Žil Delez (franc. -{Gilles Deleuze}-; 18. januar 1925 — 4. novembar 1995) bio je francuski filozof koji je početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, pa do svoje smrti, pisao o filozofiji, književnosti, likovnoj umetnosti kao i o filmu. Bio je jedan od najuticajnijih filozofa druge polovine dvadesetog veka. Njegova najpopularnija dela su dva toma Kapitalizma i šizofrenije: Anti-Edip (1972) i Hiljadu platoa (1980), oba napisana u saradnji sa psihoanalitičarem Feliksom Gutarijem. Njegova metafizička rasprava Razlika i ponavljanje (1968), smatra se njegovim remek delom. See also: "Difference and Repetition is definitely the most important work published by Deleuze." (Edouard Morot-Sir, from the back cover of the first edition of the English translation), or James Williams' judgment: "It is nothing less than a revolution in philosophy and stands out as one of the great philosophical works of the twentieth century" (James Williams, Gilles Deleuze's Difference and Repetition: A Critical Introduction and Guide [ ]. стр. 1). A. V. Mur nakon navođenja Bernard Vilijamsovih kriterijuma za kvalifikaciju kao velikog mislioca, rangira ga među najveće filozofe..: 'intellectual power and depth; a grasp of the sciences; a sense of the political, and of human destructiveness as well as creativity; a broad range and a fertile imagination; an unwillingness to settle for the superficially reassuring; and, in an unusually lucky case, the gifts of a great writer.'
Život Delez je rođen u porodici srednje klase u Parizu i tamo je živeo većinu svog života. Početak njegovog školovanja obuhvatao je period Drugog svetskog rata, a za to vreme je prisustvovao liceju Lazara Karnota. On je takođe proveo godinu dana u khâgni, na liceju Henrija IV. Tokom nacističke okupacije Francuske, Delezov stariji brat, Georgije, biva uhapšen zbog učešća u francuskim otporima, a umro je dok su ga transportovali u koncentracioni logor.François Dosse, Gilles Deleuze and Felix Guattari: Intersecting Lives, trans. Deborah Glassman. 1944. godine Delez odlazi da studira na Sorboni. Među njegovim profesorima nalazi se nekoliko poznatih stručnjaka istorije filozofije kao što su Žorž Kangilem, Žan Ipolit, Ferdinand Alkve, Mauris de Gandilak, i oni su zaslužni za Delezov životni interes za kanonske figure moderne filozofije. Pored toga, Delez je smatrao rad Žan Pol Sartra primamljivim.: "At the Liberation we were still strangely stuck in the history of philosophy. We simply plunged into Hegel, Husserl and Heidegger; we threw ourselves like puppies into a scholasticism worse than that of the Middle Ages. Fortunately there was Sartre. Sartre was our Outside, he was really the breath of fresh air from the backyard."
Delez je prošao agregaciju u filozofiji 1948.godine, a predavao je na različitim licejima, (Amies, Orleans, Luis le Grand) sve do 1957., kada je preuzeo položaj na Sorboni. Godine 1953. objavio je njegovu prvu monografiju Empirizam i subjektivitet. Ova monografija je zasnovana na njegovim DES tezama, koje su sprovedene pod rukovodstvom Hipolita i Kanguilhema.Daniela Voss, Conditions of Thought: Deleuze and Transcendental Ideas. Oženio se sa Deniz Paul "Fani" Granđouan 1956.godine. Od 1960. do 1964. godine bio je na poziciji u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja. Tokom ovog perioda objavio je seminalni Niče i filozofija (1962) i sprijateljio se sa Mišel Fukoom. Od 1964. do 1969. godine bio je profesor na Univerzitetu u Lionu u Francuskoj. Godine 1968. objavio je dve disertacije, Razlika i ponavljanje (pod nadzorom Gandilaka) i Ekspresionizam u filozofiji: Spinoza (pod nadzorom Alkuie).
Godine 1969. imenovan je na Univerzitetu Pariz VIII ili Univerzitet Vinsens u Sent-Denizu, eksperimentalna škola organizovana da sprovede reformu obrazovanja. Ovaj novi univerzitet je proizveo veliki broj talentovanih naučnika, uključujući Fukoa (koji je predložio Delezovo zapošljavanje), kao i psihoanalitičar Feliks Gutari. Delez je predavao na Vinsensu sve do njegovog penzionisanja 1987.godine.
Delez, koji je bolovao od respiratornih oboljenja od malih noguFrançois Dosse, Deleuze and Guattari: Intersecting Lives, trans D. Glassman, , 1968.godine biva pogođen tuberkulozom koja je napredovala i na kraju rezultirala uklanjanjem plućaFrançois Dosse, Deleuze and Guattari: Intersecting Lives, trans D. Glassman, . Tokom ostatka svog života on je pretrpeo sve ozbiljne respiratorne simptome. Poslednjih godina svog života, jednostavni zadaci kao što su pisanje rukopisa zahtevali su težak napor i veliki trud. On je 1995. godine počinio samoubistvo, bacivši se kroz prozor njegovog stana"Gilles Deleuze". Encyclopædia Britannica. Приступљено July 8, 2009.. Pre njegove smrti, Delez je iskazao svoju nameru da napiše knjigu pod naslovom Marksov sjaj, a iza sebe je ostavio dva poglavlja nedovršenog projekta pod nazivom Ansambli i multiplicitet (oba poglavlja su objavljena kao eseji Imanencija: Život i Realni i virtuelniFrançois Dosse, Gilles Deleuze and Felix Guattari: Intersecting Lives. стр. 454–455. "Immanence: A Life" has been translated and published in Pure Immanence and Two Regimes of Madness, while "The Actual and Virtual" has been translated and published as an appendix to the second edition of Dialogues..) Sahranjen je na groblju u selu Sent Leonard de Noblat.
Delez sebe nije smatrao interesantnim za sastavljanje autobiografije. Kad je jednom bio pitan da priča o svom životu, on je odgovorio: "Životi akademaca su retko zanimljivi" Kada je kritičar bio dirnut Delezovim neobično dugim, neisečenim noktom na prstu kao pokazateljem ekscentričnosti, on je odgovorio: "Nemam normalne zaštitne pršljenove, tako da dodirivanje bilo čega, naročito tkanine, prouzrokuje takvu iritaciju, da mi je potreban dug nokat da bi ih zaštitio." Delez završava svoj odgovor na ovu kritiku ovako: "Šta vi znate o meni, obzirom da verujem u tajnosti? Ako se držim tu gde jesam, ako ne putujem okolo kao svi drugi, ja pravim moja unutrašnja putovanja tako da mogu meriti samo po mojim emocijama i izražavaju veoma ukoso i obilazno u ono što pišem. Argumenti iz sopstvenog privilegovanog života su loši i nazadni argumenti". Kao i mnogi od njegovih savremenika, uključujući Sartra i Fukoa, Delez je bio ateista.
Filozofija Delezov rad spada u dve grupe: sa jedne strane, monografije tumače rad drugih filozofa (Baruh Spinoza, Gotfrid Vilhelm Lajbnic, Imanuel Kant, Dejvid Hjum, Fridrih Niče, Anri Bergson, Mišel Fuko) i umetnika (Marsel Prust, Franc Kafka, Fransis Bejkon), a sa druge strane raznovrsnim filozofskim knjigama organizovanih od strane koncepata (na primer: razlika, smisao, događaji, šizofrenija, bioskop, filozofija). Međutim, bez obzira na temu, Delez dosledno razvija varijacije na sličnim idejama.
Metafizika U Delezovom radu glavni filozofski projekat, pre njegove saradnje sa Gutarijom, može se bez okolišanja sumirati kao inverzija tradicionalnog metafizičkog odnosa između identiteta i razlike. Prema tradiciji, razlika se vidi kao derivat identiteta: na primer, da kažemo da je "X različito od Y", pretpostavlja se da su neki X i Y najmanje relativno stabilni identiteti (kao u Platonovoj formi). Naprotiv, Delez tvrdi da su svi identiteti efekti razlike. Identiteti nisu ni logički ni metafizički prior razlike. Delez dokazuje da "postoje razlike u prirodi između stvari koje su iste vrste"."Bergson's Conception of Difference", in Desert Islands. . To znači ne samo da ne postoje dve iste stvari, nego da kategorije koje mi koristimo da identifikujemo pojedince na prvom mestu proizilaze iz različitosti. Očigledni identiteti kao što je "X", su sastavljeni od beskrajnog niza razlika, gde je "X"="razlika između x i x", i "x"="razlika između...", i tako dalje. Razlika, drugim rečima, ide skroz dole. Da bi se suočili sa stvarnošću iskreno, Delez tvrdi, mi moramo shvatiti bića upravo onakva kakva jesu i koncepte identiteta (forme, kategorije, sličnosti, jedinstvenost u shvatanju, predikate...) sve dok ne postignemo ono što on naziva "razlika u sebi". "Ako filozofija ima pozitivan i direktan odnos prema stvarima, to je samo utoliko što filozofija tvrdi da shvatiti samu stvar, prema onome što jeste, u svojoj razlici od svega što nije, drugim rečima u svojoj unutrašnjoj razlici".CDesert Islands.
Kao Kant i Bergson, Delez smatra da tradicionalno mišljenje prostora i vremena njih vidi kao objedinjene forme od strane subjekta. On stoga zaključuje da je čista razlika ne-prostorno-vremenski; to je ideja koju Delez naziva "virtuelni". Ovaj izum upućuje na Prustovu definiciju šta je konstantno i u prošlosti i u sadašnjosti: "stvaran, a da ne bude aktuelan, idealan, a da ne bude apstraktan".Proust, Le Temps Retrouvé, ch. III. Dok Delezove virtuelne ideje površno podsećaju na Platonove forme i Kantove ideje čistog uma, one nisu originali ili modeli, niti su nadmašili postojeće iskustvo; umesto toga, one su uslovi stvarnog iskustva, unutrašnje razlike u sebi. "Koncept njihove reforme je identičan njihovom objektu."Desert Islands. Delezova idea ili koncept razlike nije priviđanje, apstrakcija neke iskustvene stvari, to je stvaran sistem diferencijalnih odnosa koji stvaraju aktuelan prostor, vreme i senzacije.See "The Method of Dramatization" in Desert Islands, and "Actual and Virtual" in Dialogues II
Stoga, Delez ponekad upućuje na njegovu filozofiju kao na transcedentalni empirizam, ciljajući na Kanta i Fridriha fon Šelinga. U Kantovom transcedentalnom idealizmu iskustvo ima smisla samo kada je organizovano oblicima senzibiliteta (to jest, prostorom i vremenom) i intelektualnim kategorijama (kao što je uzročnost). Ako pretpostavimo da će sadržaj ovih formi i kategorija biti svojstvo sveta kao što ono postoji nezavisno od našeg perceptualnog pristupa, prema Kantu, rađa zavodljiva ali besmislena metafizička uverenja (na primer, proširenje koncepta uzročnosti mogućeg iskustva rezultata nepoverljivog razmišljanja o prvom uzroku). Delez obrće Kantovske aranžmane: iskustvo prevazilazi naše koncepte kroz predstavljanje novina, a to sirovo iskustvo razlike ostvaruje ideju, neometano od strane naših pređašnjih kategorija, terajući nas da izmislimo nove načine razmišljanja.
Istovremeno, Delez tvrdi da ideja da rečima opisivane osobine Boga, označavaju istu stvar kada se koriste kod stvari ili ljudi (eng. Univocity of being), odnosno da su sva njena čula potvrđena u jednom glasu. Delez pozajmljuje doktrinu ontološke navedene ideje od srednjovekovnog filozofa Duns Skota. U srednjem veku sporove oko prirode Boga, mnogi ugledni teolozi i filozofi (poput Tome Akvinskog), smatraju da kada se kaže "Bog je dobar", božija dobrota je samo analogna ljudskoj dobroti. Skot tvrdi suprotno, da kada se kaže "Bog je dobar", navedena dobrota je identična kao kad bi rekli "Jana je dobra". Što znači, da se Bog razlikuje od nas samo u stepenu i osobinama kao što su dobrota, moć, pamet i mnoge druge. Delez sumira ovu ontologiju u paradoksnu formulu pluralizam = monizam.A Thousand Plateaus.
Njegovo delo Razlika i ponavljanje (1968), je najdokaziviji i najsistematičniji pokušaj da razradi detalje metafizike, ali i njegovi ostali radovi sadrže slične ideje. Niče i filozofija (1962), je na primer realna predstava snaga; u Anti-Edipu (1972), iznosi svoju čuvenu koncepciju „telo bez organa”, u kojoj opisuje odnos sa sopstvenim literalnim telom; u Šta je filozofija? (1991), sadrži koncepciju „imanentna ravan”, koja govori da postojeće ili ono što opstaje unutar, obično nudi relativan otpor transcendenciji, tj. onome što je iznad ili ispod.
Epistemologija