мини|Данашњи изглед Вождове улице (2016). Улица Вожда Карађорђа у Нишу једна је од централних градских саобраћајница, настала на траси Римског пута Виа Милитарис, касније Царског друма, у доба Османлијске владавине, која се пружа од данашњег Трга краља Милана (Трга ослобођења) до раскрснице са улицом Војводе Мишића, где се наставља у Булевар др Зорана Ђинђића.Ž. Živanović: Niš i niške znamenitosti, pom. rad. pp. 38.
Називи улице Виа Милитарис (у античком периоду) • Пиротски сокак и Улица Стамбол капија (у периоду владавине Османлија) • Карађорђева улица (у Краљевини Србији) • Вождова улица (у Краљевини Југославији). Улица „Вожда Карађорђа“ (након Другог светског рата и до данас).
Данас су код Нишлија у паралелној употреби називи „Вождова“ и „Вожда Карађорђа“. И на приватним и на државним зградама и данас постоје табле са оба назива. Тако нпр. на згради Главне поште 1, на задњем улазу на истом зиду једна изнад друге стоје две табле са називом улице: „Вожда Карађорђа“, и „Вождова“. 500px|центар
Положај и пространство 500px|мини|центар|Улица Вожда Карађорђа на плану Града Ниша. Црвеном бојом означене су западна (лево) и источна граница улице (десно).
Историја мини|Винтеров план на коме се у означеном кругу налази Синђелићев трг који је по средини у пресецао улицу Вожда Карађорђа, на приближно два једнака дела, западни и источни. Историјско-насељске претпоставке о датуму настанка Трга краља Милана (Трга ослобођења) на левој обали Нишаве, код моста испред главног улаза у древну Нишку тврђаву, настала је раскрснице путева који су се од овог простора рачвали према Подунављу, Цариграду, Солуну и Скадру, а које се формирала најврероватније у постаничком, или можда већ у античком периоду, а наставила да се развија у феудалној Србији и током 500 година за време владавине Османлија, једна од главних саобраћајних артерија Ниша, данас позната као улица Вожда Карађорђа.Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991.
Најранији писани податак о простору на којем се данас простире Трг краља Милана (Трг ослобођења) и ова стратешки важна раскрсница, пружа Запис Алберта Ахенског О Крсташима Петра Пустињака и њиховом проласку кроз Нишу јула 1096. године. У том запису, који је део ширег текста о угарско-византијским односима с краја 11. века, поред осталог, он је највероватниј описао данашњи главни градски Тг Ослобођења:
Тако је од раскршћа у централном делу Ниша, из дела Виа Милитарис-а а касније Цариградског друма, који се долазећи из правца Београда одвајао ка истоку за Цариград, у 17. веку изграђен Пиротски сокак, данас улица Вожда Карађорђа.
Први објекти који се крајем 15. века спомињу на супротној, левој обали Нишаве били су воденица (ниже моста на Нишави) и Хамам, Мехмед-бега (на месту данашње књижаре „Светлост“). Први дућани заметак Нишке чаршије и први стамбени објекти који се помињу на левој обали Нишаве су из 16. века. У 16. или 17. веку око Пиротског сокака развијала се „Стамбол капија“ мала, једна од 13 градских насобина (махала), на утрини источно од јарка (који је одводио површинску воду са градских улица у Нишаву) са данашњег Синђелићевог трга и околног простора.D. Bojović; Niš do velikog rata 1683. Istorija Niša I, Niš, 1983, str. 121.
Термин за овај кварт Ниша, по коме је и Пиротски сокак преименован у улица „Стамбол капија“, после ослобођења од Османлија, 1878. године, још неколико деценија био је у употреби, а затим у првим деценијама двадесетог века почео је прво да се не користи, а између два светска рата скоро потпуно је нестао из употребе.
Пиротски сокак била је једна од првих улица у гарду која је након 1878. године исправљена, проширена и изграђена према поставкама Винтеровог план за регулацију Ниша. Улица је регулисана, насута, калдрмисана и, за оно време, добила је велику ширину.
Од времена настанка у 17. века, у овој улици изграђене су бројне грађевине од којих је најстарија, и једина сачувана, приземна беговска кућа са доксатом, данас позната као кућа Мишићевих из 1840. године.B. Andrejević: Kuća Mišićevih, „Narodne novine“, 18. nov. 1972.
У времена Османлија у овој улици почео ја, а наставио до дана, да се гради читав низ грађевина оријенталне, класицистичке а касније модерне и постмодерне, и на крају савремен архитектуре. Куће од трошног материјала настале пре 19. века, све више су замениле оне габаритније, вишеспратне како и приличи једној од централних улица Ниша који је све више растао, развијо се и мењао визуелни идентитет.
Вождова између два светска рата Кроз улицу су некада је пролазили трамваји, и стварали „препознатљиву буку“ превозећи грађане, од главне железничке станице до Нишке Бање. Било је то у периоду од 1930. до 1958. године. Трамвај је, 28 година у Нишу био, прво симбол средње класе, грађанског друштва, поштене интелигенције, а после рата и обичног народ. Трамвај, чија су шине (једног колосака) пролазила уз њен јужни тротоар, на брежуљку одвојеном од коловоза, са две саобраћајне траке обложеног гранитном коцком, остаће међу нишлијама запамћен као симбол једног другачијег Ниша, гостпоственијег, романтичнијег, боемскијег. Данас је трамвај у Нишу само сећање, на једно прошло време, које покреће многе активности нишлија за његово обнављање (према анкети Машинског факултета, на узорку од 3.000 Нишлија, њих 88,6% сматра да се трамваји требају врати на улице Ниша. Вождова по завршетку Другог светског рата мини|Вождова улица након Ослобођење Ниша у Другом светском рату Након три године, шест месеци и четири дана немачке и бугарске окупације, Ниш је коначно ослобођен, 14. октобра 1944. године у 14 часова. Према сећању савременика догађаја, бугарске и совјетске снаге спојиле су се у центру Ниша у Вождовој улици код хотела „Оријент“. (данас се на том месту налази хотелу Амбасадор). Затим су почели да излазе и први грађани и прве Нишлије, радознало посматрајући тенкове, камионе и моторна возила. Бугарски војници су викали: „Совјетски војници су са нама!“История на Отечествената Война на България 1944-1945, том Втори (Участието на България в разгромяването на немскофашистките войски на Балканите (септември-ноември 1944 г.), София, 1982, 157. Тога дана у Вождовој улици смаштена је 10. бригада НОВЈ у згради Мушке гимназије (данас зграда гимназије Стеван Сремац и Бора Станковић), а Штаб 22. дивизије у згради ОШ Вожд Карађорђе.
Наредних дана у неколико наврата Вождовом улицом свечано су продефиловале војне јединице на коњима у пратњи савезничких страних мисија.
Када су јединице НОВЈ, Црвене армије и бугарске Отечественофронтовске армије 14. октобра 1944. године продрле у Ниш, у Вождовој улици електричне инсталације биле су покидане, водоводна мрежа у квару, доста зграда оштећено трамвајска пруга уништена. Успостављена нова народна (револуционарна) власт, издала је наређења за функционисање свакодневног живота. У Вождовој улици су отворени хотели, трговачке, угоститељске и занатске радње, успостављен је трамвајски саобраћај.
Позориште у Вождовој улици је свој редован рад почело 28. октобра 1944. године. Од првих дана ослобођења његова сала је коришћена за разне конференције и договоре и као сцена за наступ културно-просветне групе при Главном штабу за Србију.
Вождова после Другог светског рата Садамдесетих година 20. века између 18 и 22 часа, Вождова улици је била место окупља младих који су у њој „откруживали своје“ девојачке и момачке дана на корзоу и тражили да упознају љубав свог живота. Девојчице кружно шетајући од зграде Главне поште до хотела Амбасадор, руку под руку показивале су своју нову гардаробу, а момци који су стајали са стране на ивичњаку, пушили су и добацивали, пре него би кренули у међусобно упознавање и љубавну авантуру. Кажу да је тих година неколико странца који су отсели у хотелу Ниш, лоцираног у центру збивања на корзоу, питали шефа рецепција - о каквим се то демонстрацијама ради.
Значајни објекти изграђени у 19. веку Од објеката у улица Вожда Карађорђа у Нишу, године 1882., наведени су следећи, значајнији: Хотел „Европа“ мини|Хотел „Европа“, с краја 19. века Ова гостионица (хотел), која је била један од првосаграћених грађевима европског стила градње у ослобођеном Нишу, налазила се на западном почетку улице са њене северне стране.
Хотел „Европа” као једноспратна грађевина, са великом летњом баштом била је једна од првосаграћених грађевима европског стила градње у ослобођеном Нишу, на западном крају улице са њене северне стране у тадашњој Пиротској улици, на углу улица Страхињића Бана и Вождова Карађорђа, преко пута хотела Екселент. Изграђен је, само годину дана по ослобођењу Ниша од Османлијског царства, 1879. године.
Хотел је био један од угледнијих у Нишу првих неколико деценија постојања с краја 19 и у првој половини 20. века, о чему говори и чињеница да су у њему обедовали, за време Великог рата, када је Ниш био ратна престоница Краљевине Србије, председник владе (Никола Пашић), министри и дипломатски кор са породицама.
Хотел је више пута од 1879—1958. године када је срушен, више пута преправљан и дозидаван. После Другог светског рата извесно време коришћена је као биоскоп, прво под називом „Кино Европа“ а онда „Кино Јастребац“, који је имао и летњи биоскоп у башти некадашњег хотела. Порушен је 1958. као биоскоп „Јастребац”, у склопу новог просторног плана Ниша и захтева за проширења Главне нишке поште. На месту „Европе”, уместо хотела и биоскопа данас се налази ново здање управе нишке поште.
Купатило Градско купатило, налазило се на југоисточном углу, данашњих улица Вожда Карађорђа и Синђелићеве. Џамија Џамија у Пиротском сокаку налазила се на данашњем Синђелићевом тргу наспрам турског купатила. Први пут се помиње од 1775. године, под називима; Ризаија, Алаџа, Фукара, „Шарена“ и „Сиротињска“ џамија.Група аутора, Историја Ниша, I том, Просвета и Градина Ниш, рр. 260
Остало је забележено да су нишки муслимани марта 1727. године представком молили султана да, због повећања броја званичника у Нишу, подигне још џамија. Ова молба је услишена подизањем ове џемије.
Како је после ослобођења Ниша џамија била у лошем грађевинском стању, она је доживела судбину између тринаест и петнаест исламских богомоља, од којих је прву годину српске власти преживело само три, међу којима је била Ризаија. Вишевековна доминација и нарочита репресија у последњем веку османске власти, код грађана Ниша оставила је снажан траг у свести, за које је свака грађевина из тог периода била страшни подсетник на прошлост. Ту прошлост рушењем џамија требало је обрисати из колективног сећања нишлија.Споменица шездесетогодишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877–1937, Извештај одбора за подизање споменика, Ниш, 1937.
Ислахана Ислахану у Нишу, двоспратну зграду-интернат, изгадилила је Нишка општина, на свом плацу, површине 11.785 m², у источном делу улицe „Вожда Карађорђа“ (популарно званој „Вождова“). Ова занатска школа, тј. „Двоспратни интернат" за шегрте“, имао је 31 собу и 7 спаваоница и била је практично прва јавна радионица у Нишу.Enciklopedija Niša (1995). b.a., Gradina Niš, 155.
Ислахана је према предању саграђена и издржавана о трошку општине из средстава добијених од локалних пореза, и донација, на основу реформаторских идеја Мидхад-паше (уједно и једног од главних донатора). Због несташице новца у општинској каси, за одржавање школе често је прикупљана и материјална помоћ.Ćunković, Srećko (1971). Školstvo i prosveta u Srbiji u XIX veku, Pedagoški muzej, Beograd.
Како је писао „Видовдан“, Ислахана је је имала 1867. године 120 ученика, а према вилајетском листу „Дунав“ 1868. године четири разреда и 179 ученика.Видовдан, VII, 1867, бр.20Дунав, II, 114, 5. октобар. 1866; IV, 283, 9. април 1868.
Штићеници ове школе пре подне су ишли у школу, а поподне, под надзором мајстора, изучавали су занат (терзијски, обућарски или кожарски). У једној хроници наведен је податак да је централна Вилајетска управа послала овој школи два, а средњој (Руждији) 3 комплета (по четири књиге у једном комплету) „Историје Османског царства“ познатог турског државника и историчара Џевдета-паше.. Bibliotekar 1-2, 33.. Gradina Niš.