Сицилијански језик је језик којим се говори на Сицилији, у већем делу Калабрије, у Базиликати и Кампанији (чилентански). Сматра се једним од најстаријих наследника вулгарног латинског језика.
Етнологија Сицилијански се развио под утицајем многих језика: старогрчког, грчког, арапског, лигурског, каталонског, шпанског и бројних романских језика, што је утицало на развој хибридног сикулоарапског језика, из којег се касније развио малтешки језик. Пошто је ово засебан језик, има своје дијалекте, и то су: Централни метафонетски (говори се у деловима округа Ена, Калтанисета, Месина, Палермо и Агриђенто) Југоисточни метафонетски (говори се у округу Сиракуза и Рагуза) Енски (у округу Ена) Источни неметафонетски (у округу Катанија и деловима округа Сиракузе) Месински (у округу Месина и околини Ређо Калабрије) Еолски (на Еолским острвима) Западни сицилијански (у округу Трапани и Агриђенто) Пантелеријски (на острву Пантелерија, Лампедуза и Линоза) Калабријски (у јужној и централној Калабрији, у градовима Вибо Валенција, Катанцаро и Кротоне) Јужни Апулијски (у покрајини Пуља/Апулија, познат као "салентински") Чилиндански (у Кампанији)
Категорија:Јужноиталски језици Категорија:Језици Италије Категорија:Сицилија