Зика грозница је вирусна инфективна, болест из групе зооноза), које се преноси убодом комараца. Изазивач болести је Зика вирус (ЗИКВ) ) арбовирус (који се преноси артроподама) из породице флавивиридае () и рода Флавивируса (), који такође преносе и вирусе жуте грознице, денге. Један од четири заражене особе развија симптоме болести, док је већина случајева (60—80%) без симптома. Међу онима који оболе, симптоми болести су обично благи и трају најчешће 2-7 дана. Симптоми болести су слични онима код денге или Чикунгуња грознице, јер вирусе преноси иста врсте комараца.
Главни клинички знаци болести су; грозница, конјуктивитис, пролазни артритис, праћен артралгијом (боловима углавном у мањим зглобовима шака и стопала) и макулопапуларна оспа, која најчешће прво почиње на лицу, а затим се шири по целом телу.
Болест је први пут откривена у Уганди 1947. године, код носилац вируса, локалних мајмун из шуме Зика, по којој је вирус добио име. До прве идентификације с краја прве половине 20. века, болест је харала углавном у тропској Африци, југоисточној Азији и на пацифичким острвима. Међутим, 2015. године пренета је у Бразил, а потом се грозница изазвана овим вирусом убрзо проширила на Латинску Америку и неколико карипских острва.
Неуролошки и аутоимуне компликације код Зика грознице су могуће али за сада ретке. Први пут су описане у епидемијама у Полинезији, а однедавно, и у Бразилу. Здравствени званичници који су токо 2015. године проучавали болест у Бразилу установили су да вирус може прећи са мајке на нерођено дете у материци и код њега изазвати микроцефалију.Lisa Schnirring (30 November 2015). Zika virus spreads to more countries. Center for Infectious Disease Research and Policy, U. of Minnesota Academic Health Center. Приступљено 11. December 2015. Међутим, и дање постоји веома мали број описаних и истражених случајева у литератури. Док су хеморагијске манифестације документована само у једном случају (хематоспермија или појава крви у семену).
Такође током избијања епидемије у француској Полинезији утврђен је пратећи пораст случајева са Гијен-Бареовим синдромом, за који се сумња (али није доказано) да је можда изазван Зика вирусом.
Као се вирус буде ширио Америком, лекари ће стицати све више искуства о његовим симптомима и могућим компликацијама, тако да ће бити могућа и потпунија сазнања о карактеристикама болести, мерама превенције, вакцинацији и лечењу.
Историја Вирус је први пут откривена у априлу 1947. године код макаки мајмуна који су коришћени у истраживањима жуте грознице у Зика шуми, на обалама језера Викторија на полуострву Ентебе у Уганди. Поново је изолован у истој шуми 1948. године код афричких комарца (). Ентебе је место где се данас налази Институт за вирусолошка истраживања у Уганди (UVRI).
Вектори преноса вируса су комарци из рода Aedes, што је доказано експериментално у лабораторијским условима 1956. године.
Први случајеви Зика грознице описани су 1964. године, потом четири године касније, 1968. године, 1971. и 1975. године, када је Зика вирус изолован код оболелих људи у Нигерији.
Између 1951. и 1981. године, докази инфекције изолацијом вируса или тражењем трагова болести у серолошким анализама код људи, откривени су у многим афричким земљама (Уганда, Танзанија, Египат, Централна Афричка Република, Сијера Леоне, Габон и Сенегал) и Азије (Индија, Малезија, Филипини, Тајланд, Вијетнам и Индонезија). Геном вирус секвенциран је први пут у 2006. години.
Агенције које од 2014. године истражују Зика грозницу проналазе све већи број доказа о узајамној вези између Зика вируса, аутоимуних поремећаја и микроцефалије. Међутим, потребно је још много истраживања пре него што се докаже однос између микроцефалија код беба и Зика вируса. Други потенцијални узроци су такође у фази истраживања.
Опште информације 180px|мини|Микрографија Зика вирусаГлавне карактеристике Зика вирусом изазване грознице су:Edward B. Hayes, Emerging Infectious Diseases, vol. 15, no 9, 2009, p. 1347-1350 Зика грозница је болест изазвана Зика вирусом који преносе комарци Аедес. Око 80% заражених Зика вирусом не испољава манифестне симптоме болести. Људи са Зика грозницом обично имају благу грозницу, осип (егзантем) и конјунктивитис. Инкубација траје неколико дана а симптоми болести од 2 до 7 дана. Болест се повлачи након 7 дана Постоји све већи број доказа о вези између Зика вируса аутоимуних поремећаја и микроцефалије код новорођенчади. Не постоји посебан начин лечења јер се ради о вирусној инфекцији Вакцина тренутно није доступна (у истраживању је) Најбољи облик превенције је заштита од уједа комарца. Зика вирус према досадашњим сазнањима циркулише у Африци, Јужној Америци, Азији и Пацифику.
Епидемиологија Према подацима Америчких здравствених званичника, на дан 19. јануар 2016. године, Зика вирус је, идентификован у 28 земаља, које се уједно сматрају као ризичне. То су: Барбадос, Боливија, Бразил, Цапе Верде, Колумбија, Еквадор, Ел Салвадор, Фиџи, Француска Гијана, Гвадалупе, Гватемала, Гвајана, Гваделуп, Хондурас, Хаити, Мартиник, Мексико, Нова Каледонија, Панама, Парагвај, Порторико, Самоа, Свети Мартин, Суринам, Соломонска Острва, Тајланд и Венецуела. Наведени подаци биће ажурирани када нека нова земља потврди трансмисију, или када нека од наведених земља девет месеци не пријави ни један нови случај локалне трансмисије.PAHO Statement on Zika Virus Transmission and Prevention Pan American Health Organization, 24. January 2016.
Претпоставља се, да су Канада и Чиле сигурни од Зика грозница јер је Зика вирус није присутан због одсутности комарца из групе Aedes aegypti. Такође Зика грозница још није забележена у континенталним Сједињеним Америчким Државама, али је ова земља у непрестаном и великом ризику. мини|630x630px|центар|Дистрибуција Зика вируса на глобалном нивоу у јануару 2016. године. Дистрибуција болести Према подацима Америчких здравствених званичника, тренутно Зика грозница као обољење идентификована је у 22 земље, које се уједно сматрају као ризичне. То су: Боливија, Бразил, Колумбија, Еквадор, Ел Салвадор, Француска Гијана, Гватемала, Гвајана, Хондурас, Мексико, Панама, Парагвај, Суринам, Венецуела, Барбадос, Гваделуп, Хаити, Мартиник, Порторико, Зеленортска Острва и Самоа. 250px|мини|Дистрибуција зооноза Први аутохтони случај у Америци пријављен је у фебруару 2014 од стране Министарства здравља Чилеа (Easter Island).Chile. Ministerio de Salud. (07/03/2014). Available at: Међутим, од фебруара 2015. године број пријављених случајева од стране Министарства здравља Бразил је био у сталном порасту.Brasil. Ministério da Saúde. Confirmação do Zika Vírus no Brasil, [Internet]. Brasília: Ministério da Saúde, 2015.
У октобру 2015. године Министарство здравља Бразила упозорило на неуобичајено повећање броја случајева микроцефалија у држави Пернамбуко, у којој је за мање од годину дана, пријављен 141 случај, што је значајно повећање у односу на само 10 пријављених случајева у последњих неколико година.Secretaría de Salud del estado de Pernambuco. Ministério da Saúde investiga aumento de casos de microcefalia em Pernambuco.
Од маја месеца 2015. године поред заражавања Зика вирусом у Бразилу, болест се убрзо проширила и међу становницима 23 земље и територије Америке до фебруара месеца 2016. године. Засада се претпоставља да су једино Канада и Чиле сигурни од Зика вируса због одсутности комарца из групе Aedes aegypti. Такође Зика још није забележена у континенталним деловима Сједињених Америчких Држава, али је и овај део САД у великом ризику.
Постоје два главна разлога за брзо ширење вируса:
Први, што становништво обе Америке није претходно било изложено Зика вирусу, и зато не поседује одговарајући имунитет на овај вирус,
Други, што у свим земљама Америчког региона, осим Канаде и Чилеа постоје комарци из рода Аедес - главни вектори преношења Зика вируса.
СЗО предвиђа да ће Зика вируси у другој деценији 21. века наставити да се шири и вероватно „настанити“ све земље и територије у региону које настањују Аедес комарци.
Морбидитет Тачан број оболелих на глобалном нивоу за сада је тешко утврдити јер многе земље пријављују болест тек када открију циркулацију вируса на својим територијама. Такође, пребројавање оболелих је отежано, јер су клинички симптоми болести, код већине оболелих благи, па се сви оболели не јављају лекару.
Морталитет Како је то вирус, који је за сада имао веома ограничену демографску и географску дистрибуцију, и не постоје поуздани докази да он може да изазове смрт. Међутим, пријављени су и спорадични случајеви умрлих, са више озбиљних манифестација и компликација, али углавном код болесника са већ постојећим хроничним болестима или стањима, која могу бити могући узрок смрти, а не Зика вирус.
Почетком фебруара 2016. први пут су здравствени званичници Националног Института за здравље у Колумбији, директно приписали смртне последице вирусу Зика, код три случаја у Колумбији. Као непосредни узрок смрти наводи се редак неуролошки синдром изазван вирусом. Колумбија је, поред Бразила најтеже погођена Зика вирусом.Колумбија, троје умрло од последица Зика вируса РТС 5.2.2016.
Микроцефалија
300px|мини|Новорођенче са знацима микроцефалије До јануара 2016. године спроведена истраживања потврдила су присуство Зика вирусног генома (техником ланчане реакција полимеразе (RT-PCR), у реалном времену), у амнионској течности трудница, чији фетуси су имали манифестну микроцефалију, која је утврђена након спроведеног пренаталног ултрасонографског снимања.Brasil. Ministério de Salud. Microcefalia: Ministério da Saúde divulga boletim epidemiológico. Brasilia: Ministério da Saúde, 2015.
У Бразилу, у новембру 2015. године, установљено је присуство Зика вирусног генома у узорцима ткива и крви узоркованих од мртворођеног новорођенчета са микроцефалијом.Pan American Health. Neurological syndrome, congenital malformations, and Zika virus infection: implications for public health in the Americas. Epidemiological alert December 2015. Ови налази потврђени су почетком јануара 2016. и имунохистохемијским анализама од стране ЦДЦ, у Бразилу.Brasil. Ministério da Saúde. Novos casos suspeitos de microcefalia são divulgados pelo Ministério da Saúde, Internet. Brasília: Ministério da Saúde, 2016.
Недавна студија Fiocruz-Paraná, у којој је коришћена хистохемијска анализа, потврдила је присуство Зика вируса у плаценти оболеле труднице.ASCOM Fiocruz-Paraná. Pesquisa da Fiocruz Paraná confirma transmissão intra-uterina do zika vírus. Internet . Paraná; 2016.
Првобитна, преепидемијска, преваленција микроцефалија у Бразилу, била је око 0,5 случајева на 10.000 живорођених беба, што је ретроградно израчунато на основу матичних књига рођених, и била је нижа од очекиване процене од 1-2 случаја на 10.000 живорођених беба,EUROCAT, European Surveillance of Congenital Anomalies. Prevalencetables. Ispra, Italy: EUROCAT European Surveillance of Congenital Anomalies; 2015. На: што је значајно мање, од преваленције микроцефалије у свету, у периоду од 2008 до 2102. године (видети табелу испод) <center> Преваленција микроцефалије (на 10.000 рођених) за све земље у евиденције EUROCATA од 2008. до 2012. EUROCAT is a WHO Collaborating Centre for the Surveillance of Congenital Anomalies. {| class="wikitable" |- ! !! Живорођено !! Фетална смрт !! Прекид трудноће збогдијагностикованих аномалија !! Укупно !!Преваленција |- | Микроцефалија||<center> 1.056||<center>52||<center>93||1.201||2,85 (2,69 - 3.02) |}