Дан шести је роман књижевника Растка Петровића. Први део романа је серијализован на страницама југословенског књижевног часописа „Дело”, у периоду од марта 1955. до маја 1956. године; док је цео роман објављен постхумно, 1961. године, захваљујући залагању песника и дипломате Марка Ристића, који је набавио рукопис и учествовао у редиговању текста.Марко Ристић, Библиографска белешка, у: „Дан шести”, Нолит, Београд, (1982). стр. 664-669.
Роман је писан из два дела. Рукопис за први део романа, смештеног током Албанске голготе, био је написан већ 1934. и достављен издавачу Геци Кону наредне године, под насловом Осам недеља. Кон је тражио измене рукописа због мрачног приказивања албанске трагедије, односно из политичких разлога које овакво тумачење текста призива. Рукопис је послат Петровићу у Сједињене Америчке Државе, где је он написао и други део, са радњом смештеном у Америци. Петровић је преминуо пре него што је послао довршени рукопис издавачу.
Након што је од господина Ваплера набавио рукопис преправљеног романа и странице које су избачене током ауторових преправки, Марко Ристић је склопио роман – оба дела – и насловио га, по ауторовој жељи, данашњим именом. Међутим, роману недостаје шеснаест страна које је Петровић избацио из првобитне варијанте његовог првог дела.
Дан шести сматра се претечом романа тока свести – писац осветљава многобројне појединачне свести – али је објављен касно да би утицао на развој овог романескног облика у нашој књижевности.Зорана Опачић-Николић, „Роман Растка Петровића ’Дан шести’ – претеча српских романа тока свести”, у: Багдала, јул-септембар 1998, бр. 438. стр. 33-41. Радован Вучковић сматра да роман чини трилогију са романом Са силама немерљивим, те да се Растко овом трилогијом укључује у традицију европског генеалошког романа; разбијајући епску концепцију романа, Петровић покушава да интегрише епски елемент у структуру романа тока свести.Р. Вучковић, „Српска авангардна проза”, Откровење, Београд, 2000. година
Први део романа као приповедачки поступак користи форму дневника, али уместо за прво лице, аутор се одлучује за треће, због могућности које пружа у погледу сталне измене тачке гледишта. Догађаји нису предмет и циљ приповедања, већ доживљај – напушта се традиционални концепт причања и описивања догађаја. Као последица дефабуларизације, настаје фрагментарност, мозаичност структуре романа, а елементи се повезују асоцијативним приповедањем. Зато роман одликује и контрапунктивност, обједињују се – упркос њиховој тежњи ка потпуној самосталности – разноврсни а равноправни одломци у целину новог квалитета и значења; сабира их неки елементарни појам, рецимо глад у случају текста под календарском одредницом Уторак, 10. новембар 1915. У другом делу, датуми су ређи и заправо представљају композициону спону са претходним делом романа; ипак, они Петровићу омогућују нагле прелазе између епизода или њихову градацију.
Писац доследно, у читавом роману, митопоетизује приказани, скоро халуцинантни свет. Предраг Петровић је о роману рекао:
– Могућност да роман приповеда о рату а да не буде национална, херојска или државотворна епопеја, остала је и у Растково као и у данашње време сувише смела, заправо авангардна мисао. (...) Однос према историји у првом делу Дана шестог не заснива се на уметничком транспоновању фактографске грађе, него на приповедачкој артикулацији дубине ратне трагедије која надилази историјско и постаје катаклизмичко, митско дешавање. Поетички самосвесно лишен националног и патриотског тона, роман је успостављен на искуству авангардне уметности Џемса Џојса, Вирџиније Вулф и Олдоса Хакслија. Националну трагедију албанске голготе види као апокалипсу цивилизацијских и космичких размера.„Dan šesti“ Rastka Petrovića | Kultura | Novosti.rs
У делу се промишљају естетичке категорије лепог и ружног, као и њихов однос, заправо се настављају промишљања из Откровења, прецизније из текста Пробуђена свест (Јуда). Иако Петровић нагиње адорновским интерпретацијама ових појмова, излажући занимљива и нимало застарела естетичка схватања, у делу ипак није остварена јединствена концепција ружног, лепог и њиховог саодноса, јер се у односу према хармонији уочава блискост са Розенкранцовом естетиком.Мирјана Симовић, „Естетика ружног у ’Дану шестом ’ Растка Петровића”, дипломски рад, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Референце
Спољашње везе Ново издање, Плато, вест Докторска дисертација Предрага Ж. Петровића
Категорија:Српски романи Категорија:Романи 1961. Категорија:Књижевна дела о Првом светском рату