Јужни смеђи кивиDavies, S. J. J. F. (2003) () је врста кивија који настањује јужно острво Новог Зеланда. До 2000. године је сматран истом врстом као и киви са северног острва, и још увек је по некима.
Опис Јужни смеђи киви нема жлезде из којих тече уље, а његово перје нема зупце и кукице. Има велике бркове око уста и нема реп, само тртицу. Дуг је 45-55 цм, женка је тешка 2,1-3,9 кг, а мужјак 1,6-2,8 кг. Кљун је дуг и танак, и помало закривљен према дну. Ово је ноћна птица, као и остали кивији. Перје је риђе боје и лагано испругано.
Јужни смеђи киви комуницира звуком и њиме бране територије. Такође певају у дуету, са женком која се оглашава са "кее-wее" или "кее-кее" и мужјаком са "курр курр". Мужјаци су вокалнији и оглашавају се у усправљеној позицији са раширеним ногама и кљуном упереним према горе. Имају дуге кљунове са носницама на врху, што им даје одличан осећај мириса. Ово користе више него вид или слух када траже храну скривену у земљи. Хране се глистама, ларвама, пужевима, пауцима, гусеницама и правокрилцима. Желудац им је слаб. Слепо црево им је дуго и танко и помаже у варењу.
Женке јужног смеђег кивија, као и код других врста кивија, имају два јајника, али само леви јајовод функционише, што допушта јајима из оба јајника да прођу. Моногама је врста и када се мужјак и женка спаре остаће заједно до краја живота и бранити своју територију. Величина територије је између 12 и 106 јутара земље. Гнезда праве у јазбинама или скривене испод густе вегетације. Женка снесе 1-2 јајета, обично само једно, која мужјак инкубира 90 дана. Након неколико дана птић излази из гнезда и сам се храни, али са родитељима може остати око једну годину. Када не инкубирају јаја, одмарају се сами на заклоњеним местима на нивоу тла.
Таксономија Постоје две подврсте врсте јужни смеђи киви:
- () која живи на Јужном острву и броји популацију око 7000 јединки и
- () која живи на Стјуарт острву и броји популацију око 20.000 јединки.
Распрострањеност и станиште Јужни смеђи киви живи на Јужном острву и острву Стјуарт. На Јужном острву живе у Фјордленду и Вестленду. Станишта су им умерене и суптропске шуме, травњаци и шикаре, што гушће то боље. На острву Стјуарт такође живе на пешчаним динама.
Заштита 2000., након што је признат као засебна врста од стране IUCN-а, јужни смеђи киви је смештен међу рањиве врсте. Њих око 27 000 (процена од 1996-е) живи на површини од око 9 800 км². Опосуми и велике ласице једу јаја, а птиће једу мачке и такође ласице. Одрасле убијају пси,мачке, ласице и опосуми. Популација острва Стјуарт је стабилна јер ови грабљивци још нису дошли на то острво, али је могуће да су га 2000. колонизовале велике ласице.
Референце
Категорија:Кивији Категорија:Рањиви таксони Категорија:Птице описане 1813. године