Праве сове (лат. -{Strigidae}-) једна су од две породице у оквиру реда сова (-{Strigiformes}-).
Опис Имају крупне, избуљене и округле очи на предњој страни главе које им омогућавају да добро процене удаљеност и брзину плена. Имају 100 пута бољи вид од човека. Очи сова су непокретне, као и код већине птица па зато морају да окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу окренути и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°.
Сове могу да виде на јако великим удаљеностима, посебно ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара.
Док друге птице имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код сова су ти отвори вертикално издужени и готово дуги скоро колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису смештени симетрично — десни је мало изнад левог. Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца који усмерава звук према ушима. Заједно с пернатим ушима, тај вео им служи за показивање расположења и често су упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју кратка и тврда пера која су смештена испред и иза слушног отвора и помажу при одређивању смера звука. Из истог разлога, сове имају ширу лобању него већина птица.
Крила сова су велика, широка, дуга и заобљена. Као и код других птица грабљивица, и код већине врста сова женке су веће од мужјака.Earhart, Caroline M. & Johnson, Ned K. (1970). „Size Dimorphism and Food Habits of North American Owls”.
Због својих ноћних навика, код ових животиња је изражен полни диморфизам у виду разлика у њиховом перју. Перје је мекано и у основи има паперје, што омогућава тихе летове. Прсти и стопала су обрасли крзном, што је посебно изражено код врста које живе на већим географским ширинама.Kelso, L. & Kelso, E. (1936). „The Relation of Feathering of Feet of American Owls to Humidity of Environment and to Life Zones”.
Исхрана Сове углавном лове ноћу, пажљиво вребају свој плен, а када га угледају готово нечујно се спусте и нападну. Совино перје је врло мекано, а посебно је прилагођено перје на крилима које на предњем крају има назубљен руб. Све то заједно помаже да совин лет буде потпуно нечујан и чини је вештим ловцем. Она чује тако добро да пленов положај може одредити слухом, тако да може ловити и у попуном мраку. Прехрана јој је разнолика, лови мале сисаре, птице, водоземце и инсекте.
Размножавање Паре се у пролеће и парови остају заједно цели живот. Удварање започиње у фебруару и исказује се гласним лупањем кљуном и тихим лепетањем крилима. Прикладна места за гнежђене женка бира у дупљама старих стабала или празним гнездима других грабљивица. Женка снесе 2—5 јаја и сама седи на њима док јој мужјак само доноси храну. Мали птићи након излегања у гнезду остају пет недеља и тек онда почињу да лете. Када постану самостални, мајка их тера из гнезда тако да морају да потраже своје властито подручје.
Паразити
Птичја маларија или Plasmodium relictum погађа сове и посебно, 44% северних и калифорнијских пегавих сова има 17 сојева паразита. Као што је поменуто у горе наведеном одељку о конкуренцији, пегаве и пругасте сове су у конкуренцији тако да њихово преклапање може довести до тога да паразит плазмодијума има више домаћина у концентрисаном подручју, али то није сигурно.
Систематика мини|усправно|Костур породице Strigidae. Музеј у Тулузу мини|усправно|Шумска сова мини|усправно|Шумска кукумавка, једна од критично угрожених врста сова у шумама Централне Индије
Породицу Strigidae увео је енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године. Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the Assistant Keeper responsible for the zoological collections at the time.
Молекуларно филогенетско истраживање сова од стране Џесија Салтера и сарадника објављено 2020. године показало је да је породица Strigidae подељена на две сестринске кладе и да су неки од традиционалних родова били парафилетски. Постављање три монотипска рода остало је неизвесно због деградиране природе доступне ДНК. На основу ових резултата Френк Гил, Памела Расмусен и Дејвид Донскер ажурирали су онлајн листу светских птица коју воде у име Међународног орнитолошког комитета (МОК).
Кладограм у наставку је заснован на резултатима студије Салтера и сарадника објављене 2020. године. Потпородице су оне које су дефинисали Едвард Дикинсон и Џејмс Ван Ремсен млађи 2013. године. Генетска студија објављена 2021. године сугерише да би род Scotopelia могао бити уграђен у Ketupa.
Скоро 200 врста сова распоређено је у следеће родове: Genus Megascops – око 20 врста Genus Otus – око 45 врста Genus Pyrroglaux Genus Margarobyas Genus Ptilopsis – 2 врсте Genus Mimizuku Genus Bubo – око 25 врста Genus Strix – неких 19 врста, укључујући 4 претходно класификованих у род Ciccaba Genus Ciccaba – 4 врсте су пренете у род Strix Genus Lophostrix Genus Jubula Genus Pulsatrix – 3 врсте Genus Surnia Genus Glaucidium – 30–35 врста Genus Xenoglaux Genus Micrathene Genus Athene – 2–4 врсте (зависно од тога да ли су родови Speotyto и Heteroglaux укључени или не) Genus Aegolius – 4 врсте Genus Ninox – неких 20 врста Genus Uroglaux Genus Pseudoscops Genus Asio – 6–7 врста Genus Nesasio
Изумрли родови Genus Mascarenotus – 3 врсте (изумрла ) Genus Sceloglaux (изумрла 1914?)
Праисторијски родови Genus Grallistrix – 4 врсте Grallistrix auceps Grallistrix erdmani Grallistrix geleches Grallistrix orion Genus Ornimegalonyx – 1–2 врсте Ornimegalonxy oteroi Ornimegalonyx sp. – вероватно подврста врсте O. oteroi Genus Asphaltoglaux Asphaltoglaux cecileae
Фосили Mioglaux (Касни олигоцен? – рани миоцен) – укључује "Bubo" poirreiri Intulula (Рани/средњи миоцен) – укључује "Strix/Ninox" brevis Alasio (Средњи миоцен) – includes "Strix" collongensis
Неразрешена систематика: "Otus/Strix" wintershofensis – фосил (Рани/средњи миоцен) "Strix" edwardsi – фосил (Средњи миоцен) "Asio" pygmaeus – фосил (Рани плиоцен) Strigidae gen. et sp. indet. UMMP V31030 (Касни плиоцен) – Strix/Bubo?Feduccia, J. Alan; Ford, Norman L. (1970). „Some birds of prey from the Upper Pliocene of Kansas”. Strigidae gen. et sp. indet. – праисторијска (Касни плиоцен/холоцен)Sánchez, Marco, Antonio (2004). „Avian zoogeographical patterns during the Quaternary in the Mediterranean region and paleoclimatic interpretation”.
Референце
Литература
Calaprice, Alice & Heinrich, Bernd 1990: Owl in the House: A Naturalist's Diary
.; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.) Lynx Edicions.
Спољашње везе
Typical owl videos on the Internet Bird Collection Strigidae sounds from the Neotropics on xeno-canto.org The Owl Pages about owls – photos, calls, books, art, mythology and more.