Ембаркадеро Делфи је интегрисано развојно окружење (ИРО) за конзоле, десктоп графичке, веб, и мобилне апликације."Delphi XE2 Feature Matrix" (PDF).

Делфијеви компајлери користе свој Објектни Паскал дијалекат Паскала и генеришу машински језик за неколико платформи: Windows NT (ИА-32 и x64), OS X (само IA-32), iOS и Андроид.

Борланд је развио Делфи као алат за брз развој апликација за Windows, и као наследника Борланд Паскала. Делфи и његов C++ дупликат, C++Builder, су делили многе основне компоненте, значајно IDE и Визуелно компонентну библиотеку (ВКБ), али остали одвојени до извацивања БРА Студиа 2007. БРА Студио је заједнички домаћин за Делфи, C++Builder, и остале.

Борландов одсек развијачких алата је, 2006. године, пребачен у продужницу, у потпуном власништву, познату као КодГир, која је продата Ембаркадеро Технологијама 2008. године.

Историја Делфи је, оригинално, био један од многих код имена бета верзија пројекта алата за развој у Борладну. Борланд развијач Дени Троп је предложио Делфи име кода, упућивајући се на археолошко налазиште у Делфију. Један од циљева дизајнирања овог продукта јесте да обезведи базу података, која ће имати кључну особину да повеже програмере, и популаран пакет базе података тада био је Оракл; отуда, "Ако желите да разоварате са Ораклом, идите у Делфи".

Како се настављао развој до прве верзије, Делфи име кода је постало популарно у тиму за развијање и групи за бета тестирање. Међутим, Борландово маркетинг руководство је преферирало функционално име продукта пре иконског имена и спремало се да изваци продукт под именом "Borland AppBuilder".

Непосредно пре извацивања Борландовог продукта, избачен је Novell AppBuilder, чиме је Борланду било потребно друго име. Након доста расправе и доста истражибачких анкети, Делфи име кода је постало и Делфи име продукта.Intersimone, David.

Главни архитекта, који стоји иза Делфија, био је Андерс Хејлсберг, који је, такође, развио Турбо Паскал. Убеђен је да пређе у Мајкрософт, 1996. године.

Борланд је, 8. фебруара 2006 године, објавио да тражи купца за свој IDE и неколико продуката базе података, укључујући Делфи, како би се концентрисали на АЛМ линију. На 14. новембар 2006., Борланд је пребацио групу за развијање алата у независну "продужницу" компаније КодГир, уместо да је прода.David Intersimone. Борланд је продао КодГир Ембаркадеро Технологијама, 2008. године. Ембракадеро је одржао КодГир одељење, које је Борланд направио, да идентификује понуде алата и база података, али је легитимисао своје алате базе података под именом "DatabaseGear".

Верзије

Раније године Борланда (1995—2004) Борланд Делфи Делфи (касније познат као Делфи 1) објављен је 1995. за 16-битни Windows 3.1, и био је рани пример онога што је касније постало познато као брз развој апликционих (БРА) алата. Делфи је превазишао Борландов "Турбо Паскал за Windows", себе као еволуцију за Windows подршку од Борландовог Турбо Паскала и Борланд Паскала, веома брзог 16-битног матерњег кода MS-DOS компајлера са својим софистицираним интегрисаним развојним окружењем (IDE) и текстуалних корисничких инферфејс алата за DOS (Турбо Визија). Рани Турбо Паскал (за MS-DOS) је написан у дијалекту Паскала; у каснијим додацима верзије додат је објекат, и назван Објективни Паскал. Делфи је одувек користио Објективни Паскал, који је наставио да се развија, као основни објективно-оријентисани језик.

Борланд Делфи 2 Делфи 2, објављен 1996., подржавао је тридесетдвобитна Windows окружења. Делфи 1 је био у пакету са шеснаестобитним Windows 3.1 апликацијама. Нова "Брз изввештај" компонента мења Borland ReportSmith. Касније је претворена у Јаву.

Борланд Делфи 3 Делфи 3, овјављен 1997, је додао VCL компоненте инкапсулирајући 4.71 верзију Винодус честих контрола (као што су "Rebar" и "Toolbar"), TDataset архитектура се одвојила од BDE, DLL дебаговања, увиђајне технологије кода, пакета компоненти, шаблона компоненти, DecisionCubа и Тичарт компоненти за статистичко графисање, ВебБрокера, ActiveFormsа, MIDAS three tier architecture, пакета компоненти и интеграција са COM путем интерфејса.

Инпрајс Делфи 4 Инпрајс Делфи 4 је објављен 1998. IDE је дошао са потпуно ремонтованим едитором и тиме постао причвршчен. VCL је додао додатак за ActionLists сидра и ограничења. Додатна побољшања била су методска преоптерећења, динамички низови, Windows 98 додатак, Јава интероперабилност, драјвери база података са високим преформанцама, CORBA развој, и Мајкрософт БеkОфис додатак. То је била последња испоручена верзија са Делфијем 1 за шеснаестобитно програмирање.

Борланд Делфи 5 Борланд Делфи 5 је објављен 1999. године. Додао је концепт фрејмова, паралелно развијање, способности превода, унапређене интегрисане дебагере, XML додатак, АДО додатак базе података и интерфејс бројања референци.

Kylix (Кајлик) Борланд је, 2001. године, избацио Линукс верзију Делфија, под називом Кајлик. Како би избацили продукт брже и јефтиније, направили су да IDE зависи од Вајн библиотека уместо Линукс изворних системтских библиотека (glibc). Трошак за развијање матерње glibc верзије Кајлика, у комбинацији са мањком Линукс адаптирања међу програмерима, у то време, натерали су да продаје не прођу најбоље, и Кајлик је "напуштен" након верзије 3. Ово је био први покушај да се дода Линукс додатак у Делфи породицу продукта.

Кајлик је користио нови "CLX cross-platform framework", уместо Делфијевог VCL-а.

Борланд Делфи 6 Покушали су да порже и Линукс и Windows за "cross-platform" развијање, и "cross-platform" алтернатива за VCL позната као CLX испоручена је 2001. избацивањем Делфија 6. Ово је био други покушај да се дода Линукс подршка у Делфијеву породицу (видети Кајлик изнад).

Делфи 6 је имао исту CLX верзију (CLX 1) као и прва верзија Кајлика. CLX 1 је направљен пре Делфија 6; његове особине су базиране на VCL 5 и неке су недостајале, међутим, оне су укључене у VCL 6, и испоручене са Делфијем 6.Brian Long.

Борланд Делфи 7 Делфи 7, објављен августа 2002., је постао стандардна верзија коју су Делфи програмери користили више од било које друге верзије. То је један од најуспешнијих IDЕса, које је направио Борланд, због своје стабилности, брзине и малих хардвер захтева, и остао је у активном коришћењу од 2011.Nick Hodges. Делфи 7 је додао пордшку за Виондоус ХП теме, и још више додатака за прављење веб апликација. Био је последња верзија Делфија која није захтевала обавезну software activation.

Борланд Делфи 8 Делфи 8, објављен децембра 2003., је био ".NET-only" дистрибуција која је компајловала Делфи Објект Паскал код у .NET CIL; IDE је прерађен само због тога. IDE се променио у спојен интерфејс (назван Галилео) сличан Мајкрософтовом "Visual Studio.NET". Делфи 8 је био доста критикован за свој лош квалитет и своје неспособности да направи матерње апликације (Win32 API/x86 код). Непособност да генерише матерње апликације је била особина само ове верзије; способност је враћена следећом верзијом (Делфи 2005).

Касније године Борланда (2004—2008) Борланд Делфи 2005 Следећа верзија, Делфи 2005 (Делфи 9, такође Борланд Развијачки Студио 3.0), укључио је Win32 и .NET развој у само једном IDE, понављајући Борландову везаност за Win32 програмере. Делфи 2005 укључује манипулацију дизајнирања времена директних података из базе података. Такође, садржи унапређени IDE и додао је for ... in исказ (као C#'s форич) језику. Међутим, био је широко критикован за своје багове; и Делфи 8 и Делфи 2005 су имали проблеме са стабилношћу у периоду када су избачени, који су били само делимично сређени помоћу сервис пакета. Способност за компајловање матерњих Windows апликација (*.exe) је враћена назад у Делфи 2005 након што је била избачена из Делфија 8. CLX подршка је опала за нове апликације од ове верзије па на даље.

Борланд Делфи 2006 Крајем 2005. Делфи 2006 (Делфи 10, Борланд развијчки сутдио 4.0) је избачен и био је комбинација развоја C# и Delphi.NET, Delphi Win32 и C++ у само једном IDE. Био је много стабилнији од Делфија 8 и Делфија 2005, и био је још више унапређен пуштањем сервис пакета и неколико хитних исправки.

Турбо Делфи и C++ Група развијача алата (име, тада не баш толико познате компаније), Боралндове Софтвер Коорпорације, је, 6. септембра 2006. године, избацила једнојезичну верзију компоненти Борландовог Развијачког Студија, чиме су вратили Turbo име. Турбо продукт комплет је садржао Турбо Делфи за "Win32", Турбо Делфи за .NET, Турбо C++, и Турбо C#. Постојале су две варијанте сваког издања: Истраживач, верзија коју је могуће скинути бесплатно, и Професионална верзија, чија је цена била 899 америчких долара за нове кориснике и 399 америчких долара ажурирање, мање од комплетног Борланд Делфија, који је имао приступ хиљадама трећестраних компоненти. За разлику од ранијих Професионалних издања Делфија, Истраживач издања су могла да се користе за комерцијално развијање.

Кодгир Делфи 2007 Делфи 2007 (Делфи 11), прва верзија коју је развио КодГир, објављена је 16. марта 2007. године. "Win32" личност је прва овјављена, пре него што је .NET личности Делфија 2007 базираној на ".NET Framework 2.0" објављена, као део КодГир БРА Студио 2007 продукта. Нове особине су укључивале подршку за MSBuild и побољњања VCLа за Windows Висту, али C#Builder су извачене из ове верзије јер програм није продат као што је очеивано, јер је Визуал Студио такође нудио C#. Дизајнер Windows форми за Делфи .NET је такође избачен 2007. године, јер је базиран на делу .NET framework API, који је Мајкрософт толико драстично промменио .NET 2.0 да би ажурирање IDЕа било велики подвиг. Делфи 2007 је, такође, представио "DBX4" као нову верзију "dbExpress". По први пут, Делфи је било могуће скинути преко интернета и активирати лиценцним кључем, могућност омогућена новом "InstallAware" инсталационом технологијом. Интернационализована верзија Делфија 2007 се истовремено испоручила на енглеском, француском, немачком и јапанском језику. БРА Стидо 2007 (код имена "Highlander"), који укључује .NET и C++Builder развој објављена је 5. септембра 2007. године.

Делфи Призма Делфи Призму је развио RemObjects Software и дистрибуирао Ембаркадеро како би заменио Делфи .NET. Представља комбинацију РемОбјектовог углавном Делфи компатибилог .NET компајлера (без RTL или VCL), верзије Мајкрософт Визуал Студио Љуске без C# или VB подршке, и појединих Ембаркадеро технологија каква је "dbExpress". Призма је способна за крст-платформу у мери у којој подржава Моно .NET библиотеке. Призма је одвојена линија продукта са новим издањима; Ембаркадеро Делфи Призма XE2 је избачена истовремено кад и  Делфи XE2."Embarcadero Prism XE2 downloads".

Године Ембаркадера (2008-) Ембаркадеро Делфи 2009 Делфи 2009 (Делфи 12, име кода "Tiburón"), је додао много нових особина као што је потпуно прерађен VCL и RTL за потпуну Уникод подршку, и додатим генеричких и анонимних метода за Win32 природно развијање. Подршка за .NET развијање је избачена из мејнстрим Делфи IDЕа почевши од ове верзије, и снабдевена новом Делфи Призмом."News Briefs: December 15, 2008" .

Ембаркадеро Делфи 2010 Делфи 2010 (име кода "Weaver", звани Делфи 14; није било верзије 13), је избачен 25. августа 2009. године и он је друго Уникод издање Делфија. Укључује нови компајлер run-time type information (RTTI) систем,"Delphi 2010 What’s New". подршку за Windows 7 директ 2D, тач скрин и гестове, форматер изворног кода, визуелни дебагер и опцију за старомодну палету компоненти у IDЕу. Нови "RTTI" систем прави веће извршне датотеке од претходних верзија.Elling, Dee (September 25, 2009).

Ембаркадеро Делфи XE Делфи XE (звани Делфи 2011,"Delphi Insider: Sneak Preview: Delphi 2011 is Delphi XE". име кода "Fulcrum"), је објављен 30. августа 2010. године за Делфи подршком за Амазон EC2, Мајкрософт Азуре су упаковане."Delphi XE is Here!

Делфи Почетничко издање