мини|десно|Два водена сата из старе Грчке мини|Стари Персијски часовник мини|Реконструкција управљања пешчаним сатом, Иран мини|десно|Модел у правој величини Су Сонгове Астрономске сатне куле. мини|Водени часовник из доба Античког Рима, поставка Народног музеја у Пожаревцу Водени сат или клепсидра (грчки: κλέπτειν клептеин, 'украсти'; ὕδωρ худор, 'вода') је направа за мерење времена уз помоћ протока воде из посуде, обично кроз узани отвор. Иако никад нису постигли такав степен тачности према савременим стандардима мерења времена, водени сат је био најтачнији инструмент у широкој употреби миленијумима, све док није замењен много прецизнијим сатовима с клатном у 17. веку.
Према истраживачу Џиму Мацјејевском, водени сатови су били први мерачи времена које је створило човечанство. Иако не постоји сагласност око тога где и када је први водени сат направљен, зна се да су водени сатови постојали на подручју Месопотамије у (Сумеру, вавилону, Асирији), и у Индији и Кини. Сматра се да је настао између 3000. п. н. е. - 1500. п. н. е., а можда и раније. Неки нацрти водених сатова развили су се независно, а нека знања су преношена развојем трговине. У најранијим временима, водени сатови су коришћени за потребе астрономије и астрологије. Ови рани водени сатови су подешавани помоћу сунчаног сата. Кроз векове, водени сатови су коришћени за мерење дужине говора адвоката, за рад проститутки, као ноћни сатови стражара, за беседе и службе у црквама.
Једно од најранијих открића воденог сата било је у гробници египатског фараона Аменхотепа I (1525. – 1504. п. н. е.). Овај сат је у част Аменхотепа I направио Аменемхет, великодостојник 18. династије. Грци су их касније назвали клепсидре ("крадљивци воде"), који су почели да их употребљавају од 325. п. н. е., биле су то камене посуде са стрмим странама које су омогућавале да вода уједначено капље из мале рупе при дну. Друге клепсидре су биле цилиндричне или купасте посуде које су се лагано и уједначено пуниле водом. Ознаке на унутрашњости посуде мериле су „сате“. Ови сатови су коришћени да мере сате ноћу, али су коришћени и дању. Друга верзија се састојала од металног пехара с рупом на дну; када би се поставио у већу посуду с водом пехар би се пунио и тонуо у одређеном времену. Овакви водени сатови користили су се у северној Африци у 20. веку.
Много развијенији и импресивнији механизовани водени сатови развили су између 270. п. н. е. и 500. Грци (Ктесибије, херој Александрије, Архимед) и римски часовничари и астрономи. Они су додали делове који су уз помоћ регулисања притиска омогућавали константан проток воде, а мерење времена било је живописније. Неки водени сатови су звонили или користили гонгове; други су отварали врата и прозоре с малим фигурама људи, или су покретали показиваче, бројчанике и астролошке моделе свемира.
Крли астроном, Андроник из Кира, надгледао је изградњу свог хоролога, који је данас познат као Кула ветрова, а налазио се на атинском тргу (агора) у првој половини 1. века п. н. е. Ова осмоугаона кула показивала је учењацима и трговцима и сунчано механичко време. Имала је механизовану клепсидру која је радила 24 сата и показиваче осам ветрова, по чему је кула добила име, а показивала је и годишња доба и астролошке датуме и периоде. Римљани су такође развили механичке клепсидре, мада је њихова сложеност показала мали напредак у односу на једноставније методе одређивања времена.
У источној Азији, водени сатови су били од велике важности у астрономији и астрологији. Кинеске клепсидре из 3. века покретале су различите механизме које су илустровале астрономске феномене. Једну од најразвијенијих сатних кула изградио је Су Сонг (蘇頌) са сарадницима 1088. Су Сонгов механизам имао је успињач који је покретала вода који је откривен око 725. Су Сонгова сахат кула, преко 30 стопа висока, имала је бронзани сферични астролаб (модел небеске сфере) који је служио за посматрања, аутоматски ротирајући небески свод и пет предњих плоча с вратима на којима су се појављивали патуљци који су ударали у звона или гонгове и држали табле које су показивале сате или друго време. Од најранијих времена, кинеске справе за мерење времена прешле су и на корејско полуострво.
У Кореји, мерење времена било је истовремено и краљевска дужност и повластица од периода Три краљевства (око 37. п. н. е.) наовамо. Чанг Јонгсил, главни инжењер у време династије Чосон је 1434. конструисао „Чагјонгну“ (водени сат с одбројавањем за краља Сеџонга. Овај сат је одбројавао часове помоћу механизма с чекрцима, помоћу кога су три дрвене фигуре откуцавале часове. „Чагјонгну“ је био потпуно аутоматизована направа којој није била потребна помоћ „човека петла“ да га подешава. Од 554. водени сат се проширио из Кореје на Јапан. Водени сатови су се користили и унапређивали широм Азије си 15. века.
Данас има мало водених сатова. Бернард Гитон је 1979. године почео да прави своје водене сатове, који су модеран приступ у изради водених сатова. Његов јединствени дизајн се може наћи на неколико места у Сједињеним Државама и преко 30 локација широм света. Постоје и други модерни нацрти водених сатова, али уопштено говорећи, вештина израде водених сатова је данас изгубљена.
Референце
Литература
Преглед водених сатова и других временских инструмената Barnett, Jo Ellen. Time's Pendulum: From Sundials to Atomic Clocks, the Fascinating History of Timekeeping and How Our Discoveries Changed the World.
K. Higgins, D. Miner, C.N. Smith, D.B. Sullivan (2004), A Walk Through Time (version 1.2.1). [Online] Available: http://physics.nist.gov/time [2005, December 8]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD.
. . McNown, J.S. "When Time Flowed: The Story of the Clepsydra." La Houille Blanche, 5, 1976, 347-353. Milham, Willis I. Time & Timekeepers including The History, Construction, Care, and Accuracy of Clocks and Watches. The Macmillan Company, NY 1945. Charles E. Tuttle Company, Inc.
Арапски и исламски водени сатови Hill, Donald Routledge (ed. & trans.) (1976). Archimedes "On the Construction of Water-Clocks" Turner & Devereux, Paris.
Hill, Donald Routledge. "Studies in Medieval Islamic Technology: From Philo to Al-Jazari - from Alexandria to Diyar Bakr." (Collected Studies Series, 555)
Вавилонски водени сатови . V. XXXI, . Blackwell Publishing. Høyrup, J., "A Note on Waterclocks and the Authority of Texts." Archiv für Orientforschung, 44/45 (1997/98), 192-194 (*). . July 2000. . Reprinted in Neugebauer (1983), pp. 239–245 (*). Price, Derek deSolla. Science Since Babylon. Yale University Press, New Haven 1976. Teresi, Dick. "Lost Discoveries: The Ancient Roots of Modern Science - from the Babylonians to the Maya." Simon & Schuster, NY 2002. JSTOR link.
Кинески водени сатови Archives Internationales d'Histoire des Sciences. .
Quan, He Jun. "Research on scale and precision of the water clock in ancient China." History of Oriental Astronomy, pp. 57–61. (Proceedings of the International Astronomical Union Colloquium No. 91 held in New Delhi, November 13–16, 1985). Walsh, Jennifer Robin. "Ancient Chinese Astronomical Technologies." American Physical Society, Northwest Section. May, 2004. Meeting, 21–22 May 2004. Pullman, WA.
Египатски водени сатови
. Cotterell, Brian and Kamminga, Johan. "Mechanics of pre-industrial technology." Cambridge University Press, Cambridge. 1990. .
. Reprinted in Philosophers and Machines, O. Mayr, editor, Science History Publications, 1976. Sloley, R.W., "Ancient Clepsydrae", Ancient Egypt, 1924, pp. 43–50. Sloley, R.W., "Primitive methods of measuring time", JEA 17, 1931, pp. 174–176.
Европски водени сатови
,. . Ill., Open Court Pub. Hill, D.R. "The Toledo Water-Clocks of c.1075." History of Technology, vol.16, 1994, pp. 62–71 . Cambridge University Press (School of English, Trinity College, Dublin 2, Ireland. [email protected])
Грчки и александријски водени сатови Hill, D.R. (ed. & trans.) (1976). Archimedes "On the Construction of Water-Clocks" Turner & Devereux, Paris.
. 1968,. Woodcroft, Bennet (translator). "The Pneumatics of Hero of Alexandria." London, Taylor Walton and Maberly, 1851. Vitruvius, P., The Ten Books on Architecture. (M.H. Morgan, translator) New York: Dover Publications, Inc., 1960.
Индијски водени сатови . .
. 1973. . 1976.
Јапански водени сатови Kagakushi kenkyu. .
Корејски водени сатови . (in Korean) . (in Korean).
. . (in Korean) (in Korean) . (in Korean) . Proceedings of First International Conference on Oriental Astronomy, From Guo Shoujing to King Sejong, Seoul, October 6–11, 1993. . Needham, Joseph, Major, John S., & Gwei-Djen, Lu. "Hall of Heavenly Records: Korean Astronomical Instruments and Clocks, 1380-1780." Cambridge [Cambridgeshire] ; New York. Hyeonjong Shillock (Veritable Records of King Hyeonjong), 1669 Jungjong Shillok (Veritable Records of King Jungjong), 1536. Sejong Shillock (Veritable Records of King Sejong), Chapter. 65, AD 1434 and Chapter. 80, AD 1438.
Месопотамијски водени сатови Brown, David R., Fermor, John, & Walker, Christopher B.F., "The Water Clock in Mesopotamia." Archiv für Orientforschung, 46/47 (1999/2000) . KNUDSEN Bibliographic Code: 1984BuCAr...7...89C . Walker, Christopher and Britton, John. "Astronomy and Astrology in Mesopotamia." BMP, 1996 (especially pp. 42–67)
Руски древни водени сатови Vodolazhskaya, Larisa N.; Usachuk, Anatoliy N.; Nevsky, Mikhail Yu. .
Данашњи водени сатови Gitton, Bernard. "Time, like an everflowing stream." Trans. Mlle. Annie Chadeyron. Ed. Anthony Randall. Horological Journal 131.12 (June 1989): 18-20. . Sinorama Magazine. 3-15-2006 Xuan, Gao. "Principle Research and Reconstruction Experiment of the Astronomical Clock Tower in Ancient China." Proceedings of the 11th World Congress in Mechanism and machine Science. August 18–21, 2003. Tianjin, China.
Остале теме о воденим сатовима и сродним материјалима
Sarma, S.R., "Setting up the Water Clock for Telling the Time of Marriage." in Studies in the History of the Exact Sciences in Honour of David Pingree, éd. Ch. Burnett, J.P. Hogendijk, K. Plofker, M. Yano, Leiden-Boston, 2004, pp. 302–330. .
Неенглески ресурси Bilfinger, Gustav, Die babylonische Doppelstunde: Eine chronologische Untersuchung (Wildt, Stuttgart, 1888). (Old Egyptian time measurement). Berlin/Leipzig. , BIE, serie 5, 9, 1915, pages 5–16 . Planchon, "L'Heure Par Les Clepsydres." La Nature. pp. 55–59. Thureau-Dangin, François, . Thureau-Dangin, François, . Thureau-Dangin, François, .
Спољашње везе
https://web.archive.org/web/20060206181901/http://www.perseus.tufts.edu/GreekScience/Students/Jesse/CLOCK1A.html http://physics.nist.gov/GenInt/Time/time.html http://www.ubr.com/clocks/pub/clep/clep.html
NIST: A Walk Through Time
Shockwave-Applet: Ctesibius Waterclock Rees's Universal Dictionary article on Clepsydra, 1819
The Mechanical Water Clock Of Ibn Al-Haytham
Категорија:Сатови Категорија:Вода