Народна скупштина као установа обичајног права постојала је y Црној Гори још од првих почетака њеног независног живота. Као што је Србија y времену пре првог устанка имала своје кнежинске скупштине, као установу локалне аутономије, тако су и црногорска племена имала своје скупштине, своје саборе или свеопште зборове, вијећа и „гувна", која су решавала о по јединим племенским питањима. Господари Црне Горе, како они из времена када су владике и сенат представљале врховну власт y земљи, тако и они из познијег времена када господари Црне Горе нису била духовна лица, сазивали су народне скупштине и зборове на којима су главни представници црногорских и брдских племена износили своје жеље и потребе и доносили закључке који су били обавезни за сва племена.

Te главарске скупштине и сабори састајали су се обично на Цетињу, код манастира, или y Стањевићима, где се такође налазила владичанска резиденција. Тако је за време митрополита из разних племена y току 1496—1697 одржано неколико таквих скупштина, па о њима постоји и нешто оскудних података. Скупштине и сабори састајали су се чешће током 17 и 18 века, и о њима има знатно више података. Такве скупштине одржаване су 1789, 1796, 1798, 1803, 1868. и 1879. године, и оне су y историји Црне Горе имале несумњиво већи значај. Но сем тога од старина је постојао обичај да се племенски прваци сваке године између Божића и Нове године састану на Цетињу да, y прво време с владиком a доцније с Кнезом, проведу празнике и одрже неколико заједничких састанака y циљу договора о раду y току следеће године.

На скупштини која је одржана y другој половини месеца јуна 1796, утврђена је „Стега", први црногорски законик, чија је важност протегнута на сва црногорска племена која су преко својих првака била заступљена на скупштини. „Стега" се појављује као први значајнији резултат настојања Владике Петра да y односе племена црногорских унесе више реда и организације, a њом су регулисани и узајамни њихови односи за случај ратовања с Турцима и y питању гоњења издајника. На скупштини која је одржана две године доцније, y другој половини октобра 1798, донесен је „Законик општи црногорски и брдски" (18. октобар 1798) којим су све одредбе „Стеге" остале и даље y важности, и она је поново била потврђена чланом првим новога законика.ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ, страница 239

Поједине скупштине

Скупштине пре уставног периода Главарска скупштина 1879.

Никољданска скупштина и Народне скупштине у време Устава 1905. (1905–1916) Изб--ориСкупштинеПериодПредсједникПотпредсједнициСекретари 1905. Никољданска скупштина 1905. децембра 1905. Шако Петровић Његош 1906. Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1906. 18. октобра 1906. − 26. јуна 1907. Шако Петровић Његош 1907. Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1907. 8. новембра 1907. − Лабуд Гојнић Мирослав Николић Милутин Татар и Крсто Поповић (парох подгорички) Ванредни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1908. Лабуд Гојнић Мирослав Николић поп Крсто Поповић и Филип М. Протић Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1908. Марко Ђукановић Мирослав Николић Сава Драговић и Душан Петровић Ванредни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1909. од 1. јуна 1909. Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1909. Ванредни сазив Народне скупштине Књажевине и Краљевине Црне Горе 1910. Марко Ђукановић Мило Дожић Сава Драговић и Душан Петровић од 18. новембра 1910. Мило Дожић Ј. Милић Сава Драговић и Душан Петровић 1911. Редовни сазив од 18. новембра 1911. Јован С. Пламенац Шћепо Мартиновић Сава Драговић и Алекса Чукић 1913.(1914) Редовни сазив Народне скупштине Краљевине Црне Горе 1914. од 27. јануара 1914. Мило Дожић Гаврило Церовић, кад је Гаврило Церовић постао министар потпредсједник скупштине је постао Михаило Ивановић Коста Поповић и Мита Павићевић Ванредни сазив од 12. децембра 1915. Мило Дожић П. Пламенац К. Поповић и Ј. Поповић Напомена: датуми по старом календару.

Велика народна скупштина Српског народа у Црној Гори (1918–1919) Изб--ориСкупштинеПериодПредсједникПотпредсједнициСекретари 1918. Подгоричка скупштина од новембра 1918. до јануара 1919. Саво Церовић Лазар Дамјановић и Саво Фатић

Скупштине произашле из времена Другог светског рата (1941–1946) СкупштинеПериодМестоПредсједникПотпредсједници Петровдански сабор јула 1941. Цетиње Прво заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке 15. и 16. новембра 1943. Колашин Нико Миљанић Божо Љумовић Друго заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке 16. фебруара 1944. Колашин Нико Миљанић Треће заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке и Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења 13. до 15. јула 1944. Колашин Нико Миљанић Божо Љумовић Четврто заседање априла 1945. Цетиње Нико Миљанић Милош Рашовић 1945-1946.

Усатвотворна скупштина 1946. и Скупштине у време комунистичких Устава (1946–1992)

Изб--ориСкупштина ПериодПредсједници 1946. Уставотворна скупштина, наставила мандат као Народна скупштина до сљедећих избора 1950. Петар Комненић 1946-1949.Ђуро ЧагоровићНикола КовачевићБлажо ЈовановићФилип БајковићАндро МугошаВељко МилатовићВидоје ЖарковићБудислав ШошкићРадивоје БрајовићМилутин ТањевићОмер КурпејовићЧедомир ЂурановићМарко МарковћВелисав ВукасановићДраган Радоњић 1950.1953.1958.1963.1969.1974.1978.1982.1986.1989. 1990. 1990 — 1992Ристо Вукчевић

Скупштине у време Устава 1992. и Устава 2007. (1992–2017)

Изб--ориПериодПредсједник1992.1993 — 1996Ристо Вукчевић до 1994, од 1994: Светозар Маровић1996.1996 — 1998Светозар Маровић1998.1998 — 2001Светозар Маровић2001.2001 — 2002Весна Перовић2002.2002 — 2006Филип Вујановић до 2003, од 2003: Ранко Кривокапић2006.2006 — 2009Ранко Кривокапић2009.2009 — 2012Ранко Кривокапић2012.2012 — 2016Ранко Кривокапић до 2016, од 2. јуна 2016: Дарко Пајовић2016.од 2016.Иван Брајовић

Види још Народне скупштине Србије Далматински сабор Прва скупштина Срба у Османском царству Народне скупштине Југославије

Референце

*