Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се задњонепчани сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у пискаве сугласнике Ц, З и С. Раније се у српској филологији ова појава звала друга палатализација.
Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:
у номинативу и вокативу множине именица мушког рода: к > ц – јунак > јунаци г > з – налог > налози х > с – орах > ораси у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода: к > ц – јунак > јунацима г > з – налог > налозима х > с – орах > орасима у дативу и локативу једнине именица женског рода: к > ц – рука > руци г > з – нога > нози х > с – сврха > сврси у императиву: к > ц – пећи > пеци г > з – лећи > лези код несвршених глагола: г > з – дигнути > дизати х > с – уздахнути > уздисати
Одступања од сибиларизације У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена: Милка - Милки, Бранка - Бранки
У дативу и локативу речи од миља (хипокористика): бака - баки, зека - зеки
Код страних речи: лига - лиги, клика - клики
Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, ћк, чк, тк, шк: мазга - мазги, коцка - коцки, праћка - праћки, тачка - тачки, мотка - мотки, пушка - пушки
Категорија:Гласовне промене