне сече од стране француске компаније (HUET Holding). Међутим, претње очувању и даље остају, посебно нелегална сеча шума и ископавање злата. Налазишта злата у северном делу Националног парка Југид-Ва требало је да буду ископана пре 1995. године.
Опасности
Упркос томе што је ово подручје признато као место светске баштине, иницијативе вађења злата активно се воде од стране шефа републике и Министарства природе Комија.
Галерија
Референце
Литература
Aleksandr V. Chalyshev, "Nutrient composition of milk from domesticated taiga moose during the lactation period", Alces, 01-JAN-2002 Nelly A. Moyseenko, "Components of red blood in young moose", Alces Supplement 2: pp. 93–97 (2002) [Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology], / May, 2001
Vladimir Golovner (Владимир ГОЛОВНЕР) "Primaeval forest, White nights, Dwarfed birches: Second Inter-Regional Schoolchildren's Expedition to the Northern Urals" (Лес первобытный, ночь белая, береза угнетенная: Вторая межрегиональная экологическая экспедиция школьников на Северный Урал) . Uchitelskaya Gazeta (Учительская газета), 07-Oct-2003
Спољашне везе
Komijske prašume na Фондација заштите светске баштине UNEP-WCMC светска баштина Комијске прашуме Pechora-Ilych Nature Reserve Pechora-Ilych National Biosphere Nature Reserve D.V. Zhitnev (Д.В.Житенев), M.M. Serebryanny (М.М.Серебрянный) "Research Activities in Pechora Ilych Nature Reserve. World's First Experimental Moose Farm". (Научная деятельность в Печоро-Илычском заповеднике. Первая в мире опытная лосеферма) (1988) Pechora Ilych Reserve "moose farm", a recent trip report T.Lecomte, "La réintroduction de l'Elan (Alces alces) dans les zones humides: Un projet dans le cadre du développement durable des zones humides éfavorisées" (Nov-1998) E.P. Knorre. , ,.
Категорија:Географија Русије Категорија:Национални паркови Русије Категорија:Светска баштина у Русији Категорија:Прашуме