односи се на последње године Едо периода када се завршила владавина Токугава шогуната. Започет је падом изолационе политике, сакоку прешавши из феудализма до модерне владавине меиџи владе са чијом се успоставом овај период завршава. Бакумацу период је период побуне против владе а главна идеолошко-политичка подела збила се између империјалиста (Ишин шишија) и људи верни шогунату. Иако су ове две стране биле најочигледније у сукобима, Бакумацу период је део комплексније историје која обухвата утицаје странаца, тозама даијоа, традиције, модернизма, класа, политике и др.

Инострана неслагања

мини|лево|Сусрет Руса и Јапанаца 1779. године мини|лево|Британска фрегата „HMS Phaeton“ која је вребала холандске бродове по Пацифику, упловила је у Нагасаки под холандском заставом захтевајући допуну намирница. (1808) мини|лево|Одбијање брода Морисон са обале Еда, 1837. године

Иако под изолацијом, током 19. века постојао је све већи притисак за отварање јапанских граница због учесталог китолова и повећање трговине запада са Кином, тада још под владавином династије Ћинг. Странци су се отварањем надали да ће Јапан постати база за допуну намирница али и сигурна лука у случају бродолома што је довело до више покушаја насилног уласка а један од истакнутијих био је изненадни захтев британске фрегате „HMS Phaeton“ за допуну намирница 1808. које су шокирали многе у Јапану. Због таквих случајева донета је одлука (1825. године) за одбијање страних бродова силом са обала названа „Икокусеб мунинен учихараиреи“ (異国船無二念打払令) која је уједно дозвољавала убиство и хапшење сваког странца који се нађе на обали Јапана. Овај закон остало је на снази све до 1842. године.

мини|Јапанска артиљерија из области Сацуме, 1849. године

У међувремену јапански учењаци су већ неко време у својој изолованости проучавали западне науке познате и као рангаку ("Холандске студије") како би барем мало могли да иду у корак са западним достигнућима. Мада је Јапан био тада затворена земља, трговина са Холандијом је и даље постојала али и тајне испоруке коју су практиковали неки тозама даимјои попут Сацуме који су преко Рјукју острва набављали ватрено оружје и лаку артиљерију. Како би могли да користе овакво оружје области Сацума, Чошу и Сага неретко су слали своје људе у Нагасаки где је био главни центар међудржавне размене.

Након Морисон инцидента који прати брод „Морисон“ под капетанском палицом Чарса Кинга 1837. године, Егава Хидетацу је 1837. постављен на позицију одговорног за одбрану обала Еда. Након што је Британија победила Кину 1840. године у Опијумском рату, Јапанци су схватили да традиционални начини борбе неће бити довољни ако дође до рата са западним земљама. Као превентива учењаци су почели да проучавају западно оружје и да производе своје верзије истих од којих је најпознатији био рад Такашиме Шушана који се овим пројектом бавио под наредбом Токугаве.

Настала је велика дебата како избећи страну доминацију у Јапану а Егава је као један од челиних људи предлагао употребу западне технологије за одбијање странаца. Насупрот њему Тори Јозо је сматрао да само традиционалним јапанским методама странци могу бити одбијени од даљег доласка у државу што је на крају поделило већину људи који су се залагали за и против те методе. Неко компромисно мишљење потекло је од Сакума Шозан који је рекао „Западно знање-источна моралност“ сматрајући да контролисање странаца (варвара) може само доћи коришћењем њихових метода и технологије.

Међутим након 1839. традиционалисти су почели да превагњују. Студенти западних наука оптуживани су за издају (Банша но гоку), стављени под кућни притвор а у неким случајевима били приморани да изврше ритуално самоубиство (Ватанабе Казан, Такано Чоеи). Неки од њих били су убијени на улици попут Сакума Шозан а све то престаје након коначних сукоба у Бошин рату и промене јавног виђења на западне студије касније и у иностранству.

Адмирал Пери (1853–54) мини|лево|Вештачко острво Одаиба изграђено 1853.–54. у циљу спречавања доласка Американаца. мини|лево|Један од топова са острва Одаиба, сада у Јасукуни храму. мини|лево|Дрвени топ који су даимјои градили по наређењу бакуфуа ради доласка адмирала Перија 1853–54.

Када су се црни бродови Метју Перија појавили у близини Еда у јулу 1853. јапанска влада је упала у панику. Метју Пери је отворено говорио о употреби силе у отварању граница и у случају пропадања преговора, нападу своје флоте на престоницу. Јавно је демострирао моћ нових модерних ратних бродова испаљујући плотуне по обали а влади је дао две беле заставе напомињујући им да их истакну ако буду желели престанак бомбардовања и предају. Након што је предао писмо америчког председника јапанској влади Метју Пери одлази са обећањем да ће по одговор доћи у року од годину дана.

мини|Пламена пећ у Јапану коју је изградио Егава Хидетацу. Изградња је започета у новембру 1853, завршена 1857 а радила је до 1864.

Због ових догађаја почела је изградња разних утврђења али и пламених пећи у којој су се изливли топови потребни за одбрану Еда од потенцијалних освајача.Iida, 1980 Увидећи моћ бродова и модерне технологије влада се окреће рангаку студентима за помоћ који користећи холандске уџбенике граде брод Шохеи мару.

Америчка флота се враћа у Јапан 1854. године и то раније него што је обећано са дупло већом флотом. Због болести шогуна главни саветник (роџу) Абе Масахиро одабран је да буде главни преговарач са Американцима који, прошавши све опције, ипак изабрао да потпише споразум и отвори границе за трговину. Абе је пре тога тражио мишљење од даимјоа добијајући најразличитије одговоре од одласка у рат до мирне предаје а с обзиром да са царом (који је би за то да се истерају странци) није добио јасан консензус одлучио је да се окрене мирном потписивању али и војној припреми „за сваки случај“. Када је у марту 1854. коначно потписан Споразум из Канагаве договорено је да се отворе луке Шимода и Хакодате успут испуњавајући још 11 тачака што је повукло сличне уговоре и са другим државама попут Русије и Британије.

Политички проблеми и модернизација мини|Морнарички центар у Нагасакију, близу оства Деџиме.

Штета причињена шогунату била је огромна. Дебата коју је подстакао Масахиро у циљу разрешења страначког проблема показала се као слабост бакуфуа и постала је део јавне критике. Две његове одлуке најавиле су крај Токугава режима. Он је најпре затражио мишљење свих даимјоа, укључујући и оне најдаље, тозама, о томе како одговорити на захтев Америке што је запрепастило фудаи даимјое који су били директнији вазали шогуната. Тиме се шогунат одрекао своје привилегије да одлуку о спољној политици донесе унилатерално а подстицањем обласних господара да се сами побрину за обезбеђивање обале, умањио је право шогуната да ограничи њихову војну моћ. Окончавањем самоизолације и унапређивањем војне технологије шогунат је изгубио способност очувања власти на целој територији, што је, на крају, уместо да ојача само довело до пада Токугава режима.Историја Јапана: из Конданшине историје Јапана. Београд, Србија: Завод за уџбенике. Током Ансеи реформе (1854–1856), Абе је покушао да ојача шогунат наручујући од Холанђана ратни брод за очување територијалног интегритета земље. Као одговор Холађани шаљу 1855. године Канко мару, који је касније коришћен за подучавање полазника Морнаричке школе у Нагасакију, а након тога добијају и први брод по наруџбини Канрин мару који ће користити за прву посету САД. Некада широко критикована и називана издајничком, "рангаку" студије се враћају на велика врата и учењаци директно помажу влади у односима истока-запада.

Противници Абеа повећали су се у оквирима фудаи круга који су се директно противили учешћу тозама даијоа па је Абе 1855. замењен другим саветником по имену Хота Масајоши (1810.–1864). Са друге стране, на челу дисидентске фракције био је Токугава Нариаки, који је дуго важио за милтантног лојалисту царског двора, прихватио је анти-страначке идеје у стављен на чело националне одбране 1854. године. Област Мито која је гајила своју школу базирану на нео-конфучијанизму и Шинто принципима имала је за циљ рестаурацију царске владавине што је тада значило комплетно окретање леђа западу.

Земљотреси и природне катастрофе Осим политичких превирања овај период је обележен и многим природним катастрофама који су утицали на целокупно становништво Јапана. Земљу су погодили велики земљотреси Ансеи периода који су обухватали Токаи земљотрес децембра 1854, Нанкаи (који је уследио дан после њега) и Едо, новембра 1855. Као последице земљотреса обале запљускује велики цунами од кога су највише погођена обала Шимоде и полуострво Изу. Пошто је у Шимоди био смештен амерички конзулат многи су ову непогоду протумачили као вољу богова.

Харисов споразум (1858) мини|200px|Тоунсенд Харис - главни преговарач за потписивање новог споразума 1858, чиме је потпуно отворио Јапан за западни утицај и трговину. мини|Поглед на Јокохаму, 1859.

Након устоличења Тоунсенд Хариса као америчког конзула 1856. и две године преговарања, Харисов споразум је коначно потписан 1858. и ступљен на снагу средином 1859. године. Током дипломатских разговора Харис је у великом броју истицао чињеницу да Француска и Велика Британија у том тренутку у Другом опијумском рату (1856–1860) над Кином извршавају агресивни колонијализам, указивајући да ове две земље неће оклевати да нападну и Јапан. Као мирну алтернативу наводио потписивање споразума са САД али будући да је овај споразум био једностран, није могао да спречи побуну самих житеља Јапана.

Најважније тачке споразума су: Размена дипломата. Луке Едо, Кобе, Нагасаки, Нигата, и Јокохама биће отворене за страну трговину. Амерички грађани ће моћи да живе и раде у овим местима (трговина опијумом је забрањена). Донет је систем екстратериторијлности за стране грађане за које ће важити закони свог конзулата а не јапанског правног система. Донете су фиксне увозне-извозне дажбине у складу са међународном контролом. Даје се могућност Јапану да купи америчко оружје и бродове (три америчка парна брода су достављена Јапану до 1862. године).

Јапан је био приморан да прихвати овакве услове и према другим државама па су за овим споразумом дошли и слични називајући их удружено „Ансеи споразуми са пет нација“. Јапан је после Америке (29. јул 1958) врло брзо потписао сличне уговоре са Холандијом (18. август), Русијом (19. август), Британијом (26. август) и Француском (9. октобар). Након ступања споразума на снагу на тлу Јапана се граде и отварају трговински простори.

Кризе и конфликти

Политичка криза мини|усправно|Хота Масајоши (1810.–1864)

Хота Масајоши је изгубио подршку кључних даимјоа, па када се Токугава Нариаки успротивио новом споразуму, Хота је затражио казну од цара. Судски званичници, имајући у виду слабост „бакуфуа“, одбијају Хотин захтев што је резултирало његовом оставком на државну позицију. Овај догађај по први пут након много година бацило је акценат на Кјото и цара који почиње да се поново уплиће у политику. Убрзо шогун као главно владајуће тело умире и не оставља наследника иза себе. Нариаки упада са идејом да власт као следећег шогуна подржи његовог сина Токугава Јошинобуа (тада Кеикиа), што су подржали шинпан али и тозама даимјои. Међутим јачи „фудаи“ даимјои успели су да успоставе своју вољу постављајући на чело своје франкције Ии Наосукеа, потписујући уговоре из ере Ансеи са пет држава, и хапшући Нариакија и Јошинобуа као и свих „Соно џои“ интелектуалаца који су противили иностраним уговорима и планирали обарање власти. Ово склањање опозиционих фигура у историји се назива Ансеи чистка.

Напад на странце и њихове симпатизере мини|лево|Напад на британско посланство у Еду, јул 1861. мини|Убиство премијера Ии Наосукеа у Инцидент код капије Сакурада (1860)