мини|220п|Асеманијево јеванђеље Охридска книжевна школа је назив за књижевну и црквено-просветну школу која се крајем 9. века развила међу Јужним Словенима на подручју историјских области Македоније и Епира, са седиштем у Охриду. Настала је заслугом петочисленика (сарадника и ученика словенских просветитеља Ћирила и Методија), који су око 886. године морали да напусте Велику Моравску, након чега су преко Београда пристигли у тадашњу Бугарску државу. Неки од њих су се задржали у бугарским престоницама Плиски и Преславу, где је настала Преславска књижевна школа, док су се други доселили у некадашњи епирски град Охрид, где је настала Охридска книжевна школа. Главни представници охридске школе били су Климент Охридски и Наум Охридски. Под окриљем охридске школе, чија је активност била посебно изражена и током већег дела 10. века, развила се плодна књижевна и црквено-просветна делатност на старословенском језику, чиме је уједно постављена и основа за настанак македонске, односно охридске редакције црквенословенског језика.
Развој 220п|мини|десно|Историјска област Кутмичевица (9. и 10. век), са ширим простором око Охрида
Под називом охридска книжевна школа не подразумева се појединачна школска установа, већ шири књижевни и црквено-просветни покрет који се крајем 9. и током 10. века развио међу Јужним Словенима на просторима историјских области Македоније и Епира, са Охридом као главним стециштем књижевне и просветне делатности, која се у првом периоду одвијала на глагољици, а потом и на ћирилици. Најзначајнији сачувани рукописи који су настали под окриљем охридске књижевне школе су: Асеманијево јеванђеље, Охридски апостол, Добромирово јеванђеље, Болоњски псалтир и други.
220п|мини|Икона са представом светих Климента и Наума
Након смрти Светог Климента и Светог Наума, охридска књижевна школа наставила је са радом и током већег дела 10. века, а њене традиције неговане су и касније. Ученици Климента и Наума су се бавили не само превођењем и преписивањем грчких црквених дела на словенски језик, већ и писањем властитих, потпуно нових дела. За неке од ученика познато је да су припадали сестринској (преславској) књижевној школи (Константин Преславски), док поводом припадности других стваралаца постоје различита мишљења, што се у првом реду односи на писца који је постао познат као Црноризац Храбар, коме поједини истраживачи приписују припадност охридској, а други преславској књижевној школи.
Глагољица и ћирилица Делатност охридске школе уско је повезана са ширењем првог словенског писма - глагољице, која је настала нешто раније, заслугом словенских просветитеља Ћирила и Методија, чија је делатност била везана за Велику Моравску. Дошавши након 886. године међу Јужне Словене, њихови ученици (петочисленици) наставили су књижевни и просветни рад уз употребу глагољице, која је била основно писмо Охридске књижевне школе, док се под окриљем Преславске књижевне школе развила употреба ћирилице.
Дела која су настала под окриљем Охридске школе и оближње књижевне школе у Кратову сродна су по правопису и специфичним језичким карактеристикама, те се стога сврставају у македонску, дносно охридску редакцију црквенословенског језика.
Види још
Старословенски језик Црквенословенски језик Српскословенски језик Бугарскословенски језик Преславска књижевна школа Трновска књижевна школа Књижевнојезичка реформа Јевтимија Трновског Словенски језици у Османском царству
Референце
Литература
Категорија:Охрид Категорија:Словенска писменост Категорија:Старословенски језик Категорија:Црквенословенски језик Категорија:Ћирилометодијевске студије Категорија:Историја Македоније у средњем веку Категорија:Историја Епира Категорија:Прво бугарско царство Категорија:Историја бугарског језика Категорија:Македонски језик