мини|300px|Фотојонизација уз помоћ квазарских снопова омогућује детекцију претходно невидљивих влакана у далеком свемиру.
Фотојонизација је физички процес у којем се јон формира приликом интеракције фотона са атомом или молекулом.
Ефикасни пресек
Фотојонизација се не одиграва при свим сударима атома или молекула са фотоном. Вероватноћа фотојонизације је везана са фотојонизационим ефикасним пресеком, који зависи од енергије фотона и енергије честице са којом фотон интерагује. За фотон чија је енергија испод енергије јонизације мете, вероватноћа фотојонизације је приближно једнака нули.
Развојем пулсних ласера могуће је створити веома интензиван и кохерентан сноп светла, па може доћи до вишефотонске јонизације. На већим интензитетима (1015–1016 W/cm2 инфрацрвеног или видљивог светла), могу се приметити и непертурбациони феномени као што су јонизација са сузбијањем баријере () и јонизација са поновним расејањем ().
Вишефотонска јонизација
Више фотона чија је енергија испод минималне енергије потребне за јонизацију честице могу комбиновати своје енергије; њихова укупна енергија ће у том случају бити довољно велика и доћи ће до јонизације честице. Вероватноћа за овакав феномен је мања што је број потребних фотона већи. Развојем пулсних ласера ово постаје могуће. Испод отприлике 1014 W/cm2, вероватноћа апсорпције -{N}- фотона емитованих са ласера интензитета -{I}- сразмерна је -{IN}-. За веће интензитете ова вероватноћа не важи због јављања Штарковог ефекта.
Резонантно појачана вишефотонска јонизација () је техника примењена на спектроскопију атома и малих молекула у којој се подесиви ласер користи за приступ побуђеном међустању.
Јонизација изнад прага () је надградња вишефотонске јонизације где се апсорбује много више фотона него што је потребно за јонизацију атома. Вишак енергије даје емитованом електрону већу кинетичку енергију него у случају када се јонизација врши са енергијом која одговара енергији јонизације или је мало већа од ње. Систем тада има више пикова у фотоелектронском спектру који су раздвојени енергијама фотона; ово указује да електрон има већу кинетичку енергију него у обичном случају, када је њихов број минималан.
Тунелујућа јонизација
Када се интензитет ласера даље повећава или када је таласна дужина већа него у режиму вишефотонске јонизације, може се применити квазистационарни приступ. Долази до дисторзије атомског потенцијала тако да постоји ниска и уска баријера између везаног стања и континуума. Тада електрон може да тунелује кроз баријеру, а ако је дисторзија већа, може је и прећи. Ови феномени се зову тунелујућа јонизација () и јонизација са преласком баријере ().
Референце
Категорија:Спектроскопија Категорија:Физичка хемија Категорија:Физика