Операција Спречити лет је назив за операцију које су покренуле НАТО снаге 12. априла 1993. с циљем да спроведу у дело одлуку Савета безбедности Уједињених нација о увођењу зоне забрањеног лета над Босном и Херцеговином. Касније је под притиском САД СБ УН усвојио одлуку којом су НАТО снаге добиле овлашћење за пружање непосредне ваздушне подршке снагама УН и спровођење ваздушних напада на мете у БиХ. У операцији су учествовале снаге дванаест чланица НАТО. До краја 20. децембра 1995. пилоти НАТО извели су 100.420 борбених летова.

НАТО се по први пут у својој историји војно ангажовао: 28. фебруара 1994. у ваздушној бици над небом Бања Луке оборио је 4 српских авиона, а у операцији у близини Горажда гађао је први пут мете на земљи. Ова борбена дејства показала су да се НАТО прилагодио условима насталим после Хладног рата и да, изузимајући низије у средњој Европи, може дејствовати у окружењу. Сарадња између УН и НАТО током операције такође је утрла пут каснијим заједничким операцијама. Иако је помогла успостављању односа УН и НАТО, операција Спречити лет изазвала је сукобе између двају организација. Напетост између њих нарочито је нарасла након што су миротворци УН узети за таоце као одговор на НАТО бомбардовање.

Операција је трајала више од две године. Претходила је операцији Намерна сила, односно масивном НАТО бомбардовању Републике Српске које је одиграло одлучујућу улогу у окончању рата.

Позадина и операција Скај монитор На почетку рата у БиХ, октобра 1992, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је резолуцију 781. Ова резолуција забрањивала је неовлашћене војне летове у ваздушном простору БиХ. Након усвајања ове резолуције, НАТО је покренуо операцију Скај монитор. Током ове операције НАТО снаге су надгледале зону забране летења, али против кршилаца нису предузимале никакву војну акцију. До априла 1993, НАТО снаге су документовале више од 500 прекршаја у зони забране лета. Као одговор на кршење ваздушног простора БиХ и резолуцију 781, СБ УН донео је резолуцију 816.

Док је резолуција 781 забрањивала само војне летове, резолуција 816 забрањивала је све летове у ваздушном простору БиХ, изузимајући оне које је изричито овластио Координациони центар за лет УН у Загребу. Резолуција је овластила и земље чланице УН да „предузму све нужне мере ... да би се осигурало поштовање“ ограничења у зони забрани лета."Resolution 816" Као одговор на ову резолуцију, НАТО је 12. априла 1993. започео операцију Спречити лет. Првобитно је задатак операције био осигуравање зоне забране лета. Касније је неколико чланица НАТО, укључујући САД, изразило спремност за проналажење начина да се рат заврши и побољша ситуација цивила. Они су веровали да се то може постићи војном акцијом. САД су већ предузеле једностране акције у погледу помагања цивила у ратом захваћених подручјима. У склопу операције Пружи обећање (Provide Promise) испоручивана је хуманитарна помоћ у БиХ. Многи званичници САД залагали су се за употребу војне силе. Били су спремни да прошире ваздушне операције САД операцијом Спречити лет. Веровали су да ће примена силе у зони забрани лета и евентуални ваздушни напади брже окончати сукоб. НАТО снаге претрпеле су свој први губитак већ другог дана операција, када се француски Мираж 2000 срушио у Јадранско море услед механичког квара. Пилот се катапултирао.

Успостављање зоне забране летења мини|F-15C Америчког ратног ваздухопловства полеће на борбени задатак

Након усвајања, операција Спречити лет је била релативно успешна у спречавању авиона од летења у забрањеном ваздушном простору изнад БиХ. Током операције Скај монитор, у просеку је било 20 неовлашћених летова месечно, али током операције Спречити лет, просек је износио три лета месечно. Процењује се да је за време сукоба у БиХ је било само 32 војна авиона. Сви они су пре рата припадали ЈНА, а током рата налазили су се под контролом Срба. Стога је задатак НАТО био пре свега спречавање упада у ваздушни простор БиХ из Хрватске и Србије.

До првог озбиљног кршења зоне забране лета дошло је 28. фебруара 1994, када је шест јастребова Ј-21 РСК бомбардовало муслиманску фабрику оружја у Травнику. Авиони F-16 Америчког ратног ваздухопловства оборили су четири од шест јастребова изнад Бања Луке.http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hronika_rsk_89_95.pdf Ово је било прво борбено дејство у операцији Спречити лет и једина значајна ваздушна битка. Можда важније од тога је чињеница да је Бањалучки инцидент прво борбено дејство у историји НАТО. Српска страна потврдила је губитак пет авиона.

Док је операција Спречити лет била релативно успешна у заустављању летова авиона, НАТО снаге су имале потешкоћа да зауставе летове хеликоптера, који су представљали већи изазов. Све зараћене стране су користиле хеликоптере углавном у невојне сврхе, а неке летове овластиле су УН. Према правилима вођења операције, ловци НАТО су били овлашћени да оборе само оне хеликоптере који су починили непријатељски акт. У супротном случају, ловци НАТО су издавали наредбу „слети или изађи“ (land or exit), другим речима тражили су да пилот приземљи летелицу или напусти зону забране лета. Хеликоптери који су се нашли у ваздушном простору БиХ обично су се повиновали овим наредбама, слећући на земљу, али би поново полетали када би НАТО снаге отишле. Ниједна зараћена страна није поштовала забрану лета хеликоптера, као што се уосталом види из одговора Ратка Младића на питање новинара ББЦ зашто крши забрану лета: „Командант оружаних снага Срба у БиХ не јаше магарца“."Ratko Mladic's very personal war"

Осим тога, лажне ознаке на хеликоптерима отежавале су посао пилотима НАТО. Војници су често на своје хеликоптере стављали ознаке организације које је Координациони центар за лет у Загребу овластио да лете у забрањеном простору. На пример, војска Републике Српске често је стављала лого Црвеног крста на своје хеликоптере, а хрватски хеликоптери су имали ознаке сличне онима које су носили хеликоптери хуманитарне помоћи УН. Сумњив идентитет ових хеликоптера представљао је нарочит проблем након инцидента са Црним јастребом у Ираку, када су ловци F-15 амерички хеликоптер идентификовали са ирачким и оборили га, пошто пилоти НАТО нису хтели дејствовати уколико нису били потпуно сигурни у идентитет летелице. Због правила вођења рата и потешкоћа са идентификовањем летелица, НАТО снаге су се показале немоћним да зауставе већину неовлашћених летова хеликоптера, што је за последицу имало 5711 документованих неовлашћених летова током рата.

Непосредна ваздушна подршка и ваздушни напади Још пре него што је започета операција Спречити лет, један број америчких званичника лобирао је да ваздушне снаге НАТО примене већу силу у БиХ. Бил Клинтон је у својој платформи током предизборне кампање за председника САД најављивао политику lift and strike, која је подразумевала употребу ваздушних напада против српских снага у БиХ. Након отпочињања операције Спречити лет, амерички званичници, међу којима и председник Клинтон, тражили су да се мисија прошири. Након што су Срби одбили Венс-Овенов план 6. маја 1993, Клинтон и други амерички званичници интензивирали су своје апеле и размотрили могућност употребе напада великих размера који би Србе приморали на прихватање мировних услова. На крају ниједан такав напад није одобрен нити изведен, али амерички званичници су постали отворенији према идеји о употреби ваздушних напада у сврху принуде.

Јуна 1993, делимично под притиском САД, Савет безбедности усвојио је Резолуцију 836 којим су НАТО снаге добиле овлашћење за пружање непосредне ваздушне подршке снагама УНПРОФОР-а уколико оне то затраже. Поступак тражења ваздушне подршке био је прилично компликован, јер је почивао на принципу двоструког кључа, односно изискивао је одобрење и УН и НАТО. За одобрење УН требало се обратити седишту у Њујорку, а с обзиром на разлику у временским зонама ефикасна координација је била готово немогућа. Процес добијања одобрења УН касније је поједностављен када је генерални секретар Бутрос-Бутрос Гали пренео овлашћења за одобрење ваздушних напада на свог представника у Босни, Јасушија Акашија. Чак и после овог поједностављивања, принцип двоструког кључа и даље је представљао проблем. Наиме, прво је требало да сви захтеви буду обрађени у Центру за ваздушне операције у Кисељаку, а затим да препусте читав ланац команде УНПРОФОРА Акашију. Након што би Акаши одобрио захтев, поднео би га НАТО командирима који би затим проследили наређења назад у свој ланац команде и координисали са снагама на земљи.

Због компликоване процедуре, НАТО неколико месеци није обавио мисију ваздушне подршке. Без обзира на то, ускоро је почео да планира трећу месију: ваздушне нападе у сврху принуде који су заговарани у САД. НАТО је први пут био спреман да искористи операцију Спречити лет за извођење ваздушних напада августа 1993. Планирани ваздушни напади су били замишљени као део плана за окончање опсаде Сарајева. После дипломатске интервенције, план није извршен, али је направљен преседан за могућу употребу ваздушних напада. Тако је у фебруару 1994, након бомбардовања Сарајевске пијаце, НАТО издао ултиматум Србима да повуку све тешко наоружање из зоне искључења или ће у противном бити бомбардовани. Пошто су се Срби повиновали захтевима НАТО, ваздушни напади нису више спровођени.

Напад на Горажде

У априлу 1994. српске снаге су покренуле напад на безбедну зону УН Горажде. У почетку, секретар одбране САД Вилијам Пери рекао је новинарима да САД „неће ући у рат да зауставе Србе“ од заузимања Горажда, а други виши званичници јавно су умањивали могућност употребе ваздушних напада.Gordon (April 5, 1994) Међутим, неколико дана од почетка напада неколико војника УНПРОФОР-а је рањено, а један је настрадао у размени ватре. Стога је генерал Мајкл Роуз, командант УНПРОФОРа, затражио од НАТО да дејствује у складу с резолуцијом СБ УН 832.Gordon (April 11, 1994)

Одговарајући на захтев, два авиона F-16 Америчког ратног ваздухопловства су 10. априла гађали српске мете, укључујући тенк и командно место. Идућег дана, два авиона F/A-18C америчког маринског корпуса гађали су остале мете у области. Истога дана, генерал Ратко Младић, командант војске Срба у БиХ, звао је генерала Роуза и претио његовим снагама, рекавши "још један напад и оборићу авионе — не могу да гарантујем безбедност УНПРОФОР-а, напашћу УНПРОФОР и ваше седиште". Младић је испунио своје претње у периоду од 12. до 14. априла. Наредио је својим снагама да опколе 150 мировњака УНПРОФОР-а, узевши их у таоце. Затим је телефонирао генералу Роузу и рекао им "да ако НАТО не заустави своје акције, ниједан војник УН неће остати жив". Неки таоци су били из земаља чланица НАТО, пре свега Велике Британије и Француске. Ове земље су из страха за безбедност својих људи захтевале да се сместа прекину напади. У знак разумевања, НАТО је привремено опозвао своје снаге, али је 15. априла, због поновних српских напада, поново послао авионе у ту област.