У научној литератури, домаћој и светској, теоријско одређење и класификација природних катастрофа представља веома актуелно питање. Више о теоријском одређењу, погледатиЦветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335. Неопходност и мотивисаност аутора за успостављањем концизних дефиниција, произилази из потребе јасног разграничења катастрофа од свега осталог, а најпре, од њему средних концепата као што су опасности, кризе и ризици. Свакако, интерес од дефинисања произилази из потребе да се опише област проучавања и створе услови за акумулацију знања и изградњу теорија.Цветковић, В., & Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама. In С. Мијалковић (Ed.), Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму (pp. 291-325). Београд: Криминалистичко - полицијска академија. При томе, истраживачи из области студија катастрофа, сусрећу се и са дискусијама и дебатама око разграничења појмовног одређења катастрофа од ванредних ситуација и непогода. Резултати истраживања показују да је теоријско одређење природних катастрофа пратило: друштвени амбијент у чијим оквирима је и настало, научну дисциплину из које је потекло, сврху, географски регион настанка итд. Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста и да су оне у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету.Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности. Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања. Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Предмет рада представља теоријско одређење и класификација природних катастрофа, са посебним освртом на њене последице.Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.

Теоријско одређење катастрофа

Одређивање појма „природна катастрофа“, условљено је и праћено одређивањем замисли о суштинским својствима који су константни под разним околностима. Језички облик изражавања наведене замисли представља се термином „природна катастрофа.Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности. У литератури често се наилази на то да аутори исте мисаоне садржаје повезују, односно изражавају различитим терминима. При томе, са друге стране, није неуобичајено и да различите мисаоне садржаје о природним катастрофама означавају истим терминима. Иако постоје вишегодишња и опсежња истраживања, у литератури и даље постоји преширок опсег тумачења катастрофа, понекад недоследан и контрадикторан. Често се наилази и на дефиниције које произилазе из „интерпретативног става“ где се истиче да су катастрофе оно што људи кажу да оне јесу. При томе, није неуобичајено да аутори спомињу катастрофу у контексту „прилике“ али чини се да они више размишљају о катастрофи као „узроку“ понашања, него „контексту“ у којем се то понашање реализује.Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић. Посебан проблем задају и законске дефиниције које су често недовољно утемељене из аспекта постојећих теоријских сазнања. У циљу предупређења свега наведеног неопходан је системски приступ у дефинисању и описивању катастрофа. Стога, преглед литературе о теоријском одређењу (дефиницијама) природних катастрофа биће усмерен ка: идентификовању релевантних дефинција „катастрофа“ као општијег појма и „природних катастрофа“ као његове подврсте; сврставању свих дефиниција у одређене периоде њиховог настанка; разграничењу са другим повезаним концептима, најпре са природним опасностима и кризама; сажимања релевантних теоријских одређења у циљу конципирања свеобухватне дефиниције са јасним садржајем и обимом појма природних катастрофа.

Сублимирати напоре многобројног дефинисања, што се и да видети из приказаних дефиниција, представља комплексан задатак који безусловно тражи темељитост.Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). ​T​​heoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables". Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime. Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста. Поред тога, оне су у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету. Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања.Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335. Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Свакако, циљеви дефинисања увелико опредељују садржајне супстрате дефиниција.Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. In N. Petrović, D. Todić, & D. Mlađan (Eds.), Elementarne nepogode i vanredne situacije (pp. 215-243). Beograd: Institut za uporedno pravo i Kriminalističko-policijska akademija. Уколико је реч о потреби регулисања одређених друштвених активности у тој области, превасходно се ради о нормативним дефиницијама. Такве дефиниције, у велико мери прати недовољна систематичност и свеобухватност различитих аспеката посматраног феномена. Због претходно реченог, приликом дефинисања катастрофа, потребно је бити веома обазрив и темељит. Посебно је потребно водити рачуна да се обухвате аспекти узрока, карактеристика и последица таквог феномена.

Утемељеност и прихватљивост класификације природних катастрофа представља важну претпоставку за њихово ваљано евидетирање и квалитетнију анализу, као и за међународну сарадњу влада, надлежних служби, чланова научне заједнице и невладиних организација у наведеној области. Све природне катастрофе, имају себи својствене узроке настанка, јединствени сценарио, утицај на човека и животну средину, размере и тежину последица. Сходно томе, оне се могу класификовати на основу бројних одлика које са разних страна сагледавају такве комплексне појаве. Имајући у виду приказане класификације, све се могу свести на три оквирне групе: природне, катастрофе повазане са човеком (намерно/ненамерно изазване), и хибридне (комбинација природних сила и неадекватних људских система).

Спремност за реаговање и катастрофе

У научној литератури не постоји јасан консензус у погледу теоријског одређења, као и начина (природе) утицаја разноврсних фактора на спремност за реаговање на природне катастрофе.Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183. Управо с тога, систематичним прегледом постојећих истраживања и примењених теоријских концепата, могуће је уочити неопходност њихове даље систематизације, а посебно потребе даљег објашњења међусобне повезаности демографскихCvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi. , социо-економских и психолошких фактора са нивоом спремности за реаговање на природну катастрофу. Сходно томе, предмет рада представља дескрипција и анализа релевантних научних радова (88) са циљем њиховог разврставања према критеријумима теоријског одређења и фактора утицаја на ниво спремности за реаговање на природне катастрофе. Резултати истраживања омогућавају јасан увид у мрежу постојећих теоријских објашњења и фактора који утичу на ниво спремности. Претрага постојећих радова у домаћој и страној литератури извршена је уз помоћ сервиса ,,Google scholar“, популарне мреже кооперативног ,,on line“ библиографског система и сервиса (COBISS), српског цитатног индекса (SCI) и портала конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON).