250px|мини|Тепчија Градислав и његова жена на фрески манастира Трескавац
Тепчија је у српским средњовековним земљама био дворски и провинцијски функционер који се бринуо о одржавању владаревих земљишних поседа.
Историја Први по имену познати велики тепчија јесте тепчија Обрад који је вршио службу у доба владавине краља Владислава (1234-1243). У време владавине краља Милутина се помињу велике тепчије Хардомил, Кузма и Владоје. У Босни су тепчије посведочене од времена владавине бана Матије Нинослава (друга четвртина 13. века). Први познати тепчија у Босни јесте тепчија Радоња. После 1366. године углед тепчије у Босни нагло је опао, али је свака земља у својој управи имала тепчију. У Босни 15. века више нема ни казнаца ни тепчија.
Дужности Тепчија су у државној управи рангиране одмах иза казнаца. Основна дужност тепчије било је старање о владаревим земљишним поседима. Тепчија је тесао међе селима која су непосредно припадала владару. Тепчије имају своје помоћнике или службенике који им помажу у пословима. Тепчије се појављују и у судским споровима, вероватно око земљопоседа.
Дворани са титулом тепчије постојали су у Хрватској још у другој половини 11. века док се у Србији и Босни јављају касније, тек у првој половини 13. века. То, међутим, не значи да тепчије нису постојале пре 13. века. Истовремено са тепчијом је у Хрватској постојао тепчица који је вероватно био надлежан за жупу. У Босни су тепчије постојале током 13. и 14. века. Истовремено је постојало неколико тепчија, обично двојица или тројица. У држави Немањића постојао је велики тепчија, тепчија и мали тепчија. Док је у служби обласног господара, он се називао једноставно тепчија. Велики тепчија је био на владаревом двору, док је мали тепчија највероватније службу вршио по жупама или на нешто већем подручју. У Босни су тепчије постојале у бановинама Усори и Босни, вероватно и у Доњим Крајевима, а свакако у Хумској земљи која је 1332. године ушла у састав босанске државе. Титула великог тепчије угасила се у средњовековној Србији пре царског крунисања Стефана Душана (1346).
Познате тепчије
У Србији Обрад (око 1230), велики тепчија Стефана Владислава. Добравац (око 1280), служио кнегињу Хума. Кузма (око 1306), служио Милутина. Хардомил, служио Милутина. Владоје (око 1326), служио Стефана Дечанског. Мишљен (око 1330), велики тепчија, служио Стефана Дечанског. Градислав (око 1337-1345), служио Стефана Душана
У Босни Радоња (око 1240), служио Матеја Нинослава Вучин Радослав (око 1326-1329), служио Дабишу Милат (око 1359), служио бана Твртка у Хуму Батало (око 1391-1404), господар жупе Лашве Сладоје (помиње се у повељи бана Твртка I Котроманића од 1. јуна 1367. године.)
Види још Казнац
Референце
Референце
Категорија:Средњовековне титуле