мини|лево|Фалширмјегерски падобранци испред римског седишта -{EIAR}- (1943)
Италијанско тело за радијску бежичну телеграфију () било је јавни радиофузни сервис у Краљевини Италији и једино тело које је имало владину дозволу да емитује.
Из седишта у Риму (касније у Торину) овај радијски сервис био је „фашистички глас” Италије готово две деценије.
Историја Компанија је краљевским декретом (закон бр. 2207) основана 17. новембра 1927. године, након делимичног преузимања приватног радијског емитера Италијанска радијска унија (), који је од 1924. годино био једина организација ауторизована за постављане радио-предајника и емитовање радијског програма у Фашистичкој Италији (1922—1943). У раздобљу 1929—1939. године, -{EIAR}- је представљао прву телевизијску станицу која је почела да емитује тестни програм у Италији.
Већину свог постојања председник -{EIAR-}-а је био Ђанкарло Валаури, а на том положају га је заменио Ецио Марија Греј током раздобља Италијанске Социјалне Републике (1943—1945).
Станице и локације мини|upright=1.3|Марија Луиза Бонкомпањи чита једну од првих објава у радијском студију Вија Марија Кристина у Риму (1924) мини|upright=1.3|Звучна кутија тзв. птичјег радија -{EIAR}-
На избијању Другог светског рата, станице које је су припадале -{EIAR-}-у су укључивале:
Торино (-{I, II, III, IV}-) Рим (-{I,II, III}-) Милано (-{I,II, III}-) Бари (-{I, II}-) Наполи (-{I, II}-) Ђенова (-{I, II}-) Фиренца (-{I, II}-)La sede di Firenze Болцано ТрстLa sede di Trieste Болоња
Катанија Анкона Венеција Верона Санремо Палермо Падова Триполи Адис Абеба
При промени почетне станице која се емитује (операција позната као „инверзија”), пуштао се такозвани птичји радио ().L'Uccellino della radio.
Референце
Спољашње везе
Историја -{EIAR-}-ја (-{crit.rai.it}-) Радиотелефонија у Италији: од -{SIRAC-}-а до -{RAI-}-ја (-{cisi.unito.it}-)
Категорија:Предузећа Категорија:Телевизијске станице у Италији Категорија:Радио-станице у Италији Категорија:Медији у Италији