Позадина Већина земаља чланица и нечланица ЕУ су чланице НАТО-а (војног савеза под вођством САД) који је у својој историји често предводио војне акције у многим блискоисточним и северноафричким земљама. Након Другог светског рата, Европа је подељена на западни блок под контролом НАТО савеза и источни блок под контролом Варшавског пакта на челу са Совјетским Савезом. После пада комунизма и распада Варшавског пакта 1991. године, НАТО је остао једини доминантан војни савез на свету.
Ратови ван Европе и ЕУ
Сједињене Америчке Државе као најдоминантнија чланица НАТО-а, покретала је неколико војних операција на подручјима претежно насељеним муслиманским становништвом. Током распада Југославије, дошло је до рата у бившим републикама са већинским муслиманским живљем (у БиХ, Косову и Метохији и Македонији). Након напада на територији САД 11. септембра 2001. године, НАТО савез предвођен САД је извршила напад на Авганистан, а 2003. године на Ирак. Интервенција у Авганистану је превасходно усмерена против терористичке организације Ал Каиде и њеног вође Осаме Бин Ладена. У мају 2011. године, Осама Бин Ладен је ликвидиран у северозападном Пакистану где се крио и водио герилски рат против легалне пакистанске владе. Нападом САД и њених савезника на Ирак, Ал Каида се наметнула као покрет отпора америчкој окупацији. Најчешће је изводила самоубилачке нападе на савезне снаге уз велике цивилне жртве. У децембру 2011. године, савез предвођен САД је напустио Ирак, али се након тога раширио секташки рат који и данас траје.
Арапско пролеће
Арапско пролеће је назив за талас демонстрација, протеста и побуна у превасходно арапским земљама, који су почели у децембру 2010. године у Тунису и Египту почетком 2011. године, затим Либији, Бахреину, Сирији и Јемену, Алжиру, Ираку, Јордану, Мароку и Оману, као и на границама Израела и мањих протеста у Кувајту, Либану, Мауританији, Саудијској Арабији, Судану и Западној Сахари. Протести су имали облике грађанског протеста са демонстрацијама, маршевима као и коришћење друштвених мрежа попут Фејсбука, Твитера и Јутјуба.
Власти су често на демонстрације одговарале насиљем, као и провладиним протестима и контрадемонстрацијама. Након пада режима у Тунису и Египту, на демократским изборима су победили исламисти, а у Либији је дошло до оружане побуне против вишедеценијског владара те земље Муамера ел Гадафија који је у августу свргнут са власти, а у октобру 2011. године сурово ликвидиранРТС: Убијен Моамер Гадафи, а његово убиство су поздравили многе западне вође.
Рат у Сирији и успон Исламске државе
На таласу Арапског пролећа, до немира је дошло и у Сирији која је уз Либију била последња социјалистичка земља у арапском свету и са последњим ауторитарним лидером Башаром ел Асадом. Након смрти свог оца који је умро 2000. године, Башар ел Асад је наследио власт. До отворене побуне је дошло у марту 2011. године, када су на улице изашли противници власти уз насилне протесте на које је власт одговорила силом. После вишемесечне побуне, дошло је до милитаризације Асадових противника, што је довело до крвавог грађанског рата у који су умешане и супротстављене највеће светске силе. У рат ван своје територије се после краја хладног рата први пут умешала Русија која је подржала Асадов режим, а потом јој се придружила и Кина. Рат у Сирији се водио у почетку против сиријске владе (коју су подржале Русија и Кина) и сиријске опозиције које су подржале западне силе (САД, Уједињено Краљевство, Француска и Немачка) и неке сунитске заливске земље (Турска, Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати). Од 2012. године у рат су ушли и Курди, а од 2013. године главног Асадовог противника преузима Исламска држава у Ираку и Леванту (ИДИЛ), а велики део опозиционих снага прелази на страну терористичке организације Ал Нусра, која је главна испостава Ал Каиде. У јуну 2014. године, Исламска држава је покренула велику офанзиву у Ираку где је заузела трећину територије државе и други по величини град Мосул, а потом 70% територије Сирије где је заузела готово читаву пустињску област и прогласила град Раку својим административним центром. Приликом заузимања великих територија на чело Исламске државе је дошао Ебу Бекр ел Багдади. Припадници Исламске државе су током лета 2014. године вршили масовна убиства политичких противника и заробљених страних новинара одсецањем глава. Успон и масовна убиства Исламске државе су изазвале војну умешаност САД и западних савезника (Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство, Француска, касније Немачка и Холандија) у јуну у Ираку, а у Сирији у септембру 2014. године. Годину дана касније, ваздушним ударима у Сирији се прикључила и Русија уништавајући војну и економску инфраструктуру Исламске државе и Ал Нусра фронта. Након уласка Русије у рат у Сирији, Исламска држава је почела да постепено губи освојене територије у Сирији, али су на њен рачун највише заузели Курди после победе у бици за Кобани (место на сиријско-турској граници) уз подршку америчких ваздушних удара. Руске снаге су углавном биле усмерене у северозападној Сирији бомбардујући у околини Хомса и Алепа припаднике Ал Нусра фронта и Сиријске слободне армије који су у септембру 2015. године угрозили руске војне базе у лукама Латакији и Тартусу. У фебруару 2016. године, сиријска војска је уз помоћ руских ваздушних удара покренула велику офанзиву опколивши највећи сиријски град Алепо, што је изазвало осуду савезника сиријске опозиције, нарочито Турске и Саудијске Арабије које су се припремале за копнену интервенцију. Офанзиву сиријске армије су искористили Курди који су пресекли доток оружја сиријској опозицији и Ал Нусру фронту које подржава Турска. Турска је почела да гранатира Курдске положаје у северозападној Сирији и покренула војну операцију на југоистоку своје територије против Курдских побуњеника. Ратна дејства у Сирији, као и успон Исламске државе, довели су до масовних селидби исламског становништва према западу, а нарочито према западној Европи.
Европска мигрантска криза Ратови у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији, Сомалији и другим муслиманским земљама, као и успон Исламске државе, довели су до највеће мигрантске кризе широм света, нарочито у Европи током лета и јесени 2015. године. Међу многим мигрантима стигло је неколико хиљада терориста из редова Исламске државе и других терористичких организација. Већина терориста су у Европу стигли балканском рутом преко Турске, Грчке, Македоније, Србије, Мађарске, Хрватске и Словеније у западну и средњу Европу. У септембру и октобру 2015. године, Мађарска је затворила државну границу са Србијом и Хрватском, па се главнина избегличког таласа преусмерила преко Хрватске. Потези мађарске владе су довели до краткотрајног српско-хрватског и хрватско-словеначког царинског и економског рата, али је интервенција Европске уније и Немачке смирила тензије међу балканским суседима и пролазак избеглица и миграната се наставио не сметано. У јануару 2016. године, многе земље ЕУ су се супротставиле мигрантској политици немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је толерантна према избеглицама и допушта им слободан долазак у Немачку и ЕУ. Многе су самоиницијативно покушале да укину Шенген и спрече даљи прилив избеглица, а највише су се истицале Мађарска, Пољска, Словачка, Чешка и Финска, а Велика британија је расписала за 23. јун референдум о опстанку у ЕУ. Потези појединих чланица ЕУ довели су до хуманитарне кризе у Грчкој јер су балканске државе затвориле границу за прилив миграната. Балканска рута је званично затворена 8. марта 2016. године договором ЕУ и Турске о контроли и прекиду масовног прилива избеглица и миграната.
Напади у Западној и Средњој Европи
Напади у Белгији Први озбиљан напад у Европи догодио се у главном граду Белгије Бриселу када је нападач са калашњиковом убио је четири особе у јеврејском музеју у Бриселу 24. маја 2014. годинеРТС :: Експлозије у Бриселу најновији у низу напада у Западној Европи. За убиство је оптужен бивши француски борац повезан са Исламском државом у СиријиBrussels Jewish Museum killings: Suspect 'admitted attack' - BBC News. Други терористички напад у Белгији догодио се 6. августа 2016. године по подне у месту Шарлроа, када је радикални исламиста, уз повике "Алаху акбар" мачетом напао две полицајке на дужности. Једна припадница полицијске службе је том приликом задобила дубоке повреде по лицу и одмах је пребачена у болницу, док је друга лакше рањена. Истовремено, реаговао је колега нападнутих полицајки, који се нашао у близини, припуцао и тешко ранио нападача, који је касније подлегао повредама у болнициНови терористички напад у Белгији: Мачетом на полицајке! | Свет | Novosti.rs. Дана 22. марта 2016. године у белгијској престоници Бриселу, дошло је до синхронизованих напада на аеродром и метро у ком је погинуло 34 људи и око 200 повређено. Нападе су извели бомбаши самоубице из редова Исламске државе. Експлозије су изазвали и подметнути кофери пуни експлозива. Потом је уследило ванредно стање широм Белгије, а осуде су стигле из свих држава. Потом су уследиле експлозије у близини Европског парламента, али је за те експлозије преузела одговорност белгијска полиција која је на тај начин вршила проверу безбедности. Напади су уследили само четири дана након што је у Бриселу ухапшен главни осумњичени за новембарске нападе у Паризу Салех Абдеслам(UŽIVO) MASAKR U BRISELU Jedan osumnjičeni pobegao, policijske racije širom Belgije, nađen eksploziv. У полицијској операцији 25. марта у бриселском кварту Схарбек рањена је и ухапшена особа која је код себе имала експлозивне супстанце. Током полицијске акције, чуле су се две експлозије, а сведоци су навели да је било пуцњева из ватреног оружјаПравда. Дана 6. августа, терористички напад у Белгији догодио се по подне у месту Шарлроа, када је радикални исламиста, уз повике "Алаху акбар" мачетом напао две полицајке на дужности. Напад се догодио око 16 сати, у сигурносној зони око полицијске станице, у коју је агресор успео да се увуче. Сведоци кажу да су у то време чули неколико хитаца око полицијске станице, док су власти послале поруку грађанима да остану у својим кућама и затворе врата и прозоре.
Напади у Француској
Први велики оружани напад Исламске државе у Европи догодио се у Француској 7. јануара 2015. године нападом браће Куаши на редакцију листа Шарли Ебдо, око 11:30 часова по средњоевропском времену, када су наоружани калашњиковима, сачмарицом и ракетним минобацачем упали у седиште француског сатиричног листа Шарли Ебдо у Паризу. Они су усмртили 12 људи, укључујући десеторо запослених и два полицајца, а ранили 11 других особа. Повод за напад на овај лист јесте карикатура пророка Мухамеда у којој му се исмевају. То је довело до претњи исламских екстремиста овом магазину који је једно време био под заштитом полицијеБ92: Напад на "Шарли Ебдо" - како се све одиграло | Хроника. Мањи напади су настављени и два дана касније.
Други напад ИСИЛ-а на Француску догодио се 26. јуна 2015. године нападом на фабрику гаса у Сен Квентин Фалавијеу, недалеко од Гренобла, града на истоку Француске. У том нападу један човек је пронађен обезглављен, док је десетак запослених рањено. Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да је један од нападача идентификован и ухапшен, док се за другим интензивно трага.