Аловина, олавина или оловина (прасловенски: -{*olъ}-) је било старинско пиће код Словена налик пиву, али без хмеља.
Историја Владимир М. Николић у својој књизи „Из Лужнице и Нишаве” из 1910. године о овом пићу пише:
„Ја сам пре неколико година у једној својој омањој збирци речи коју је Академија наградила, поменуо једно старинско пиће овог краја које је било познато под именом: олавина. То је накисело пиће, слично пиву, које се правило од јечма. Нарочити мајстори правили су олавину за цело село, колико који сељак уложи јечма. Сав се јечам покисели те преври, па се после она вода кува и према уложеном јечму сваки добија олавину. Пре петнаест година само је у Стрелцу био један старац жив (око деведесет година имао је тада), који је умео да прави олавину и који је знао да исприча како се то ради. Много сам га пута молио и испитивао о тој олавини, но он ми није хтео да прича.”
Сима Тројановић у књизи „Старинска српска јела и пића” из 1896. укратко је описао поступак припреме аловине од оваса у пиротском округу, мада наводи да се исто пиће и на исти начин прави и од јечма.
Стојан Новаковић пише да су Срби правили пиво и да су га називали „аловина“. Руси су га називали „брага“. Међутим, аловина се не може сматрати пивом јер се није охмељивала. Последња фаза било је комлење. Аловина је могло да буде пиће које помиње Приск код Словена средином 5. века. Он пиће назива камон, а прави се од јечма. Аловина се правила у нишком и пиротском крају и у 19. веку. Очувала је свој континуитет више од 1500 година. Аловина је, међутим, претходила пиву. Прављена је тамо где није било хмеља или је он био веома скуп. Даљом обрадом аловине добија се пиво.
Види још Медовина Квас
Референце
Литература
Категорија:Српска пића Категорија:Пиво Категорија:Стари Словени