мини|Географска распрострањеност Атабаскана, Ејака и Тлингита пре контакта са Европљанима Атабаскани (Дене или Дине) су породица северноамеричких домородачких народа која насељава западне државе САД, и то Аљаску, државе северног дела америчке западне (пацифичке) обале: Орегон, Вашингтон и Калифорнију, државе америчког југозапада: Њу Мексико, Аризону, Тексас, Јуту, Колорадо и Оклахому и западне провинције и територије Канаде: Британску Колумбију, Алберту, Саскачеван, Манитобу, Јукон и Северозападне Територије. Атабаскани говоре атабасканским језицима који се на основу њиховог географског распореда групишу у 3 групе.Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International. Online version: http://www.ethnologue.com.
Подгрупе На основу њиховог географског распореда Атабаскани се деле на:
Северни Атабаскани Пацифички Атабаскани Јужни Атабаскани
Даље се могу поделити на већи број подгрупа на основу блискости језика којим говоре.
Северни Атабаскани I) Јужноаљаска подгрупа 1. Ахтна 2. Денаина (или Танаина, Кенаице) II) Централноаљаско-јуконска подгрупа 3. Дег Хитан (или Ингалик, Дег Хинаг) 4. Холикачук (или Иноко) 5. Којукон 6. Горњи Кускоквим (или Колчан) 7. Танана (Доњи Танана, Средњи Танана, Горњи Танана и Танакрос) 8. Јужни Тучоне 9. Северни Тучоне 10. Гвичин (или Кучин, Лоучо, Тукуд) 11. Хан III) Северозападноканадска подгрупа А. Талтанско-тагишко-каскијска 12. Талтан 13. Тагиш 14. Каска 15. Секани 16. Данеза (или Бив`р) Б. Слејви 17. Јужни Слејви 18. Северни Слејви (Маунт`н, Берлејк, Хари) 19. Догриб (или Тличо Јати) 20. Чипевјан (или Дене Сулине) 21. Јелоунајф IV) Зецотска подгрупа 22. Зецот (или Ветал) V) Централнобританскоколумбијска подгрупа А. Бабинско-вицувинска 23. Бабин 24. Вицувин 25. Дакел (или Керијер) 26. Чилкотин 27. Никóла (или Ставикс, Симилкамин) VI) Сарсијска подгрупа 28. Сутина (или Сарси) VII) Квалиоквијско-клацканска подгрупа 29. Квалиоква 30. Клацкани
Пацифички Атабаскани I) Калифорнијска подгрупа А. Хупа (или Хупа-Чилула-Вилкут) 31. Хупа 32. Чилула 33. Вилкут Б. Матоли-Бер Рив`р 34. Матоли 35. Бер Ривер В. Ил Рив`р (или Ваилаки-Нонгат`л-Синкјон-Ласик) 36. Ваилаки 37. Нонгатл 38. Синкјон 39. Ласик 40. Като II) Орегонска подгрупа 41. Етнемитане (или Ап`р Амква, Горњи Амква) А. Доњи Рог Рив`р (или Тутутни-Шаста Коста-Коквил) 42. Тутутни 43. Шаста Коста 44. Коквил (или Горњи Коквил) Б. Горњи Рог Рив`р (или Галис-Аплгејт, Талташтантеде-Дакубетеде) 45. Галис (или Талташтантеде) 46. Аплгејт (или Дакубетеде) В. Толова (или Четко-Толова) 47. Четко 48. Толова
Јужни Атабаскани 49. Навахо 50. Апачи I) Преријскоапачка подгрупа Преријски Апачи (или Кајова Апачи) II) Западноапачка подгрупа А. Чирикава-Мескалеро Чирикава Мескалеро Западни Апачи (или Тонто-Вајт Маунт`н-Сан Карлос-Чибику) III) Источноапачка подгрупа Хикари Липан
Порекло имена Име којим сами себе називају (ендоним или аутоним) атабаскански народи је Дене или Дине. Име Атабаскани (које је егзоним) потиче од имена атабасканске породице језика, а атабасканској породици језика име је дао Алберт Галатин 1836. у својој класификацији језика Северне Америке и потиче од имена језера Атабаска у Канади, име језера Атабаска је англизована верзија имена језера из језика народа Кри „Абапаска”, која значи „тамо где су трске једна до друге”.
Референце
Литература
Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International. Online version: http://www.ethnologue.com.
Спољашње везе Ethnologue Eyak-Athabaskan
*