300п|мини|Земље чији су политичари, јавни службеници или блиски сарадници повезани са Панама папирима
Панамски папири () представљају 11,5 милиона објављених повјериљивих докумената који садрже детаљне информације о 214 хиљада офшор предузећа, наведених од стране панамског корпоративног сервисног провајдера Мосак Фонеска, који садрже и идентитет акционара и директора предузећа.
Документи показују како богати појединци, укључујући и државне службенике, скривају новац од јавности. У вријеме објављивања, папири су идентификовали пет тадашњих шефова држава или влада из Аргентине, Исланда, Украјине, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата; као и владиних званичника, ближих рођака и блиских сарадника разних шефова влада више од четрдесет земаља. Британска Дјевичанска Острва су дом за половину наведених предузећа, док Хонгконг садржи највише повезаних банака, адвокатских канцеларија и посредника.
Иако употреба офшор привредних субјеката није незаконита у надлежностима у којима су регистрована, током истраге новинари су открили да се неке од фиктивних фирми можда користите у незаконите сврхе, укључујући преваре, трговину дрогом и утају пореза.
Анонимни извор под псеудонимом „Џон Доу” прослиједио је документе у серијама њемачким новинама „Зидојче Цајтунг” почетком 2015. године. Информације из ове неплаћене узбуњивачке трансакције докумената датирају још из давних семдесетих године 20. вијека и на крају су износиле 2,6 терабајта података. С обзиром на обим цурења информација, новине су затражиле помоћ Међународног конзорцијума новинара истраживача, који дистрибуира документе за истраге и анализу око 400 новинара у 107 медијских организација у 76 земаља. Први новински извештаји на основу папира, и 149 самих докумената, објављени су 3. априла 2016. године. МКНИ је обећао да ће објавити потпун списак наведених предузећа почетком маја 2016.
Санкционисани клијенти
Анонимност офшор компанија може такође да се користи да би се избегле међународне санкције, и више од 30 клијената Мосака Фонсеке били су у једном или другом тренутку на црној листи од стране Одељења за трезор САД, укључујући предузећа повезана са високим личностима у Русији, Сирији и Северној Кореји.
Три компаније Мосак Фонсеке започете су за клијенте Хелене Матију. Правни консултанти су касније санкционисани од стране Канцеларије за контролу иностране имовине САД (УСАЦ). Међународна корпорација Пангејтс оптужена је у јулу 2014. да снабдева владу Сирије „великим бројем специјалних нафтних производа" са „ограниченом цивилном применом у Сирији". Друге две, Максима Мидл Ист Трејдинг и Морган Адитивс Мануфакчуринг Цо, и њихови власници Ваел Абдулкарим и Ахмад Бургави, наводно су се „ангажовали у варљивим мерама" за снабдевање нафтним производима у Сирији.
Мосак Фонсека је такође обавио шест послова за Рами Маклуфа, рођака сиријског председника Башара ал Асада, упркос санкцијама САД против њега. Унутрашњи документи Мосака Фонсеке показују да је Мосак Фонсека 2011. године одбио препоруку свог властитог тима за усаглашавање да прекине везе са господином Маклуфом. Сложили су се да то ураде само неколико месеци касније. Фирма је рекла да никада није свесно дозвољаваола било коме ко је повезан са непоштеним режимима да користи њене компаније.
Фредерик Обермајер, ко-аутор приче Панамских папира и истраживачки репортер немачких новина Судојче Цајтунг, изјавио је за Демократију Сада: „Мосак Фонсека је схватио да је Маклуф рођак и схватили су да је он санкционисан и схватили су да је он наводно један од финансијера сиријског режима, и они су рекли: „Ох, ту је банка која још увек послује с њим, тако да и ми треба да наставимо са њим".
ХСБЦ је такође разуверио Мосак Фонсеку не само да је био „комфоран" са Маклуф-ом као клијентом, већ је и сугерисао да би САД могле да се зближе са породицом Асад. Већ је познато да је Маклуф био дугогодишњи клијент швајцарске приватне банке ХСБЦ-а, која је држала најмање 15 милиона долара на више рачуна 2006. Панамски фајлови такође показују да је ХСБЦ пружао финансијске услуге компанији Маклуфа под називом Дрекс Технолоџис, за коју је ХСБЦ рекао да је компанија „доброг стајања.
ДЦБ Фајненс, компанија на девичанским острвима заснована од стране банкара из Северне Кореје Ким Чол-сама и британског банкара Најџел Кауија такође је игнорисала међународне санкције и наставила пословати с Северном Корејом уз помоћ панамске фирме. Одељење америчког трезора у 2013. години назвало је ДЦБ Фајненс лажном компанијом за Даедонг Кредитски Банку и објавила санкције против обе компаније за пружање банкарских услуга севернокорејском трговцу оружја Кореја Мајнинг енд Девелопмент Трејдинг Корпорејшн, покушај да избегне санкције против те земље, помоћ продаји оружја и ширењу програма Корејског нуклеарног оружја. Кауи је рекао да је холдинг компанија коришћена за легитиман посао и да није био упознат са илегалним трансакцијама.
Мосак Фонсека, од кога се захтева по међународним банкарским стандардима избегавање прање новца или клијенти преваранти, као и све банке треба бити посебно опрезан на знаке корупције са политички изложеним особама (ПЕП), другим речима, клијентима који су или имају блиске везе владиним званичницима. Међутим, на неки начин нису успели да нађу никакве црвене заставице везане за Тарека Абаса иако је поделио породично име са председником Палестине и седео у управном одбору компаније са четири колеге директора које је фирма сматрала ПЕП због њихових веза са Палестинском политиком. Па ипак, Мосак Фонска је заправо урадио и документовао истраживање дужне пажње, укључујући Гугл претрагу.
Открића
Разговор између репортера Судојче Цајтунга, Бастиана Обермајера и анонимног извора Џона Доуа Поред широко покривених пословних договора између британског премијера Дејвида Камерона и исландског премијера Сигмундур Давид Гунлаугсона, у откривеним документима се такође налазе и информације о акционарима и директорима 214.000 фирми које су основане од стране Мосак Фонсеке, као и неке од њихових финансијских трансакција. Већина ових информација не показује ништа више од прудентног финансијског управљања. Уопштено није против закона (само по себи) поседовати офшор компанију, иако се такве компаније могу понекад користити за незаконите поступке.
Новинари истраживачког тима пронашли су пословне трансакције многих важних личности у светској политици, спорту и уметности. Многе од ових трансакција су сасвим легалне. Пошто су подаци непотпуни, питања остају у многим другим случајевима; међитим други јасно указују на етичку, ако не и законску неподобност. Неке обелодањивања - избегавање пореза у веома сиромашним земљама од стране веома богатих ентитета и појединаца на пример - доводе до морално заснованих питања. Према наводима Намибијана, компанија која је регистрована на име Бени Стајнмец, Октеа, дугује у порезима на имовину граду Коиду у Сијера Леонеу више од 700.000 америчких долара, и 150 милиона долара је у црвеном, иако је њен извоз био више него двоструки том износу у просечном месецу у периоду 2012-2015. Сам Стајнмец има личну вредност од 6 милијарди долара.
Остале трансакције офшор компанија описане у документима иѕгледа да јесу прекршиле закон о размени, трговинске санкције или су настале као резултат политичке корупције, према новинарима ИЦИЈ -а. На пример:
Уругвај је ухапсио петоро људи и оптужио их за прање новца преко офшор компанија Мосак Фонсеке за мексички картел за дрогу.
Ојестаф, партнер ИЦИЈ-а у истрази, известио је да је открио нове доказе да је Карим Вејд примао исплате од стране ДП Ворлд -а (ДП). Он и дугогодишњи пријатељ су осуђени на суђењу за које су Уједињене нације и Амнести интернешенел рекли да је било неправедно и да је кршило права окривљених. Чланак Ојестафа не говори о вођењу суђења, али каже да су новинари из Ојестафа пронашли документе Мосак Фонсеке који показују плаћања Вејд-у преко подружнице ДП -а и фирме која је регистрована на пријатеља.
Швајцарски адвокат Дитер Нојперт оптужен је за непоштовање средстава клијената и помагање и олигарсима и краљевској породици Катара да сакрију новац.
Именовани у открићу су били 12 тренутних или бивших светских лидера, 128 других јавних функционера и политичара, као и на стотине познатих личности, привредника и других богатијих појединаца из преко 200 земаља.
Мосак Фонсека
Појединци и ентитети могу отварати офшор рачуне из било ког разлога, од којих су неки потпуно легални али етички упитни. Канадски адвокат са седиштем у Дубаију је напоменуо, на пример, да би предузећа могла желети да избегну да потпадну под јурисдикцију исламског наслеђа ако власник умре. Бизниси у неким земљама можда желе да задрже део својих средстава у доларима, рекао је бразилски адвокат. Планирање некретнина је још један пример легалног избегавања пореза.
Амерички филмски стваралац Стенли Кјубрик имао је процењену личну вредност од 20 милиона долара када је умро 1999. године, од којих је већина уложена у енглеску вилу из 18. века коју је купио 1978. Живео је у тој вили до краја свог живота, снимајући сцене из Исијавања, Фул Метал Џекета и Очију Широм Затворених такође. Три холдинг компаније које је основао Мосак Фонсека сада поседују ту имовину, а заузврат има фондове за своју децу и унуке. Пошто је Кјубрик био Американац који је живео у Британији, без фонда његова имовина би морала да плати порез на трансфер обе владе и евентуално би био присиљен да прода имовину како би добио ликвидна средства да их плати. Кјубрик је сахрањен на терену виле заједно са једном од његових ћерки, а остатак његове породице и даље живи тамо.
Друге употребе су више двосмислене. Кинеске компаније могу се успоставити офшор како би подигле страни капитал, што је обично против закона у Кини. У неким од наследних диктатура на свету, закон може бити на страни елите која користи офшор компаније за доделу нафтних уговора себи, или златним концесијама за своју децу, међутим такво понашање се понекад кажњава по међународном закону.
Иако не постоји стандардна званична дефиниција, Економист и Међународни монетарни фонд описују офшор финансијски центар или пореско уточиште као надлежност чија банкарска инфраструктура првенствено пружа услуге људима или предузећима која не живе тамо, захтева мало или никакво обелодањивање информација приликом пословања и нуди ниске порезе.
,,Најочигледнија употреба офшор финансијских центара је избегавање пореза", додао је Економист. Оксфам је 2016. у свом годишњем извештају о неједнакости дохотка окривио пореске рајеве за велики део проширеног јаза између богатих и сиромашних. „Пореске рајеви су срж глобалног система који дозвољава великим корпорацијама и богатим појединцима да избегавају плаћање њиховог правичног удела", рекао је Рејмонд Ц. Офенхајзер, председник Оксфам Америке, „онемогућавајући владе, богате и сиромашне, да прикупе средства која им требају да пруже виталне јавне услуге и да се боре против све веће неједнакости. "
Истраживачи Међународног монетарног фонда (ММФ) проценили су у јулу 2015. године да промена профита мултинационалних компанија кошта земље у развоју око 213 милијарди америчких долара годишње, скоро два одсто њиховог националног дохотка. Игор Ангелини, шеф Европолове финансијске обавештајне групе, изјавио је да офшор компаније „играју важну улогу у прању новца на великој скали "и да су често средство за „преношење мито новца ". Мрежа за пореску правду закључила је у извештају из 2012. године да су „дизајнирање комерцијалних шема злоупотребе пореза и затварање очију на сумњиве трансакције постале инхерентни део рада банкара и рачуновођа".