300п|мини|Поглед са Франкфуртске катедрале показује разноликост немачке архитектуре. Знаменитости на слици показују примере готичке, неокласичне, модерне и постмодернистичке архитектуре. Немачка архитектура има дугу, богату и разноврсну историју кроз периоде. Заступљен је сваки велики европски стил од римског до постмодерне, укључујући и чувене каролиншке, романске, готске, ренесансне, барокне, класичне и модерне грађевине.
Векови парчања Немачке на кнежевине и краљевства условили су велику регионалну различитост и "локалну архитектуру". Ово је проузроковало хетерогену архитектуру, различиту од града до града. Док се ова разноликост и даље може препознати у малим градовима, уништење архитектонског наслеђа у већим градовима у току Другог светског рата довело је до поновне изградње коју карактерише једноставна модернистичка архитектура.
Античка архитектура мини|Порта Нигра у Триру, једна од највећих архитектонских реликвија из римског периода Римско царство се некада распростирало преко великог дела данашње Савезне Републике Немачке и данас и даље постоје трагови од око 100. до 150. године пре нове ере, римски лимес, систем за одбрану граница који су користили Римљани, а у ово доба означавао је и границе Римског царства.Hessian state archaeologist Prof. E. Schallmeyer, quoted in Schmid, A., Schmid, R., Möhn, A., Die Römer an Rhein und Main (Frankfurt: Societäts-Verlag, revised edition 2006). Поред грађевина предвиђених за војску, као што су утврђења и кампови, Римљани су градили и друге објекте као што су (римска) купатила, мостови и амфитеатри.
Трир, на обалама реке Мозел, најстарији је град у Немачкој, велика метропола основана (или чак и пре) 16. године нове ере. Најпознатија грађевина из тог периода је вероватно Порта Нигра, најбоље очувана градска капија. Овде такође постоје и остаци термалних бања, римски мост и реконструисана Константинова базилика.
Са одласком Римљана, њихова урбана култура и архитектура (нпр. грејање, прозори и стакло) нестали су са територије Немачке.
Предроманика 300п|мини|Опатија Лорш Предроманички период у западноевропској уметности обично датира из периода појаве Меровиншке династије (франачких краљева) око 500 године или из периода Каролиншке ренесансе (период Каролинга - покренут на двору Карла Великог) у касном 8. веку, а траје све до почетка 11. века - романичког периода. Од здања из овог периода сачувана је опатија Лорш. Овде се види комбинација елемената романског славолука (лучни облик пролаза, полустубови) са теутоничким наслеђем (неутемељеним троугловима на украсним аркадама, полихроматско зидарство).
Једна од најзначајнијих цркава у овом стилу је црква Светог Михаила у Хилдесхајму,St. Mary's Cathedral and St. Michael's Church at Hildesheim, UNESCO изграђена између 1001. и 1031. године под руководством епископа Бернарда од Хилдесхајма (993—1022) као капела његовог Бенедиктинског манастира. Саграђена је у отонском стилу (раној ренесанси). Отонска ренесанса је нижа ренесанса у пратњи владе прва три цара Саксонске династије, сва три са именом Ото: Отон -{I}- (936—973), Отон -{II}- (973—983) и Ото -{III}- (983—1002).
Романика 350п|мини|лево|Катедрала у Шпејеру Период романике, од 10. до раног 13. века, окарактерисан је полукружним луковима, робустним изгледом, малим упареним прозорима и кружним сводовима. Многе немачке цркве датирају управо из овог времена, укључујући дванаест Келнских цркава. Најважнија грађевина овог периода у Немачкој је катедрала у Шпејеру. Она је грађена у фазама од око 1030. године, а у 11. веку била је највеће здање хришћанског света и архитектонски симбол моћи салијске династије, династије четири немачка краља (1024—1125).
Катедрале у Вормсу и Мајнцу су други важни примери романичког стила. Многе цркве и манастири су основани у овој ери, посебно у Саксонији-Анхалт. Рајска романика се јавља на катедрали у Лимбургу. Од важности је још и црква Светог Серватијуса у Кведлинбургу, и катедрала у Либеку, у Брунсвику, у Тријеру и Бамбергу, чија се последња фаза конструкције пренела на готички период.
Опатија Маулброн је сматрана за значајан пример "монашке архитектуре". Саграђена је између 12. и 15. века и из тог разлога садржи и готичке елементе. У 11. веку такође је почела изградња бројних замкова, укључујући познати замак Вартбург, који је касније проширен у готичком стилу.
Готика мини|300п|Келнска катедрала Готичка архитектура је цветала током високог и касног периода средњег века. Израсла је из романичке архитектуре. Прве готичке грађевине у Немачкој биле су грађене од око 1230. године, као на пример Госпина црква у Триру (1233—1283), која је једна од најважнијих раних готичких катедрала у Немачкој и спада под архитектонску традицију француске готике.Trier Tourismus und Marketing:
Фрајбуршка катедрала је саграђена у три фазе, првој са почетком 1120. под вођством војводе од Зехрингена, другој из 1210. године и трећој фази 1230. године. Од оригиналне зграде данас су остали само темељи. Записано је да је имала кулу од 116 m, за коју је Јакоб Буркхарт тврдио да је најлепша у хришћанској архитектури. Кула је скоро квадратне базе, а у њеном центру налази се галерија у облику дванаестостране звезде. Изнад галерије, кула је осмострана и сужава се до врха куле. Ово је једина готска црква (са кулом) у Немачкој која је саграђена у средњем веку (1330) и преживела бомбашке нападе новембра 1944. године, када су уништене све куће на источној и западној страни пијаце.
Категрала у Келну је, после миланске катедрале, највећа готска катедрала у свету. Њена конструкција започела је 1248. и са прекидима трајала до 1880. године - период од преко 600 година. Она је 144,5 m дуга, 86,5 m широка и њене две куле су 157 m високе. Због својих огромних кула, она такође има највећу фасаду од свих цркава у свету. Катедралски хор, мерено између стубова, такође се разликује по највећој размери висини и ширини од било које средњовековне цркве, 3,6:1, превазилажећи чак и катедралу у Бови, која има мало виши свод.
мини|лево|300п|Пијаца у Дорнштетену са кућама у фахверку и средњовековном црквом Светог Мартина са десне стране Фахверк је специфичан стил готске архитектуре који се среће у Западној Европи, посебно у западној Немачкој и у регионима око Балтичког мора где нема природних ресурса камена. Грађевине су грађене више-мање само од опеке. Градска хала и црква Светог Николе у Штралзунду су добри примери овог стила. Градови као што су Либек, Росток, Визмар, Штралзунд, Грајфсвалд и бројни остали градови у данашњој северној и западној Пољској су обликовани управо у овом регионалном стилу. Модел за многе цркве из Северне Немачке била је црква Свете Марије у Либеку, саграђена између 1200. и 1350.
Градња готских цркава била је праћена конструкцијом еснафских домова и градских хала од стране тадашње буржоазије. Добар пример је готичка градска хала (13. век) у Штралзунду. Такође постоји и градска хала у Бремену (1410) и реконструисана градска хала у Минстеру (прво саграђена 1350. године).
Станови из овог периода биле су углавном полудрвне грађевине, што се још може видети у Гослару и Кведлинбургу. Кведлинбург има неке од најстаријих полудрвних кућа у Немачкој. Метода конструкције, коришћена искључиво за куће средњовековног и ренесанског периода, одржала се чак до 20. века за сеоске куће.
Ренесанса 300п|мини|Дворац Волфенбител Ренесансна архитектура припада периоду између раног 15. и раног 17. века, а манифестовала се у разним деловима Европе, када је постојало свесно оживљавање и развој неких елемената античког грчког и римског размишљања и културе. Најранији пример ренесансне архитектуре у Немачкој је Фугер капела у цркви Свете Ане у Аугзбургу., Berlin 2004 У то време, Немачка је била подељена на много кнежевина, грађани су имали тек неколоцину права, а оружане борбе, посебно религијски конфликти протестантске реформације, учинили су да велики делови земље остану практично неразвијени.
Неки принчеви су подржавали модерну уметност, као на пример у Торгау, Ашафенбургу и Ландсхуту, где је ера ренесансе и настала. Примери обухватају декорисано унутрашње двориште Траусниц дворца и војводски дворац Ландшут,Beltramini, Guido; Burns, Howard [Hrsg.]: Palladio. саграђени од стране италијанских ренесансних мајстора заната.
Црква Светог Михаела у Минхену (градња почела око 1581) важна је ренесансна грађевина. Такође постоји и Хајделберг дворац са типичним ренесансним фасадама.: Verlag Brausdruck GmbH, Градска хала у Аугсбургу је такође важан пример, међутим саграђена је касно, у периоду 1614—1620, а архитекта је био Елијаз Хол из Аугзбурга.
У долини реке Везер постоје многи дворци и куће у стилу "везерске ренесансе". У овом стилу грађени су и градови Лемго и Хамелн. Дворац Волфенбител и јеванђеоска црква Девице Марије су такође специфични примери ренесансе.
У Тирингији и Саксонији, многе цркве и дворци саграђени су у ренесансном стилу, на пример, Вилијамов дворац у Шмалкалдену, црква у Рудолштадту, дворац Гота, градска хала у Лајпцигу, ентеријер презбутаријанских грађевина, катедрала Фрајберг, дворац у Дрездену и Шонхоф у Горлицу. У северној Немачкој налази се Густровер замак и богат ентеријер Штралсундске цркве Светог Николе.
Барок 300п|мини|лево|Богородична црква у Дрездену Барокна архитектура први пут се јавља почетком 17. века у Италији, поновно пласирајући хуманистички римски речник ренесансне архитектуре у новом реторичком, позоришном, вајарском смислу, приказујући тријумф апсолутистичке цркве и државе. Али, док је ренесанса почивала на богатству и моћи италијанских судова, била спој секуларних и религиозних снага, барок се директно повезује са контрареформацијом, покретом унутар католичке цркве који је служио као одговор на протестантске реформације.
Барокни стил стигао је у Немачку после тридесетогодишњег рата. Барокна архитектура немачких владиних и владарских резиденција заснивала се на моделу француског барока, посебно на суд Луја XIV и Версају. Примери су Цвингер палата у Дрездену, саграђена од стране Матхауса Данијела Попелмана (1709—1728),. првобитно направљена да одржавање судских фестивала. Архитектура апсолутизма стављала је увек владара у центар, чиме је повећавала просторну композицију, на пример приказујући моћ владара у облику величанствених степеница које воде до ове личности (статуе).
Интеракција архитектуре, сликарства и вајарства битна је одлика барокне архитектуре. Значајан пример је резиденција Вурзбург са халом императора и степеништем, чија је конструкција започела под вођством Јохана Балтазара Нојмана 1720. године. Фреске на степеништу дело су Ђованија Батисте Тијепола, рађене од 1751. до 1753.
Друге добро познате барокне палате су Нова палата у Потсдаму, палата Шарлотенбург у Берлину, палата Вајсенштајн у Померсфелдену и Аугзбуршки дворац у Брилу, чији су ентеријери већином урађени у рококо стилу.
Рококо је касна фаза барока у којем је декорација постала обилнија и приказивала већину боја у светлијим тоновима. На пример, Сансуси дворац, грађен од 1745. до 1747, био је претходно летња палата Фридриха Великог, краља Пруске, у Потсдаму близу Берлина. Често се сматра немачким ривалом Версаја.UNESCO: (German)
Међу најпознатијим примерима убрајају се и црква у Бенедиктину Отобаирену у баварско-барокном стилу, Велтенбуршки манастир, Етал опатија и црква Светог Јована Непомуког (званој Асам црква у Минхену). Други примери барокне архитектуре цркава су Базилика Вијерценхајлингена у Обергранкену и рестаурирана Богородична црква у Дрездену, чији је творац Џорџ Бар између 1722. и 1743.Kurzbiographie von George Bähr auf der Website der Frauenkirche Dresden
Класицизам 300п|мини|Краљевство вртова Десау-Верлиц 300п|мини|Берлинска концертна дворана Класицизам је стигао у Немачку у другој половини 18. века. Инспирацију је црпео из класичне архитектуре антике и било је реакција на барокни стил у архитектури и дизајну екстеријера (пејзажа).