Мухамед Филиповић (Бања Лука, 3. август 1929 – Сарајево, 26. фебруар 2020), био је босанскохерцеговачки филозофски писац, есејиста о културној историји Босне и Херцеговине и касније (осамдесетих и деведесетих) нарочито је познат као један од најистакнутијих бошњачких националних идеолога. Био је члан Академије науке и умјетности БиХ, предсједник Бошњачке академије наука и умјетности. Био је дугогодишњи редовни професор логике и методологије социјалних истраживања на одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета УНСА. У периоду од 1975. до 1982. године био је уредник у редакцији Енциклопедије Југославије ЈЛЗ за сепарат Босна и Херцеговина.
Биографија
Рођен је 3. августа 1929. године у Бањој Луци у породици Сулејмана и Ђуле.
Филиповић је у родном граду завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952. године, а докторирао 1960.[https://web.archive.org/web/20160819022047/http://www.anubih.ba/index.php/clanstvo/redovni-clanovi/product/view/1/6 Мухамед Филиповић], Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине. Приступљено 27. јула 2016. Био је доцент, ванредни и редовни професор логике и методологије социјалних истраживања са методологијом науке на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Аутор је монографија из марксизма, логике, историје филозофије језика, историје културног и књижевног живота Босне и Херцеговине и политичких чланака и монографија.
Током 1980-их Филиповић се трансформисао из идеолога у критичара режима Јосипа Броза. Почетком 1990-их заједно са Алијом Изетбеговићем и Фикретом Абдићем оснива Странку демократске акције, да би се пола године након тога политички разишао са већином чланства СДА и оснива Муслиманску бошњачку организацију, нову политичку партију унутар муслиманског бошњачког народа."Balkan bluz". montenegro.org.au. Pristupljeno 3. 8. 2014. МБО је добила незнатан број гласова на општим изборима у СР БиХ 1990. иако је код многих припадника до тада муслиманске нације био сматран идеолошким „оцем бошњачке нације“. Једно вријеме био је присталица муслиманског останка у Југославији. Заједно са Адилом Зулфикарпашићем учествовао је у неуспјелим преговорима у јулу 1991. са тадашњим вођама СДС-а о будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић—Филиповић.
Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни и Херцеговини био је амбасадор БиХ у Берну у Швајцарској и Лондону у Уједињеном Краљевству.
Филиповић је био члан Академије наука БиХ, (у Академију наука и уметности СР БиХ изабран је 1976. а постао је дописни члан те Академије 1978. године и редовни члан 1987), један је од оснивача и предсједник и националне Бошњачке академије наука и умјетности."BANU: Inauguracija 22 akademika i nastavak rada u punom kapacitetu" . sandzakpress.net. 16. 1. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2014."Akademik Filipović izabran za predsjednika Senata, a akademik Kurijak za člana Senata BANU" . sandzakpress.net. 30. 12. 2013. Pristupljeno 3. 8. 2014. Објавио је 14 књига (укупно више од 30 дјела), од којих су неке и преведене на друге језике (Лењин — монографија његове мисли преведена је на седам језика).
Умро је 26. фебруара 2020. године у Сарајеву, у 91. години.
Библиографија
Религија и морал, Рад, Београд, 1958. Босански дух у књижевности – шта је то?, Сарајево, 1967. Лењин - монографија његове мисли, Веселин Маслеша, Сарајево, 1969. Етички основи хуманизма; Марксизам и сувремена филозофија; Веселин Маслеша, Сарајево, 1974. Филозофске основе марксизма, Комунист, Београд, 1976. Марксистичка теорија и проблеми револуције, Комунист, Београд, 1976. Индустрија и рад као предмет знанственог проучавања, Заштита, Сарајево, 1983. Сафет Крупић - марксистички филозоф, критичар и естетичар, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986. Филозофија језика I, Свјетлост, Сарајево, 1986. Духовни живот Босне, Публицистички завод Југославије, Београд, 1986. Филозофија језика II; Сарајево, 1987. Бошњачка политика, Свјетлост, Сарајево, 1996. Босна и Херцеговина-најважније географске, демографске, историјске, културне и политичке чињенице, Copact-E, Сарајево 1997. Повијест босанске духовности, Босанска књига, Сарајево, 1997. Туњина недовршена прича - Бањалука у казивању Мухамеда Филиповића, Емин Кркић 1999; Покушај једне духовне биографије, Авицена, Сарајево, 1999. Био сам Алијин дипломата I и II, Делта, Бихаћ, 2000. Десет предавања о идеји Европе, Правни центар Фонд отворено друштво БиХ, Сарајево, 2000. Једно дуго, дуго путовање уз Лим и око Пештера, Свјетлост, Сарајево, 2001. Комунизам и носталгија, Свјетлост, Сарајево, 2001. Питање одговорности за рат у БиХ, Свјетлост, Сарајево, Ислам и терор, Ел-Калем, Сарајево, 2002. Методологија знаности и знанственог рада, Свјетлост, Сарајево, 2004. Трагедија Босне Повијест и наше мишљење о њој; Историја духовног живота на тлу Босне и Херцеговине, књиге I,II,III,IV, Свјетлост, Сарајево, 2005. Деветнаест етида о Михаилу Бахтину, Свјетлост, Сарајево, 2005. Босански дух лебди над Босном, Просперитет, Сарајево, 2006. Ко смо ми Бошњаци, 2008 У сусрет стогодишњици Мерхамета, Просперитет, Сарајево, 2011. Феномен Муфтија, Роман једне биографије, Сарајево, 2019. (аутобиографија)
Види још
Бошњачки национализам Бошњачки унитаризам Бошњачки интегрализам Бошњакизација Први бошњачки сабор Босански унитаризам Босански интегрализам
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Књижевници из Бање Луке Категорија:Југословенски филозофи Категорија:Босанскохерцеговачки филозофи Категорија:Босанскохерцеговачки политиколози Категорија:Босанскохерцеговачки историчари Категорија:Писци Босне и Херцеговине Категорија:Теоретичари Категорија:Критичари Категорија:Босанскохерцеговачки есејисти Категорија:Дипломате Босне и Херцеговине Категорија:Амбасадори Босне и Херцеговине Категорија:Професори Универзитета у Сарајеву Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Сахрањени у Сарајеву Категорија:Странка демократске акције