Канцеларија за људска и мањинска права је бивша канцеларија при Влади Републике Србије. Постојала је у периоду од 2012. до 2020. године. Установљена је непосредно након реорганизације државних ресора који су потпадали под надлежност Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, које је укинуто средином 2012. године. У оквиру тог министарства постојала је Управа за људска и мањинска права, чији су послови пренети на новостворену Канцеларију за људска и мањинска права, која је установљена посебном уредбом од 2. августа 2012. године.Уредба о Канцеларији за људска и мањинска права: Службени гласник РС, 75/2012-4
Доношењем новог Закона о министарствима, који је усвојен 26. октобра 2020. године, формирано је ново Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, чиме су сви послови из области рада дотадашње Канцеларије за људска и мањинска права прешли под надлежност поменутог министарства (41. члан).Закон о министарствима: Службени гласник РС, 128/2020-3
Седиште Канцеларије било је у Београду. Први директор је био Душан Игњатовић (2012-2013), а директорску дужност је потом обављала Сузана Пауновић (2013-2020).
Делатност и унутрашња организација Канцеларија је вршила стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава који су се односили на: унапређење и заштиту људских и мањинских права, општа питања положаја припадника националних мањина, праћење положаја припадника националних мањина који живе на територији Србије и остваривање мањинских права, као и остваривања веза националних мањина са матичним државама. Канцеларија је обављала стручне послове праћења усаглашености домаћих прописа са међународним уговорима и другим међународноправним актима о мањинским и људским правима и иницирање измена домаћих прописа.
На основу члана 3. Уредбе о Канцеларији за људска и мањинска права, Канцеларијом је руководио директор кога је постављала Влада на период од пет година, а на предлог Генералног секретара Владе. Директор Канцеларије био је одговоран Влади и Генералном секретару Владе. Директор Канцеларије је био државни службеник на положају. Директор је био дужан да организује, руководи, обједињује и усмерава рад Канцеларије, односно да обезбеђује законом ефикасно обављање послова. Одлучивао је о правима, одговорностима и дужностима запослених, а обављао је и друге послове у складу са законом.
Канцеларија за људска и мањинска права имала је три сектора:
1. Сектор за опште послове, међународну сарадњу и пројекте (кадровски, административно-технички послови, финансијско материјални, којима се обезбеђује усклађен и ефикасан рад свих унутрашњих јединица, учешће у остваривању међународне сарадње у области људских и мањинских права).
2. Сектор за унапређење и заштиту људских права (послови који се односе на праћење примене прописа препорука и сарадња са телима Савета Европе, Европске уније, Организације за европску безбедност и сарадњу и других међународних институција и организација чија је Република Србија члан; послови који се односе на праћење усаглашености домаћих прописа са међународним уговорима и другим међународноправним актима о људским правима и иницирање измена домаћих прописа, припремање одговора на појединачне представке против државе које су поднете уговорним телима УН чију је надлежност прихватила Република Србија; израда извештаја за специјалне процедуре УН,израда и представљање пред уговорним телима УН периодичних извештаја о спровођењу основних међународних уговора о људским правима, и обављање других послова из надлежности Канцеларије).
3. Сектор за националне мањине (послови који се односе спровођење и праћење међународних уговора у области мањинских права, праћење усаглашености домаћих прописа са међународним уговорима и другим међународно правним актима о мањинским правима и иницирање измена домаћих прописа; остваривање права националних мањина на одржавање и успостављање прекограничне сарадње; праћење остваривања права националних мањина у области културе, образовања и јавног информисања и службене употребе писма и језика националних мањина и у другим областима значајним за националне мањине; остваривање сарадње са представницима цивилног друштва и надлежним органима у вези са унапређењем положаја цивилног друштва, посебно Рома; пружања помоћи угроженим мигрантским категоријама становништва).
Примена Оквирне конвенције за заштиту националних мањина За време свог постојања (2012—2020), Канцеларија за људска и мањинска права је била задужена за израду периодичних извештаја о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Србији. У поменутом периоду, Канцеларија је израдила Трећи периодична извештај (2012) за период од 2007. до 2011. године, и Четврти периодична извештај (2018) за период од 2012. до 2016. године. Поменути извештаји су били сачињени на српском и енглеском језику, а упућивани су Савету Европе.
Приликом израде енглеске варијанте поменутих извештаја, начињени су извесни терминолошки пропусти у области именовања русинске националне мањине. Иако је Национални савет русинске националне мањине својим статутом из 2010. године прописао (члан 6.), а потом и потврдио (2014. и 2018. године), да званични назив НСРНМ на енглеском језику гласи: National Council of the Rusyn National Minority.Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)Статут Националног савета русинске националне мањине (2014)Статут Националног савета русинске националне мањине (2018) тај назив (који се налази у заглављу сваког акта НСРНМ) није испоштован у енглеским варијантама поменутих периодичних извештаја из 2012. и 2018. године, у којима је употребљен неправилан облик: National Council of the "Ruthenian" National Minority. У енглеским варијантама тих извештаја, именовање русинског народа и језика, као и русинских мањинских установа и организација није извршено путем употребе званичних и међународно признатих (ISO)ISO 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue) термина (), већ путем спорних рутенских одредница () које у енглеском језику имају далеко шира и разноврсна значења. Управо због те вишезначности, најпознатији русински историчар и бивши председник Светског конгреса Русина, проф. др Павел Р. Магочи је изричито указао на неприкладност употребе рутенских одредница за означавање Русина у међународној (енглеској) терминологији.
Поменути пропусти у енглеским варијантама периодичних извештаја из 2012. и 2018. године учињени су по инерцији, путем аутоматског преузимања "рутенске" терминологије из енглеске верзије Другог периодичног извештаја, који је био сачињен почетком 2008. године од стране тадашње владине Службе за људска и мањинска права,Second Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 1 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2008) док је терминологија тог извештаја преузета (такође по инерцији) из енглеске верзије још старијег (првог периодичног) извештаја, који је био сачињен у октобру 2002. године од стране надлежних државних органа тадашње Савезне Републике Југославије, али без учешћа Националног савета русинске националне мањине, чији је први сазив био конституисан тек накнадно, у новембру 2002. године.Report Submitted by the Federal Republic of Yugoslavia Pursuant to Article 25, Paragraph 1 of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (2002)
Види још Влада Републике Србије Савет за националне мањине (Србија) Национални савети националних мањина Републике Србије Празници националних мањина у Србији
Референце
Литература
Спољашње везе Канцеларија за људска и мањинска права (званични сајт)
Категорија:Канцеларије Владе Републике Србије Категорија:Политика Србије Категорија:Људска права Категорија:Мањине