Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници представља национални споменик Босне и Херцеговине и непокретно културно добро Републике Српске. Налази се у селу Љубљеница, општина Берковићи, Република Српска.
Положај Љубљеница је село које је ваздушном линијом удаљено око 9 километара северно од Стоца и око 4 километра југоисточно од Ходова. Прилаз селу је са пута Ходово—Дабрица, од којих се одваја на укрштању пут до Љубљенице. Село је удаљено око један километар од поменутог укрштања. Локалитет је смештен на зараванку изнад Љубљенице, покрај сеоског пута. Унутар ограђеног гробља, већином сувозидном оградом (осим дела око улаза који је у новије време делимично озидан бетоном), налази се 15 стећака.
Историја У доба развијеног средњег века током 14. и 15. века подручје шире околине Стоца припадало је средњовековној жупи Дубрави.
Село Ходово се не спомиње у првом поименичном попису санџака вилајета Херцеговина сачињеном у периоду 1475—1477. године, али се спомињу нека околна села као што је Тријебањ и подручје Дубрава. Ту се спомиње Џемат војводе Петра – други назив Храбрена као тимарника и његовог брата Вукића. Вукић Храбрен био је блиски род са Милорадовићима, али није био прави војвода. Некропола у Ходову припадала је територији којом су владали потомци војводе Стефана Милорадовића из војводске породице Храбрена-Милорадовића у 15. и 16. веку. Храбрени-Милорадовићи припадали су влашком роду Храбрена и катунарској и војводској породици Милорадовића. Родоначелник породице Милорадовића је био Милорад који је живео у другој половини 14. века. Његов син Стјепан живео је од друге половине или краја 14. до средине 15. века. Стефан Милорадовић је са војском обласног господара Петра Павловића уз помоћ османских чета напао предео око Сливна који је припадао територији Дубровачке републике. Стефан је према историјским изворима имао два сина - Петра и Радоја. Петар Стефановић јавља се у дубровачкој архивској грађи у периоду 1473—1488. године, када је умро. Био је војвода Доњих Влаха.Богумил Храбак, О херцеговачким влашким катунима према пословној књизи Дубровчанина Џивана Припчиновића. Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, нова серија, свеска 11, Историја и етнографија, Сарајево, 1956 После Петрове смрти од Храбрена је био најзначајнији Вукић Храбрен који се јавља у списима Дубровачке републике од 1489. до 1496. године. Вероватно је био катунар Храбрена. Други Стефанов син био је Радохна (Радоје) који је имао сина Павка.Марко Вего, Нови и ревидирани натписи из Херцеговине. Гласник Земаљског музеја, нова серија, свеска 17, Сарајево, 1962 Радоје је покопан у Радимљи, а споменик му је подигао брат војвода Петар.Алојз Бенац, Радимља. Земаљски музеј у Сарајеву, Сарајево, 1950 О породици Радохнића нема сигурних историјских података, а како Вего пише “уколико се овде не ради о породици кнеза Павка, вероватно унука Стефана Милорадовића”, који је живео у другој половини 15. или чак првој половини 16. века.Марко Вего, Зборник средњовековних натписа из Босне и Херцеговине 2. Земаљски музеј Босне и Херцеговине, Сарајево, 1964
Изглед На локалитeту Православног гробља стeћци су разасути по скоро читавом гробљанског простору и изван њeга. Ту сe налази 15 спомeника (2 плочe, 12 сандука и 1 сљeмeњак). Стeћци су јако добро клeсани и доста добро очувани. Нeки су нагнути и утонули. Оријeтисани су у правцу запад–исток и примeћујe сe тeндeнција низања у рeдовe сeвeр–југ. Приликом тeхничког снимања дат јe опис само украшeних стeћака. Унутар нeкрополe на бeтонској подлози постављeна јe мeморијална плоча подигнута жртвама из Другог свeтског рата. Плоча јe састављeна из два дeла, рађeна од мeрмeра и садржи списак имeна двеју породица (Вукосав и Гeло) страдалих 28. маја 1941. године.
Галерија
Види још Љубљеница Општина Берковићи
Референце
Литература
Службени гласник БиХ, број 3/10 Стећци у Љубљеници на сајту Племенито Марко Вего, Насеља босанске средњовековне државе. Свјетлост, Сарајево, 1957 Маријан Вензел, Украсни мотиви на стећцима. ИП Веселин Маслеша, Сарајево, 1964 Шефик Бешлагић, Новопронађени натписи на стећцима. Наше старине 11, Сарајево, 1967 Шефик Бешлагић, Стећци Ходова. Анали Хисторијског института Југославенске академије знаности и умјетности у Дубровнику, година 12, Дубровник, 1970 Недим Филиповић, Власи и успостава тимског система у Херцеговини. Годишњак, књига 2, Центар за балканолошка испитивања, књига 10, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Сарајево, 1974
Спољашње везе
Угрожени споменици у Босни и Херцеговини
Категорија:Грађевине у Берковићима Категорија:Археолошка налазишта у Републици Српској Категорија:Стећци у Републици Српској Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине