Rodna i polna anksioznost, ili rodni i polni anksiozni poremećaj i konflikti rodnih uloga, definišu se kao „opsesivna briga u arbitriranju oko granica između muškog i ženskog, koji može nastati još od perioda najranijeg detinjstva“. U svakodnevnom životu rodne uloge značajno su predodređene društvenim i kulturalnim očekivanjima, jasno su određene (normirane) „i u priličnoj meri su dihotoma ponašanja koja su očekivana, poželjna, a sve u skladu sa polom.“
U uslovima kada dolazi do nezadovoljavanje normiranih „rodnih obeležja“, ponašanje može biti izmenjeno i izazvano ličnim doživljajem visokog stepena distresa, koji se psihofizički ispoljava različitim stepenom intenziteta i kvalitetom anksioznosti.
Pravovremenom i prevashodno stručnom metodologijom u mogu se identifikovati osobe sa rizikom za razvoj rodne i polne anksioznosti, zbog oskudno reagovanja na stres (zasnovanog na lošim adaptivnim (coping) strategijama), ili nesnalaženja u sferi interpersonalnog (gde osoba nema dobre socijalne veštine za razumevanje socijalnog konteksta). Kod takvih osoba eventualna intervencija terapeuta (više struka) ima za cilj da im pomogne da postanu više promišljeni, komforniji, snalažljiviji i sa akciono orijentisanim adaptacionim (coping) strategijama na polnu i rodnu anksioznost.
Pojmovi - pol, rod, rodni identitet мини|300п|Sloboda izražavanja rodnog identiteta u sebi uključuje i pravo na rodnu nejasnost i rodnu kontradikciju. Tako neka osoba sebe može doživljavati kao žensko, iako je rođen sa muškim telom i obratno, što kod nje može izazvati rodnu disforiju sa simptomima homoseksualne anksioznosti ili homoseksualne panike sa OKP. Da bi definisali pojam rodnog identiteta, mora se prvo uočiti razlika između pojmova pol i rod: Pol Pol je ono što se dobija genotipom, i odnosi se na biološku datosti i posedovanje primarnih seksualnih karakteristika. Međutim, osobu u seksualnom ne određuju samo geni, anatomija i hormoni, već i kompleksni rodni činioci (vidi rod i rodni identitet). Rod Pored bioloških, veliki značaj imaju i društveni i psihološki faktori, ili rodni činioci, kao socijalno profilisan i personalno posredovan odnos prema biološkoj datosti, odnosno prema sopstvenoj polnosti.English, H.B. i A.C. English. Obuhvatni rečnik psiholoških i psihoanalitičkih pojmova. Beograd: Savremena administracija, (1972). Rodni identitet Pojam rodni identitet oslanja se na razmatranju, i na osnovu toga određuje kao identitet pojedinca koji je doživljen s obzirom na sopstvenu individualnost kao pripadnika muškog ili ženskog pola; osjećaj samosvesnosti koji se tretira kao unutrašnje, lično iskustvo javno izražene polne uloge.
Sve više se u naučnim krugovima i društvu napušta ideja o rodnom identitetu kao rigidnoj formaciji koja obuhvaća isključivo maskuline ili isključivo feminine identifikacije i atribute, jer se smatra da postoji određena ravnoteža između ove dve vrste identifikacija. Na svesnom nivou prevagu svakako imaju atributi sopstvenog pola, ali na nesvnesnom nivou identifikacije sa suprotnim polom nastavljaju da postoje kao trajni kapaciteti.Клајн, Мелани. Унутрашњи свет дечије психе. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2001.
Anksioznost Anksioznost je neprijatno stanje koje se karakteriše osećanjem stalne strepnje i straha da će se nešto nepredvišeno i strašno dogoditi. Ovo stanje prati neprijatna fizička i emocionalna napetost celog tela i unutrašnji nemir.
Anksiozne osobe su u nekoj vrsti neprekidnog stanja strepnje ili iščekivanja. Osoba je stalno u „gardu“ za odbranu tj. na oprezu, kao da joj se sprema neka iznenadna i nepredviđena opsanost.
Anksioznost koja predstavlja spoj straha i eventualnog budućeg zla je doživljaj stalnog i produženog straha, koji je u niskom intenzitetetu prisutan kod svih nas npr. pre porođaja, putovanja, ženidbe itd. Međutim postaje i patološka stanja anksioznosti kada, kada je strahovawe (ili iččekivanje) preteranog intenziteta ili prekomerno prolongirano, ili kada u takvoj osobi pokreće odbrambene mahanizme koji se ozbiljno prepliću sa efikasnošću u životu neke osobe.
Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB-10) U MKB-10 anksioznost je svrstana u grupu psihički poremećaji kod kojih je anksioznost dominantan simptom. Ovi psihički poremećaji svrstani su u grupu anksioznih poremećaja (F 41), i nadalje, su svrstani u grupu neurotskih, stresom uslovljenih i somatoformnih poremećaja.Svetska zdravstvena organizacija. Međunarodna klasifikacija bolesti, MKB- 10. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1992.
Polazne osnove Načelno gledano anksioznost, kao fenomen, odvojen je i samostalan u odnosu na rodne i polne odlike i odlike identiteta (heterosesksualni, homoseksualni i transseksualni). Razlike u ovim modalitetima su moguće između generatora, odnosno „trigera anksioznosti“, načina manifestovanja, strategija oponašanja itd.
Dosadađnja istraživanja u psihijatriji prave značajnu diskrepancu između polnog i rodnog identiteta, jer polni identitet određuju anatomski atributi, a rodni odnosi nastaju kao neprekidni subjektivni doživljaj sopstvenog pola. Rod je direktno povezan sa rodnim ulogama koje su očekivane i nametnuta, usvojenim društvenim ponašanjem i polno su diferencirane. Po tome rod je određen standardima kulture u kojoj živimo a ti standardi su promenjljivi, i nisu isti u različitim epohama i kulturama.
Tvrdnje više autora da su rodne uloge, značajnije od seksualnih (muško-ženski), objašnjava veća zastupljenost anksioznosti u djevojčica nego u dečaka. Izraz straha i anksioznosti je prihvaćen, pa čak i „odomaćen“ među djevojkama, ali je u suprotnosti sa muškom rodnom ulogom: jer se od dečaka očekuje da se suoče sa svojim strahovima i koriste adaptivno ponašanje da se nosi sa situacijom. Iako je veza između anksioznosti i rodne uloge dobro poznata kod odraslih, empirijski dokazi kada su u pitanju dece su mnogo oskudniji.
Hijerarhijske višestruke analize regresije kojim je istraživan uticaj rodne uloge u odnosima između rodne uloge i anksioznosti, pokazale su da rodne uloge bolje objašnjava anksioznost nego biološki pol. Također, emocionalna inteligencija (EI) i interakcija između EI i rezultata muško-ženskog stereotipa (MF) su značajni prediktori anksioznosti. Na primer deca sa niskim rezultatima MF i niskom EI imali su značajno viši nivo anksioznosti, dok su oni sa visokim rezultatima MF i visokom EI imali najniži nivo anksioznosti. Ovi rezultati pokazuju ne samo efekat rodne uloge u razvoju anksioznosti, ali i ublažavajući (smirujuće) efekte emocionalna inteligencija (EI).Stassart, Céline et al. Gender Role Orientation, Emotional Intelligence and Anxiety Symptoms in Children Scientific congresses and symposiums : Poster 18. 4. 2013.
Rodna anksioznost Rodna anksioznost (rodni poremećaji) su „opsesivna briga u arbitriranju oko granica između muškog i ženskog, koji može nastati još od perioda najranijeg detinjstva“. Na osnovu ovih stavovova ona se ne odnosi samo na indidivualni, već i na globalni sociološki plan, i ispoqava se kroz preterana očekivanja i zabrinutost povezanu sa frizurom, oblačenjem, veoma često načinom gestikulacije, govora, gestikulacije, manira, izbor profesije, afiniteta i drugi spolja vidljivim muškim ili ženskim atributima.
Rodni stresori Rodni stresori su u svakodnevnom životu čoveka neizbežni, ali individualne adaptacione (coping) strategije određuju stepen efikasnosti individualnog adaptacionog stila. Takođe prema Lazarusu (1984) koji podrazumeva da događaji imaju stresogeno dejstvo ukoliko sredinski uslovi remete ili prete da će poremetiti fizičko ili psihološko funkcionisanje pojedinca,Lazarus, RS. Folkman, S. Stress, appraisal, and coping. New York: Springer; 1984. možemo zaključiti da istovetni događaji nemaju podjednako stresogeno dejstvo niti jedna osoba uvek na isti način reaguje na događaj koji može biti stresogen.
Individualne adaptacione (coping) strategije na rodne stresore U procesu suočavanja sa rodnim stresom postoje različite faze. Inicijalno se izdvaja proces kognitivne procene, pod kojom se podrazumeva procena sredinskih zahteva i individualnih snaga za suočavanje sa stresom. U Tom uslovima adaptacione (coping) strategije podrazumevaju primenu različitih načina suočavanja sa stvarnim ili anticipiranim problemima vezanim za rodni i polni identitet i njihovim pratećim emocijama.
Prema teoriji Lazarusa i Folkmana (1984), napravljena je distinkcija između: Strategija suočavanja usmerenih na rešavanje problema. Ova strategija ima za cilj rešavanje problema, koji uključuju, pokušaje pojedinca da promeni stresor u smislu konfrontacije i planskog rešavanja problema. Strategija usmerenih na emocije. Ova strategije usmerene je na emocije, i ima za cilj da pokuša da reguliše negativne emocionalne reakcije u odnosu na stresor. Ovi pokušaji najčešće obuhvataju samokontrolu i distanciranje.Folkman, S. Lazarus, RS. The Ways of Coping Questionnaire. Palo Alto, CA: Consulting Psychologists Press; 1988.
Epidemiološki gledano ne postoje veće razlike na uticaje rodnih stresora između žena i muškaraca žene ili za veći rizik razvoja rodnog anskioznog poremećaja. Čak šta više, suprotno od očekivanog oba pola su na stresore podjednako osetljiva.
Klinička slika Rodna anksioznost kao obični anksiozni poremećaj u kliničkom smislu karakteriše se anksioznošću strepnjama (koje su po svojoj suštini preterani iracionalni strah) izazvan situacijama koje inače nisu opasne.
Pacijent takve situacije najčešće izbjegava ili ih podnosi ali sa strahom, dok njegova zabrinutos može biti usmerena na individualne simptome poput lupanja srca ili nesvestice. Ovi simtomu su često povezani sa sekundarnim strahom od smrti, gubitka kontrole ili „da će poludjeti”.
Kod žene, emocije su više izražene te ih one i dublje osećaju. Kada žena izgubi nešto ili nekog dragog, ona se vrlo lako prepusti očajavanju ili okrivljavanju sebe, nego što bi to učinio muškarac. Budući da su učene da budu pasivne i zavisne, žene lako stiču utisak da ne mogu upravljati ni svojim životom, niti odlukama. Preterano se oslanjanjju na spoljašnje faktore i druge ljude što kod njih dovodi do pojačanih strahova za koje žene veruje da nene mogu da utiču. Izbegavajući poremećaji uz hronično nisko samopoštovanje žene zapadaju u dublju anksioznost, praćenu idejom da je ženska uloga pasivna.
Muškarci su agresivniji od žena, oni svoje probleme „izbacuju iz sebe“. Umesto da sebe okrivljuju i oplakuju, oni češće biraju da se napiju ili posvađaju, udare nekog/nešto i na taj način isprazne (razblaže) anksioznost.
Kliničkom sliko dominiraju često i razmišljanje o fobijskoj situaciji, što uobičajeno stvara prethodna anksioznost, tako da se fobična depresija i anksioznost često javljaju zajedno.
Dijagnoza Postavljanje dijagnoze zasniva se na dva osnovna kriterijuma, čije je prisustvo je neophodno: insistiranje osobe na tome da ona zapravo jeste i pripada suprotnom polu klinički dokazi o jasnom i snažnom diskomforu (koji uključuje odvratnost prema telesnim organima i želju da se hirurškim putem promene polni organi), pre svega vezanom za sopstveni telesni pol na rođenju.
Polna anksioznost I pored uvreženog mišljenja i širokih i konzistentnih dokaza povezanim sa ulogom pola u prevalenci anksioznih poremećaja, značajno manje su se epidemiološke studije bavile proučavanjem uticaja pola na ove epidemiološke parametre u različitim anksioznim poremećajima, ili na koji način pol utiče na osnovne epidemiološke paramentre kao što su; životna dob u vreme pojave prvih tegoba, dužina bolesti i obrasci vezani za komorbiditet.