Зигфрид Кракауер (8. фебруар 1889 — 26. новембар 1966) био је немачки писац, социолог, новинар, културни критичар и филмски теоретичар. Био је повезиван са Франкфуртском школом.
Биографија Зигфрид Кракауер рођен је 8. фебруара у Франкфурту на Мајни, у јевреској породици. Студирао је архитектуру од 1907. до 1913; а после је радио у Берлину и Минхену до 1920. године. На крају Првог светског рата је упознао Теодора Адорна, који му постаје филозофски ментор.Theodor W. Adorno, . ed. Rolf Tiedemann, trans. Shierry Weber Nicholson, New York.
Од 1922. до 1933. године, Кракауер је писао културне коментаре у листу Frankfurter Zeitung међу којима и филмске критике. Левичарски оријентисан, прво је накратко отишао у Париз, а онда је емигрирао у САД после доласка националсоцијализма и Хитлера на власт у Немачкој 1933. године.
Тамо се бавио теоријом масовних комуникација и пропаганде, социологијом, филмском историјом и естетиком. Од 1941. године је асистент кустосу у филмском архиву Музеја модерне уметности у Њујорку, са посебним задатком да истражује методе нацистичке филмске пропаганде. Био је противник капитализма, иако читајући дела Карла Маркса, био је противник тоталитаризма и совјетске власти и Јосифа Стаљина. Од 1943. до 1944. године написао је историју немачког филма са социјалног, економског и политичког гледишта From Caligari to Hitler.
Као члан бироа за примењена социјална истраживања на Универзитету Колумбија, написао је сателитски менталитет: пропаганда и нацистички ратни филм и велику теоријску књигу "Природа филма". 1960. године објавио је "Теорију филма".
Последњих година свог живота, радио је као социолог различитих института, међу њима и у Њујорку као директор истраживања примењених друштвених наука на Универзитету Колумбија. Преминуо је 1966. године у Њујорку од последица упала плућа.
Филм Као тинејџер, заступао је тезу о фотографичности као основи једне материјалне естетике, тврдећи да је филм генетски изданак фотографије и да зато мора да остане веран својој урођеној способности да бележи, открива видљиву или потенцијално видљиву физичку стварност. Специфичност медијума огледа се у: а) филмском приказу објекта снимања, то јест у равнотежи између реалистичке и формативне тежње покретне фотографије, при чему друга не потчињава прву, него јој верно следује. Ово својство открива две функције: функцију регистрације и функцију откровења.
б) урођеним склоностима филма: нережираности, случајности, бескрајности, да се успостави континуум физичке стварности захватом и оних материјалних феномена који не улазе у оквир слике. Надређеност у виду недостатка структуре у природи и привидног одсуства смисла, све док се не успоставе психофизичке кореспонденције делова приказаног света и " протицања живота". Овако схваћен, филм искључује сиже, али то искључење у самом свом језгру дијалектички рађа потребу за историјом, донетом у растрзаним одломцима, без објашњења на основу идеолошког јединства, где се идеологија спира са материјалних предмета, омогућујући да их први пут сагледамо у њиховом аутентичном виду; ово чини прави кинематографски сиже.
Награде и одликовања Кракауер је постхумно одликован звездом на берлинском булевару звезда 2011. године.
Дела 1915. 1922. . Fischer, 1928. Die Angestellten. Aus dem neuesten Deutschland, Frankfurt a. M.: Frankfurter Societäts-Druckerei, 1930. 1937. 1942. The Conquest of Europe on the Screen. The Nazi Newsreel 1939-1940, Washington D.C.: Library of Congress, 1943. A Psychological History of the German Film, New York: , 1947 / London: Denis Dobson Ltd, .J. Satellite Mentality. Political Attitudes and Propaganda Susceptibilities of Non-Communists in Hungary, Poland and Czechoslovakia. A Report of the Bureau of Applied Social Research, Columbia University. With a Foreword by Henry L. Roberts, Russian Institute/Columbia University, New York: Frederick A. Praeger Publishers, 1956. . The Redemption of Physical Reality, New York: . Die Errettung der äußeren Wirklichkeit, Frankfurt a.M.: Suhrkamp 1964. Das Ornament der Masse. Essays, Frankfurt a.M.: Suhrkamp, 1963. Straßen in Berlin und anderswo, Frankfurt a.M.: Suhrkamp 1964.
Референце
Литература
Југословенски лексикографски завод, Мирослав Крлежа, 1986. Лексикон филмских теоретичара, Душан Стојановић, 1991.
Спољашње везе
Франкфуртска школа Exilliteratur
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1966. Категорија:Немачки Јевреји Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Немачки социолози