Тољен II Хумски (, прва половина 13. века) био је нећак хумског великог кнеза Петра. Помиње се као кнез Тољен () у исправи која слови као уговор хумских кнезова са градом Сплитом из 1239. године, док се без кнежевске или жупанске титуле помиње у делу Томе Сплићанина (умро 1268. године) под насловом Historia Salonitana, где је означен као виновник похара у околини далматинских градова Сплита и Трогира током треће и четврте деценије 13. века. Приликом првог помена у Томином делу, забележен је само као "извесни Тољен, који беше нећак кнеза Петра од Хума" (), док је приликом другог помена забележен као "Тољен од Хума" (), чија је смрт обрадовала Сплићане.
Претпоставке Поводом питања о Тољеновој личности, пореклу и родбинским везама, у науци су изрицане разне претпоставке. Полазећи од података о кнежевићу Тољену из 1189. године, који је био син хумског великог кнеза Мирослава, брата српског великог жупана Стефана Немање, поједини стручњаци су указивали на могоћност да је реч о истој особи. Тим поводом изрицане су и неке додатне претпоставке, које се односе на природу и степен његовог сродства са хумским великим кнежевима, не само Петром, већ и Андријом. Сматрајући да је кнез Андрија у свом уговору са Сплићанима из 1241. године поменуо и Тољена као свог нећака, Љубомир Ковачевић је изнео низ претпоставки о родбинским односима између Тољена, Андрије, Петра и Мирослава, али увидом у текст поменуте исправе утврђено је да се Тољен у њој не помиње. Комплексна питања о односима између Тољена и осталих хумских кнежева и жупана додато су преиспитана у новијим научним радовима.
Пошто се Тољенова смрт везује за 1239. годину, сматра се да је успео да се одржи у својој области и након продора угарског херцега Коломана у Хум и Босну током 1237. године. Угарски напад био је изазван променом верске политике босанског бана Матеја Нинослава који је пристао уз Цркву босанску. По налогу римског папе и угарског краља, Коломан је напао Босну, а продро је и у Хумску земљу, чијим је делом управљао Тољен. Коломанов напад изазвао је реакцију српског краља Владислава (1234-1243), који је већ током исте 1237. године пристигао на погранична подручја према реци Цетини, склопивши том приликом одбрамбени савез са Сплитом.
Види још
Захумље Захумљани Хумска епископија Историја Срба у средњем веку Историја Србије у средњем веку Српске земље у средњем веку
Референце
Литература
Категорија:Захумље Категорија:Вукановићи Категорија:Српско средњовековно племство Категорија:Српски кнезови Категорија:Личности Краљевине Србије у средњем веку