Алехандро Валверде Белмонте (; 25. април 1980) шпански је бициклиста који се такмичио у друмском бициклизму у периоду од 2002. до 2022. када је са 42 године завршио каријеру на друму и почео да се такмичи на шљунку. У -{UCI}- ворлд тур тиму Мовистар је провео 17 година, од 2005. до краја каријере на друму, након чега је остао у тиму као савјетник, али је такође почео да се такмичи са тимом на шљунку. Познат је као добар брдаш, спринтер и хронометраш. Освојио је једном Вуелта а Еспању, гдје је још шест пута завршавао на подијуму, док је четири пута освојио класификацију по поенима и три пута класификацију комбинације. Једном је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, на којем је освојио још двије сребрне и четири бронзане медаље. Рекордних пет пута је освојио класик Флеш Валон, који је завршио девет пута на подијуму по чему је такође рекордер; четири пута је освојио Лијеж—Бастоњ—Лијеж, који је завршио на подијуму осам пута, по чему је рекордер; три пута је освојио Вуелта а Каталуњу, два пута Критеријум ди Дофине и једном Вуелта ал Паис Баско. Три пута је освојио првенство Шпаније у друмској вожњи, гдје је пет пута завршио на другом мјесту и једном на трећем; једном је освојио национално првенство у вожњи на хронометар, док је једном завршио на трећем мјесту. Освојио је UCI рангирања пет пута, док је једном добио награду Вело д’Ор, за бициклисту године. Ђиро ди Ломбардију и Амстел голд рејс је по седам пута завршио у топ десет, од чега по три пута на подијуму, али их није освојио. По њему је дио аутопута у Мурсији назван Авенија Алехандро Валверде.
Професионалну каријеру почео је 2002. у тиму Келме—коста бланка, гдје је провео три године и завршио је на трећем мјесту на Вуелти 2003, након чега је прешао у тим Илес балеарс—кес д’Епарњ. Прве сезоне освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у друмској вожњи, док је 2006. освојио Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Флеш Валон, а завршио је Вуелту на другом мјесту и освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству. Године 2008, освојио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж по други пут, Критеријум ди Дофине, првенство Шпаније у друмској вожњи, класик Сан Себастијан и UCI про тур по други пут. Године 2009, освојио је Критеријум ди Дофине по други пут, након чега је освојио први гранд тур — Вуелта а Еспању. Након дуге судске битке, суспендован је 2010. на двије године због учешћа у допинг афери операција Пуерто.
Такмичењу се вратио 2012. када је Вуелту завршио на другом мјесту и освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству. Године 2013. завршио је Вуелту на трећем мјесту, док је на Свјетском првенству у друмској вожњи освојио трећу бронзану медаљу. Године 2014. освојио је Флеш Валон, Гран при Мигел Индураин, првенство Шпаније у вожњи на хронометар и класик Сан Себастијан, док је Вуелту завршио на трећем мјесту, а на Свјетском првенству у друмској вожњи освојио је трећу бронзану медаљу заредом, укупно четврту, уз двије сребрне медаље; захваљујући добрим резултатима, освојио је рангирање возача у оквиру UCI ворлд тура. Године 2015. освојио је Флеш Валон другу годину заредом, Лијеж—Бастоњ—Лијеж по трећи пут и првенство Шпаније у друмској вожњи по други пут, док је Тур де Франс завршио на трећем мјесту, остваривши први подијум на Туру, захваљујући чему је освојио UCI ворлд тур другу годину заредом.
Године 2016. освојио је Флеш Валон трећу годину заредом, након чега је возио Ђиро д’Италију по први пут и завршио је на трећем мјесту, остваривши подијум на све три гранд тур трке. Године 2017. освојио је Флеш Валон четврти пут заредом, укупно пети, Лијеж—Бастоњ—Лијеж по четврти пут, Вуелта а Каталуњу и Вуелта ал Паис Баско. Године 2018. освојио је Вуелта а Каталуњу, након чега је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у друмској вожњи, 15 година након што је освојио прву медаљу на првенству, захваљујући чему је освојио UCI свјетски ренкинг и награду Вело д’Ор. Године 2019. освојио је првенство Шпаније у друмској вожњи по трећи пут, док је Вуелту завршио на другом мјесту, десет година након што је освојио и 16 година након што је први пут завршио трку на подијуму. Године 2020. по први пут након 2002. није остварио ниједну побједу, док је Вуелту завршио на десетом мјесту, што је био 12 пут да је Вуелту завршио у топ 10 од 14 пута колико је возио. Године 2021. освојио је Гран при Мигел Индираин, након чега је завршио Вуелта а Каталуњу на четвртом мјесту. Флеш Валон је завршио на трећем мјесту, што му је био осми подијум на трци, док је Лијеж—Бастоњ—Лијеж завршио на четвртом и Амстел голд рејс на петом мјесту. На Критеријуму ди Дофине остварио је једну етапну побједу, док је Вуелта а Еспању морао да напусти због пада, док је био на четвртом мјесту у генералном пласману. У финишу сезоне, завршио је Ђиро ди Сицилију на другом мјесту и Ђиро ди Ломбардију на петом.
Године 2022. освојио је трку Гран Камињо, уз једну етапну побједу, након чега је освојио класик Трофео Поленса у оквиру Вуелта а Мајорке и завршио је Страде Бјанке на другом мјесту. У наставку сезоне, завршио је Флеш Валон на другом мјесту, што му је био девети подијум на трци, док је Лијеж—Бастоњ—Лијеж завршио на седмом мјесту. У наставку сезоне, возио је Ђиро д‘Италију по други пут у каријери и завршио је на 11 мјесту у генералном пласману, док је Вуелта а Еспању завршио на 13 мјесту. У финишу сезоне, завршио је Копа Агостини на другом мјесту, Ђиро дел‘Емилију на четвртом, Тре вали Варезине на трећем и Ђиро ди Ломбардију на шестом мјесту, након чега је завршио каријеру.
Детињство и аматерска каријера
Валверде је рођен у Лас Лумбрерасу, у Мурсији, у бициклистичкој породици, његов отац Хуан је био аматерски бициклиста и купио му је први бицикл кад је имао шест година. Његов брат, Хуан Франсиско је такође био аматерски бициклиста. Валвердеова прва трка била је у Хумили, у региону Мурсије и завршио је други. Наредне недеље, освојио је трку у Јеслу. Остварио је преко 50 узастопних победа између 11 и 13 година и тада је стекао надимак Непобедиви ().
Због великог броја победа, добио је позив да вози за аматерски тим Банесто, чије је седиште било у Навару, мало даље од Мурсије. Морао је да путује сваког викенда кући и назад у Навару, па су његове способности у тиму биле знатно слабије.
Прешао је у развојни тим професионалног тима Келме, где га је тренирао Франсиско Моја, кога је Валверде навео као човека који му је помогао да постане бољи бициклиста. Из тима Келме су му обећали да ће му омогућити да пређе у њихов професионални тим ако се буде добро показао. На крају прве сезоне у Келмеовом развојном тиму, понудили су му професионални уговор.
Професионална каријера 2002–2004.
Валверде је професионалну каријеру почео 2002. када је потписао уговор са шпанским тимом Келме, где је остао до краја 2004 године. 2003. имао је изванредну сезону, освојио је треће место на Вуелта а Еспањи, уз две етапне победе. Те сезоне је освојио и Вуелта Маљорку и етапу на трци Вуелта ал Паис Васко, уз друге мање трке у Шпанији. Сезону је завршио другим местом на светском првенству, где је остао иза сународника Игора Астарлое.
Године 2004, одлучио је да остане у Келмеу, упркос њиховим финансијским губицима и понудама других тимова. Освојио је Вуелта а Мурсију, Вуелта а Бургос и Вуелта комунитат Валенсијана, етапу на Вуелта ал Паис Васко трци и четврто место на Вуелта а Еспањи, уз етапну победу. Валверде је био конкурентан за освајање Вуелте, али се повредио у паду и завршио је 3'30" иза победника Роберта Ераса. Захваљујући добрим вожњама, Валверде је био члан репрезентације Шпаније на Олимпијским играма 2004. Сезону је завршио са 16 победа.
2005. Године 2005, Валверде је прешао у UCI про тим Банесто. Освојио је задњу, седму етапу на Париз—Ници, где је завршио други у генералном пласману, иза Бобија Јулича. Такође, освојио је две етапе на трци Вуелта ал Паис Васко. У свом првом учешћу на Тур де Франсу, Валверде је победио на десетој етапи, када је на крају брдске етапе у Алпима одспринтао Ленса Армстронга. Након етапе 12, Валверде је био пети у генералном пласману, 3 минута и 16 секунди иза Армстронга и био је лидер класификације за најбољег младог возача са 3 минута испред Јарослава Поповича. Ипак, Валверде је морао да напусти Тур током етапе 13, због повреде колена. Опоравио се на време за Светско првенство у Мадриду. Валверде је био лидер тима, јер се Оскар Фреире повредио и није учествовао. Иако је имао само један дан такмичења пре светског првенства, Валверде је освојио друго место, иза Тома Бонена.
2006. Године 2006., Валверде је освојио етапу на Туру Баскијске земље и завршио је други у генералном пласману, освојивши класификацију по поенима. Након тога, освојио је Флеш Валон, а четири дана касније и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, чиме је постао један од ретких који је освојио оба Арденска класика исте године. На Туру Романдије је освојио етапу и завршио је на трећем месту. Главни фокус сезоне био му је Тур де Франс. Отишао је у фабрику бицикала Пинарело, у Тревизу, како би побољшао своје хронометрашке способности. Тур је стартовао као један од фаворита, јер Јан Улрих и Иван Басо нису учествовали због истраге о допингу. Ипак, током треће етапе, Валверде је пао и морао је да напусти Тур. Његове амбиције за освајање гранд тура су се свеле на Вуелта а Еспању.
Вуелту је стартовао као највећи фаворит. Пошто није возио Тур де Франс до краја, био је у бољој форми од других конкурената за победу. Денис Мењшов и Карлос Састре су Тур завршили у топ 10 и били су доста исцрпљени. Валверде је победио на седмој етапи, а на деветој је узео лидерску, златну мајицу. Мајицу је изгубио од Александра Винокурова, који је агресивном вожњом освојио Вуелту, Валверде је морао да се задовољи другим местом, што му је био други подијум. На Светском првенству, освојио је бронзу и освојио је UCI про тур рангирање.
2007. Валвердер је 2007. годину је започео освајањем Вуелта комунитат Валенсијана трке и Вуелта Мурсије, где је забележио прву победу у вожњи на хронометар. Освојио је треће место на Критеријуму Интернационал и пето на Туру Баскијске земље. На оба Арденска класика, Флеш Валону и Лијеж—Бастоњ—Лијежу, завршио је други, не успевши да понови победе из 2006. На Тур де Франсу, Валверде је био један од фаворита, али је лошом вожњом на хронометру остао без шанси за победу и завршио је Тур на шестом месту, 11 минута иза победника Алберта Контадора и тако завршио Тур де Франс први пут, након одустајања 2005. и 2006. Одлучио је да не вози Вуелта а Еспању, да би се припремио за Светско првенство. 29. августа 2007. светска бициклистичка унија UCI, забранила је Валвердеу учешће на првенству, због његовог могућег ометања истраге о допингу у операцији Пуерто. UCI је такође позвао шпански бициклистички савез да покрене поступак против њега, али су они то одбили јер није било нових доказа и уврстили су га у тим за првенство, али Валверде није имао среће, завршио га је на 57 месту.
2008. мини|upright|Валверде на Вуелта а Еспањи 2008.
Године 2008., Валверде је био у доброј форми током пролећа, освојио је Вуелта Мурсију, након чега се фокусирао на класике. Освојио је друго место на Амстел голд рејсу, а затим је по други пут освојио Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Такође је освојио Критеријум Дофине Либере и шпанско национално првенство. 5. јула Валверде је победио на првој етапи на Тур де Франсу. Његова форма је опала у Пиринејима и након што је отпао на Кол де Турмалеу, изгубивши 5'52" од победника етапе Леонарда Пјепилија, остао је без шанси за освајање подијума. У Алпима је био у бољој форми и завршио је Тур на деветом месту.