оквир|десно|Изглед прве плочице Велесове књиге Велесова књига је књижевна кривотворина о словенској религији и историји. У научним круговима (како међу историчарима, тако и међу лингвистима) општеприхваћен и нашироко документован став да је у питању фалсификат.
Без обзира на неаутентичност ове књиге, неопагани је користе као свој свети текст.
Велесову књигу је на српском језику објавила издавачка кућа „Пешић и синови“. Књига је имала неколико издања, а у издању из 2000. године је напоменуто да је то само први део Велесове књиге и да ће ова издавачка кућа објавити и други део књиге са преводом преосталих дашчица.
Историја Према наводима Јурија Петровича Мирољубова, руског емигранта у Сједињеним Америчким Државама, кога многи сматрају и њеним правим аутором, књигу (брезове дашчице) је у јесен 1919. године нашао пуковник царске војске Фјодор Артурович Изенбек док је тражио уточиште у Украјини и наишао на један опустошен замак. У њему је нашао само разбацане брезове дашчице. Погледавши их схватио је да је на њима нешто исписано те их је понео и наставио да лута земљом у којој се одвија револуција. Кад се рат завршио Изенбек није имао много избора, па је као и многи његови истомишљеници напустио земљу и отишао прво у Турску па затим у Југославију. 1923. је понудио дашчице Народном музеју у Београду уз малу новчану надокнаду али је одбијен.
Затим је отпутовао у Брисел где је срео самог Мирољубова. Мирољубову је наводно било потребно 15 година да протумачи то писмо. Затим Мирољубов са Велесовом књигом одлази у Сједињене Америчке Државе и предаје књигу Руском музеју у Сан Франциску. И од тад су се многи стручњаци бавили том књигом укључујући Шајана, Пешића, Кура, Лозко и Лесноја.
Референце
Литература
Спољашње везе „Ковачи лажног заноса“ (Политикин Забавник) Оно што научници мисле о „Велесовој књизи“ (прикупљање научних чланака, на руском)
Категорија:Словенска митологија Категорија:Фалсификати